Evrointegracije sa ruskim teretom

Istovremeno sa predsedničkim izborima, na proleće u Srbiju stižu ruski MIG-ovi, topovi i ostalo naoružanje. 

Dobar marketinški plan i doprinos kampanji Aleksandru Vučiću, imajući u vidu rusofilsko većinsko raspoloženje građana Srbije, odnosno glavno političko oružje desničarske i nacionalističke opozicije upereno protiv aktuelnog premijera Srbije - evrofanatizam.

Međutim, vojni poklon paket iz Rusije zapravo je vrlo skup poklon, kažu upućeni. Kad Rusi nešto poklanjaju, to košta na više strana, dodaju. Jedna strana podrazumeva činjenicu da je reč o staroj opremi, koju Rusija povlači iz svojih borbenih jedinica, pa nam ih "uvaljuje", što osim toga povlači za sobom troškove prilagođavanja za upotrebu u ovdašnjim uslovima. Druga strana troška, na duže staze, čini se mnogo viša od cene koju podrazumeva prost remont. Takođe, osim kompromitacije evropskih integracija, što je očigledno i ne zahteva dodatnu argumentaciju - s obzirom na prosto zapažanje da je Evropska unija u vojnom oružanom sukobu sa Rusijom na više frontova, odnosno da unazad više od dve godine produžava sankcije toj državi, dodatno vezivanje u vojnom smislu i zavisnost, povlači za sobom obaveze čije samo postojanje Srbiju stavlja u poziciju iz koje neće moći da se izvuče tek tako.

Uticaj Rusije na region u porastu je od kada se otvoreno sukobila sa Evropskom unijom 2014. godine i aneksije Krima. Tada je prvi put tražila od Srbije da imaju zajedničke vojne vežbe. Situacija u Crnoj Gori u vezi sa pokušajem državnog udara, u koji su, kako navode predstavnici tamošnjih vlasti i institucija, učestvovali i ruski državljani, ali i preteće poruke najviših ruskih zvaničnika upućenih namerama članstva u NATO, jasno govore da je Rusija spremna da deluje na ovim prostorima, ne samo diplomatskim sredstvima. Situacija u Bosni i Hercegovini, gde se Rusija pojavljuje kao najveća podrška Miloradu Dodiku i njegovim secesionističkim namerama, vrlo često više i od same Srbije i ovdašnjih političkih elita, kao i podrška Ruske Federacije za navodno očuvanje Kosova u granicama Srbije, nisu nimalo laki zadaci za Srbiju u kontekstu očekivanja koje Rusije ima od nje.

Ako Vučić igra na kartu podrške Rusije da bi on ili njegov kandidat dobili predsedničke izbore, odnosno odneo značajniju pobedu na eventualnim prevremenim parlamentarnim izborima, nego što je to bio slučaj na majskim ove godine, postavlja se pitanje kako će posle izbora nastaviti evropske integracije sa još većim ruskim teretom na leđima. Neprestane priče o vojnoj neutralnosti gube smisao kada jedna strana poklanja a Srbija prima oružje. Isto to radi i NATO, ali NATO nije komplementaran sa Rusijom već sa EU. A Srbija navodno tamo teži.