30.11.2012, Ruski kredit nije bratski, skuplji od zajma iz Kine i EU

Blic, 30.11.2012.

blic-online

Kamata od 4,1 odsto na 800 miliona dolara
Ruski kredit za železnicu od 800 miliona dolara koji je pre neki dan odobren Srbiji nije “bratski”, kako visoki zvaničnici definišu odnose dve zemlje, jer bi nas manje koštalo da smo se zadužili kod evropskih razvojnih banaka, a i skuplji je od kredita koje Srbija već otplaćuje. Nadležni, međutim, tvrde da je u tom paketu Srbija dobila i opremu za železnice.

- Izvojevao sam bolje uslove nego što je prvobitno bilo predviđeno jer smo se izborili za fiksnu kamatu i duži rok otplate - ovako je juče Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, poslanicima obrazlagao uslove pod kojima se Srbija zadužila. On je pojasnio da će kredit čija je kamatna stopa 4,1 odsto na godišnjem nivou biti otplaćen do 2031. godine uz grejs period od četiri godine.
Primera radi, kineski kredit za izgradnju mosta Zemun-Borča Srbiju manje košta jer se zadužila pod fiksnom kamatom od tri odsto, dok je EBRD finansirao „Puteve Srbije“ za radove na autoputu i most kod Beške pod kamatom koja je trenutno niža od dva odsto.
Kredit podržavaju Bekuta i Lukas
Dok smo razgovarali sa ministrom, on se nalazio u društvu pevača Ane Bekute i Ace Lukasa. “Evo dobacuju da podržavaju kredit”, pojasnio je Mrkonjić.
Ekonomista Vladimir Gligorov tvrdi za “Blic” da je ovaj kredit skup u odnosu na pozajmice koje daju Svetska banka i druge evropske razvojne banke za infrastrukturne projekte, ali da bi dodatno mogao da ga poskupi i rast dolara prema evru.
- Ako bi dolar ojačao u odnosu na evro oko pet-šest odsto u narednim godinama, što nije nemoguće, kamatna stopa po kojoj bi se ovaj kredit otplaćivao bila bi 10 odsto - tvrdi Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
On kaže da ovo sigurno nije najpovoljniji kredit koji smo dobili.
- Mnogo je, međutim, problematičnije da li će investicije u železnicu opravdati namenu kredita, da li će se na kraju isplatiti - pita se Arsić.
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, kaže za “Blic” da je ovaj kredit veoma povoljan jer će Srbija u istom paketu dobiti i opremu za železnicu.
- I ja sam skeptičan kod komercijalnih kredita koje daju druge države, ali ovde se ne radi o klasičnom zajmu. Sa ovim sredstvima mi dobijamo rusku opremu koja je vrlo dobra - šine za železnicu koje nose čak 30 odsto investicije, zatim smo dobili 30 vozova - kaže Mrkonjić.
On tvrdi da smo i uzeli neki drugi kredit, na primer od Svetske banke, opet bismo od Rusa ili nekog drugog morali da kupujemo opremu. - I neka mi neki ekonomista sad objasni šta bismo time dobili! - zaključuje ministar.
Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, kaže da je pozitivno to što će se obnoviti železnica.
- Ali nije svejedno kolika je kamatna stopa, da li je ona dva, tri ili četiri odsto. Taj dug neće opteretiti železnicu, već državu - ističe za “Blic” Dugalić.
Iako se do juče najavljivalo da bi Rusija svakog trenutka mogla da aminuje i kredit od milijardu dolara namenjen Srbiji za podršku budžeta, od toga, kako stvari stoje, neće biti ništa u skorije vreme. Mlađan Dinkić je juče u parlamentu rekao da još uvek nisu krenuli tehnički razgovori oko kredita.