Podrška članstvu Srbije u EU 47 odsto

Probleme Beograda i Prištine trebalo bi rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, smatra 58 procenata građana

Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 47 odsto građana Srbije glasalo bi za, njih 29 odsto bi glasalo protiv, 15 odsto ne bi glasalo uopšte, dok devet odsto ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje. Ovo je rezultat istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“, koje je krajem decembra 2016. sprovela Kancelarija za evropske integracije.

Najnovije ispitivanje pokazalo je da je podrška članstvu u EU porasla u odnosu na jun iste godine (kada je bilo 41 odsto za učlanjenje), ali i da je više onih koji se protive ulasku zemlje u EU (s obzirom na to da je šest meseci ranije 24 procenta anketiranih bilo protiv).

I ovoga puta je, zapravo, iznova potvrđeno pravilo koje se iskazuje kroz redovna, poslednjih godina šestomesečna, istraživanja kancelarije: kada je Brisel naklonjeniji Srbiji i građani su raspoloženiji za članstvo u EU.

Pre dva meseca EU je, setimo se, donela odluku o otvaranju dva nova poglavlja sa Srbijom, 5 i 25, ali je s proleća prošle godine, pa sve do juna, postojala hrvatska blokada poglavlja 23, o pravosuđu i osnovnim pravima, koje je, uz poglavlje 24, otvoreno tek u julu (posle ispitivanja javnog mnjenja koje sprovodi kancelarija). U junu prošle godine zabeležena je (kao i u decembru 2012) najmanja podrška članstvu – 41 procenat.

U decembru 2015. godine „za” članstvo u EU je, recimo, bilo 48 odsto anketiranih. Tada su otvorena prva dva poglavlja sa EU, 32 o finansijskom nadzoru i 35, o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. 

Najveća podrška članstvu u EU od 2002 – od kada Kancelarija za evropske integracije sprovodi ova istraživanja – bila je novembra 2009, u vreme kada su Srbiji ukinute vize. Čak 73 odsto građana je u to vreme reklo da bi podržalo članstvo, a samo 12 procenata je bilo protiv.

I najnovije istraživanje je, inače, pokazalo da je podrška građana reformama, kao i ranijih godina, veoma visoka. Od ukupnog broja ispitanika, 64 odsto smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše zemlje u EU trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije. A reformu zdravstvenog sistema, reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije, reformu obrazovnog sistema i reformu poljoprivrede prepoznaju kao najznačajnije.

Najveći procenat građana, njih 58 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost vlade za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se dijalogom dođe do održivih rešenja.

Ispitanici kažu da bi članstvo u EU za 35 odsto njih bila dobra stvar, 31 odsto građana smatra da je to loše, a 34 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar. Za najveći broj građana, njih 17 odsto, članstvo u EU predstavlja više mogućnosti za zapošljavanje, put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (16 odsto), mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (15 odsto), kao i mogućnost da se uredi stanje u našoj državi (11 odsto).

Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, nedovoljna informisanost građana ogleda se u tome što 25 odsto ispitanika veruje da je Rusija najveći donator našoj zemlji u poslednjih 16 godina, što nije u skladu sa činjenicama.

Zvanični podaci govore da, u periodu od 2000. do 2015. godine, EU i njene države članice, sa oko 2,7 milijardi evra doniranih sredstava predstavljaju najveće donatore. Sa ovim podatkom je upoznat 21 procenat ispitanika. Isti procenat izjasnio se za Kinu, dok je na četvrtom mestu Japan sa 11 procenata. U ovoj anketi, rađenoj prema standardu Evrobarometra učestvovalo je 1.054 ispitanika starijih od 18 godina.