Istraživanje: Ko u NATO vidi zaštitnika, a ko pretnju?

Većina građana Srbije smatra NATO pretnjom, slično je i u Rusiji, dok na Kosovu - koje je razmatrano posebno - u velikoj meri Alijansu doživljavaju kao zaštitnika, pokazuje istraživanje američkog instituta Galup kojim je obuhvaćen region istočne Evrope.

Ispitivanje o tome kako su zemlje istočne Evrope gledale na NATO u 2016. godini, pokazuje da u Srbiji 64 odsto ljudi smatra da je NATO pretnja, dok samo šest odsto veruje da NATO štiti državu.

Da NATO nije ni pretnja ni zaštita veruje 19 odsto ispitanih građana Srbije, objavljeno je na sajtu Galupa.

Istovremeno, Rusija je zemlja istočne Evrope gde najveći broj - 67 odsto, smatra da je NATO pretnja njihovoj zemlji, a samo tri odsto u Alijansi vidi zaštitu. Neopredeljenih je 20 odsto.

U tekstu uz predstavljanje rezultata, Galup navodi da je Kosovo "iako nije članica NATO, dobijalo vojnu podršku Alijanse tokom rata između bivše Jugoslavije i OVK" i da njegovi stavnovnici u velikom broju - 90 odsto, smatraju NATO zaštitnikom. Samo tri odsto, NATO smatra pretnjom.

Isto važi i za Albaniju, navodi Galup u istraživanju i konstatuje da otuda "ne čudi što je 64 odsto Srba 2016. godine na NATO gledalo kao na pretnju".

Među zemljama za koje NATO nije ni "pretnja" ni "zaštita" ističu se Grčka, Slovačka, Bosna i Hercegovina i Bugarska.

Istraživanje pokazuje i da veći broj građana Crne Gore - 29 odsto - vidi NATO kao pretnju njihovoj zemlji, dok u njemu zaštitu vidi 21 odsto, a 35 odsto Crnogoraca ne doživljava NATO ni kao pretnju ni kao zaštitu.

Kada je reč o zemljama postsovjetskog prostora, istraživanje pokazuje da najveći broj ljudi vidi NATO kao pretnju u Belorusiji (54 odsto), zatim Ukrajini (35 odsto). Istovremeno, samo tri odsto Belorusa smatraju NATO zaštitom

Istraživanje je vođeno telefonskim putem tokom 2016. godine na slučajnom uzorku od oko 1.000 građana, starijih od 15 godina u svim zemljama, dok je u Rusiji u ispitivanju učestvovalo 2.000 odraslih.