Država nastavlja da krije odgovorne za zločine

Tužba Republičkog javnog tužilaštva (RJT) protiv poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića je u službi policijske, odnosno izvršne vlasti, a ne vladavine prava, smatraju sagovornici Danasa Zoran Ivošević, Goran Miletić i Dragan Popović. 

 

Kako ističu, to je očigledna opstrukcija rada branitelja ljudskih prava, pre svih Fonda za humanitarno pravo (FHP) i nezavisnih institucija, jer tužbom država želi da sakrije podatke o odgovornosti za zločine tokom ratova iz devedesetih.

Podsetimo, u aprilu i maju 2016. republički javni tužilac podneo je dve tužbe Upravnom sudu radi poništaja rešenja Šabića koji je naložio Ministarstvu odbrane da FHP dostavi informaciju od javnog značaja u vezi sa profesionalnim angažovanjem dva oficira Vojske Jugoslavije tokom sukoba na Kosovu - Mladena Ćirkovića i Gorana Jevtovića - kada su imenovani na pozicije u Prištinskom korpusu VJ, do kada su se nalazili na tim pozicijama, koji su čin imali, da li su i danas aktivni pripadnici Vojske Srbije i koji čin imaju.

Ministarstvo je odbilo da dostavi tražene podatke, pozivajući se na njihovu tajnost. RJT je tužilo službu poverenika, navodeći da ugrožava, između ostalog, bezbednost Srbije. U FHP veruju da se u narednom periodu može očekivati još sličnih tužbi RJT, imajući u vidu da je Šabić u prethodnih nekoliko godina doneo niz istovetnih rešenja protiv Ministarstva odbrane.

Zoran Ivošević, profesor Pravnog fakulteta "Union", ističe za Danas da se slaže sa izjavom Šabića da ne može sve da bude tajna, pogotovo ako se radi o eventualnim krivičnim delima.

- To bi onda bilo bruka i sramota. I ovoga puta sam na strani Šabića, koji je, zajedno sa Sašom Jankovićem, jedini čovek kome treba da verujemo u aktuelnom državnom establišmentu - naglašava Ivošević. Kako dodaje, tužba protiv Šabića je dokaz da RJT služi policijskoj vlasti, a ne vladavini prava, te da ovakve situacije mogu samo da škode Srbiji na putu ka EU, pogotovo što je tek otvoreno Poglavlje 23, koje se tiče pravosuđa.

Goran Miletić iz Civil Right Defenders-a, ističe za naš list da je država poslala jasnu poruku kroz slučaj RTJ - Šabić, a to je očigledna opstrukcija rada branitelja ljudskih prava, pre svih FHP, koji se bavi ključnom temom, a to je suočavanje sa prošlošću.

- Ovo je direktno upereno protiv FHP, a bilo im je zgodno da potkače i Šabića, prema kome ne gaje prevelike simpatije. Nije slučajnost da RJT reaguje tužbom protiv poverenika, s obzirom na to da nije reagovalo u mnogim drugim slučajevima. Ceo slučaj je proistekao iz izvršne vlasti - naglašava Miletić.

Prema njegovim rečima, ključna stvar je da se FHP-u i društvu poruči da država želi da zločini koji su činjeni tokom ratova ostanu tajna. Takođe, dodaje naš sagovornik, ovo je i napad na nezavisne institucije, ali i dokaz da RJT nije nezavisan organ, kao što bi trebalo da jeste.

Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku, kaže za Danas da je tužba Republičkog tužilaštva protiv Šabića očigledan pokušaj da se sakriju podaci o odgovornosti za zločine tokom ratova iz devedesetih. Prema njegovom mišljenju, apsolutno ne pije vodu to što RJT u tužbi navodi da Šabićev nalog Ministarstvu odbrane da FHP-u dostavi podatke o dvojici oficira može da ugrozi, između ostalog, nacionalnu bezbednost.

- Ova tužba je dodatni pritisak na nezavisnu instituciju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i poruka da otkrivanje nekih podataka, poput ovih o tome šta se dešavalo tokom sukoba ili na primer tajnih ugovora, ne odgovaraju pojedincima - objašnjava Popović.

Danasov sagovornik smatra da će pritisci na Šabića i zaštitnika građana Sašu Jankovića, jedine dve nezavisne institucije koje nisu pod kontrolom izvršne vlasti, biti sve češći i veći, te da to stanje nije održivo i moraće da se reši "na ovaj ili onaj način".

Šabić je za Danas rekao da ostaje da "vidimo da li je i kako moguće da Tužilaštvo obrazloži odnosno objasni, a sud prihvati stav da bi objavljivanje podatka o tome ko je pre skoro 20 godina vršio nekakvu funkciju u danas nepostojećoj jedinici, danas nepostojeće vojske, danas nepostojeće države, moglo na bilo kakav način "ugroziti bezbednost" Srbije, dok je Milica Kostić, direktorka za pravna pitanja FHP istakla da je RJT instrumentalizovano u službi zaštite države od bilo kakvog ispitivanja odgovornosti i učešća institucija i njenih pripadnika u zločinima počinjenim tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.