Srbija nije dobila zahtev za izručenje Ristića

Ako zahtev za izručenje naših građana optuženih za pripremu napada u Crnoj Gori stigne, na njega će se odgovoriti ukoliko za to bude osnova, kažu u Ministarstvu pravde.

 Srpska policija je kao članica Interpola dužna da uhapsi begunca sa crvene poternice ukoliko ga uoči na svojoj teritoriji. To bi trebalo da važi i za crnogorske poternice za srpskim državljanima Nemanjom Ristićem, Milošem Jovanovićem i Predragom Bogićevićem.

Podgorički list „Pobjeda” objavio je da je Srbija pre nekoliko dana dobila ove poternice, koje su raspisane 8. decembra. Oni su osumnjičeni da su učestvovali u pripremanju terorističkih napada na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra.

U Ministarstvu pravde, međutim, juče su za „Politiku” rekli da Srbija nije dobila zahtev za izručenje građana Srbije optuženih za pripremu napada u Crnoj Gori. Kako napominju, ukoliko taj zahtev dobiju na njega će odgovoriti ako za to bude bilo osnova.

U srpskom MUP-u tokom jučerašnjeg dana nismo dobili potvrdu informacije o crnogorskim poternicama za srpskim državljanima, kao ni odgovor na pitanje da li policija traga za osumnjičenima.

Nije nam objašnjeno ni zbog čega, ukoliko poternica postoji, do sada nije uhapšen Nemanja Ristić, koji se pre nekoliko dana fotografisao u Beogradu pored Sergeja Lavrova, ministra spoljnih poslova Rusije.

U svakom slučaju, procedura je takva da kada neka država raspiše crvenu Interpolovu poternicu, u Srbiji tog trenutka informaciju o poternici putem sistema MUP-a dobijaju granice.

Međutim, da bi svaki policajac znao o čemu je reč, podaci o poternicama se prosleđuju i nacionalnoj bazi podataka, u aplikaciju potrage.

Tako da svaki policajac tokom rutinske provere, može da konsultuje bazu da vidi da li je osoba na potrazi.

Uhapšeni po crvenoj poternici se zatim privodi nadležnom sudu. Sudija na osnovu podataka iz poternice sa svim obrazloženjima, procenjuje krivično delo i donosi odluku da li će da zadrži ili pusti privedenog. Svaka država članica Interpola je suverena u donošenju odluka, isključivo se rukovodi svojim zakonom za svaki slučaj ponaosob.

O odluci sudije, kakva god da je ona, obaveštava se država koja je raspisala poternicu.

Ona ima rok od 18 do 40 dana da dostavi neophodnu dokumentaciju zarad daljeg postupka ekstradicije. To su formalni zahtev za ekstradiciju uz materijal za utvrđivanje identiteta, optužnica ili krivična prijava uz pojašnjenje dela, rešenje o određivanju pritvora i sve to prevedeno na srpski jezik.

U slučajevima određivanja ekstradicionog pritvora, on ne može da traje duže od godinu dana i uračunava se u kaznu.

Kada dobije dokumentaciju, sudija daje svoje mišljenje i predlog Ministarstvu pravde, a konačnu odluku o izručenju donosi ministar pravde.

Podsetimo, Srbija i Crna Gora imaju sporazum o međusobnom izručenju svojih državljana.

Sporazumom je obuhvaćen širi spektar krivičnih dela za koja se može dozvoliti izručenje sopstvenih državljana – krivična dela organizovanog kriminala, korupcije, krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, pranje novca i drugih teških krivičnih dela za koja je zaprećena kazna od pet godina zatvora i više.

Crnogorski mediji su objavili da je Nacionalni centralni biro Interpola Podgorica, na zahtev Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore, raspisao crvenu poternicu za trojicom državljana Srbije.

Istovremeno, crnogorske vlasti su tražile od Rusije da im omogući saslušanje njihovih državljana Eduarda Širakova i Vladimira Popova, za kojima je poternica raspisana 6. decembra ove godine.

Nemanja Ristić, koji je osumnjičen da je jedan od organizatora pripreme napada uoči crnogorskih izbora izjavio je ranije za N1 da ga niko ne goni i da za tim nema ni razloga, jer kako tvrdi, nije povezan sa dešavanjima u Crnoj Gori. Za fotografiju sa Lavrovom je rekao da se na njoj našao slučajno.

Viši sud u Beogradu je Ristiću, podsetimo, u avgustu prošle godine odredio meru obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, zbog toga što je uredniku Informativnog programa B 92 Veranu Matiću, ambasadoru SAD u Srbiji Majklu Kirbiju i republičkoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac pretio da će biti streljani.

Na dan izbora u Crnoj Gori, podsetimo, uhapšena je grupa državljana Srbije, među kojima je bio i Bratislav Dikić, nekadašnji komandant srpske Žandarmerije. Oni su bili osumnjičeni za pripremu nereda i organizovanje napada na crnogorskog premijera.

Međutim, nekoliko dana kasnije, posle sednice Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, srpski premijer Aleksandar Vučić rekao je da srpske službe imaju nepobitne dokaze da ovde postoje grupe koje su pripremale nelegalne aktivnosti protiv Crne Gore i koje su pratile premijera Mila Đukanovića.

Vučić je kazao da ti kriminalci koji su visokotehnološkim metodama pratili Đukanovića nemaju veze sa uhapšenima u Crnoj Gori.