NATO može da iskoristi zaoštravanje na Kosovu

U trenutku kada novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp upozorava da je NATO zastareo, Alijansa bi mogla da iskoristi zaoštravanje situacije na Kosovu da bi opravdala svoje postojanje, rečeno je u emisiji „Veče sa Vladimirom Solovjovom“ na televiziji „Rusija“.

Kako je rekao Solovjov, nekad je hicem iz Sarajeva počeo prvi svetski rat, a sve što se dešavalo posle Drugog svetskog rata — pa i NATO je zato stvaran, imalo je za cilj da se spreči novi rat u Evropi.

„Ali odjednom izjava predsednika Srbije da je spreman da pošalje vojsku na Kosovo posle incidenta s vozom pokazuje da jedan od najtežih zamrznutih sukoba u Evropi može da bukne svakog trena, a to bi dovelo do velike nestabilnosti na Balkanu. Nisu jednom upravo sa Balkanom počinjali veliki evropski ratovi. I šta će da radi Evropa?“, upitao je Solovjov.

On je dodao da se sve dešava u trenutku kada je Trampova izjava o zastarelom NATO-u dovela do „histerije kako u evropskim prestonicama tako i u sedištu NATO-a“. Upitao je i hoće li, ukoliko se situacija na Kosovu zaoštri, opet reći da su Rusi krivi, jer su sa Srbima braća. Politikolog Sergej Mihejev ocenio je da je najnovije zaoštravanje na Kosovu pokazalo koliko je nestabilan model navodnog rešenja koje je, po njegovom mišljenju, silom nametnuto bivšim jugoslovenskim republikama. „Sve može da se razbije u trenutku. Nisu smislili univerzalni recept za mir na Balkanu. Nema nikakvog mira, to je nasilna varijanta koju su preko kolena smislili za Balkan i sve opet može da bukne“, rekao je Mihejev.

Prema njegovom mišljenju, akcija sa vozom je bila provokaciona. „Ne isključujem da je to neka vrsta ucene, sredstvo igre između Srbije i Brisela u okviru duge istorije evrointegracije Srbije, gde se stalno postavljaju novi uslovi“, naveo je Mihejev.

Ivan Konovalov, načelnik sektora vojne politike i ekonomije Ruskog instituta strateškog istraživanja, upozorio je da na Balkanu postoji i problem BiH i Makedonije, ali je dodao da je najsmešnije što je članica NATO-a Albanija, koja ima najslabiju vojsku i koja ne deli nikakve evropske vrednosti. Ta zemlja je, po njegovom mišljenju, pozadinska baza Kosova i „sve što se dešava na Kosovu jasno je da se dešava uz pomoć Albanije“. „Ali najvažnije je da Srbija ima snage da momentalno zauzme čitavu teritoriju Kosova“, smatra Konovalov.

On je podsetio da 1999. ruska vlast nije htela da se meša, mada je bio juriš pripadnika ruskih desantnih jedinica na aerodrom Slatina. „Tada se kretala britanska kolona i stajao je naš kontrolni punkt. Britanci su došli a tamo stoji samo pet naših pripadnika. Mi vas nećemo pustiti. Nas je više. A mi smo Rusi“, prepričao je situaciju Konovalov, koji je kao novinar bio svedok događaja na Kosovu 1999. „Sećam se“, dodao je, „da je Vesli Klark telefonirao Miku Džeksonu i rekao: ’Uklonite Ruse, vas je više‘, a ovaj mu je odgovorio: ’Da li ste ludi, ovo su Rusi!‘ I na tome se sve završilo“; rekao je Konovalov i dodao da je sada ruska vojska „u sjajnoj formi“.

Vladimir Kornilov, direktor centra Evroazijskih studija, koji se javio iz Haga, upozorio je, međutim, da upravo zaoštravanje situacije na Kosovu može da bude iskorišćeno da bi se Trampu dokazala neophodnost prisustva NATO-a.

„Na Kosovu je ogromna baza NATO-a, i ako tamo dođe do ozbiljnijeg konflikta, tu će biti odgovor na Trampove sumnje. Natovci su dugo tražili smisao svog postojanja i koristili sukob u Srbiji da bi produžili svoju agoniju. Bojim se da bi slični konflikti mogli da budu iskorišćeni u iste svrhe“, ocenio je Kornilov. On je upozorio da su pritom Srbi i Srbija u EU unapred osumnjičeni za sve sukobe na Balkanu. „Ne mislim da će taj sukob biti prikazan kao hrišćansko-muslimanski, jer će Hrvati u ovom slučaju biti na strani kosovskih Albanaca“, primetio je Kornilov, a na pitanje da li su u Evropi već i ovde pronašli „ruski trag“ rekao je da Srbija i Kosovo zasad nisu na udarnim stranama medija, „ali ako se konflikt zapali verovatno će Rusija unapred biti kriva“.

General Leonid Ivašov, predsednik Akademije geopolitičkih problema, ocenio je, da izjava predsednika Nikolića neće povući za sobom konkretne akcije. „Prvo, srpska armija u ovom trenutku nije spremna za rat. Amerikanci su učinili sve da oružane snage Srbije kao borbena organizacija prestanu da postoje. Drugo, savetnički američki aparat svuda je prisutan“, obrazložio je Ivašov i dodao da zato ne veruje da su Srbi realno spremni za rat. „Nikolić je naprosto naglasio činjenicu da je u Ustavu Kosovo neodvojivi deo Srbije. Zato mi se čini da većeg rata neće biti“, ocenio je general.

Jevgenij Satanovski, predsednik Instituta za Bliski istok, podsetio je da je Prvi svetski rat počeo u Sarajevu kada ga niko nije očekivao, ali je upozorio da su neki od balkanski naroda često umeli da okrenu leđa Rusima koji su im pomagali. Klasični su primer su Bugari, kojima su Rusi pomagali, a Bugarska je u dva rata ratovala protiv njih, i čim je nestao SSSR okrenula leđa Rusiji, a još je i stopirala „Južni tok“, rekao je Satanovski. Zato Rusija ovde treba da deluje oprezno i polazi od toga šta je njoj potrebno, dodao je on.

Mihail Hodorjonak, vojni komentator, rekao je da ne treba potcenjivati borbenu sposobnost NATO-a, niti tu organizaciju smatrati zastarelom. Ona u svakom trenutku može da demonstrira svoju borbenu sposobnost, ima i snage i borbena sredstva, i ako joj je 1999. dva meseca trebalo da poljulja tada relativno moćnu jugoslovensku armiju, onda sada ostatke srpske armije može za jedan dan da sravni sa zemljom.

„Što se tiče smelih izjava predsednika Srbije, izgleda da bi se moglo desiti da se ujutro zakleo da će u boj, a do podneva se već predomislio“, rekao je ruski vojni analitičar.

Kad je reč o tome kako Rusija treba da se postavi, Hodorjonok je podsetio da je Bizmark govorio da ako neka glupost počne u Evropi obavezno će početi na Balkanu, dok je Aleksandar III rekao da čitav Balkan ne vredi života jednog ruskog vojnika. „To nije naš rat i mi ne treba da se mešamo u taj sukob“, zaključio je on.