U stroju Kozaka i 1.700 Srba

U ostružničkoj crkvi polaganjem zakletve novih članova obeležena slava ruske narodne vojske. U još 16 podružnica širom Srbije okupili se ljudi koji promovišu bratstvo dvaju naroda

POLAGANjEM zakletve devetorice u porti crkve u Ostružnici, u petak na Blagovesti, obeležena je kozačka slava. Svečanost u najčuvenijoj srpskoj crkvi iz Prvog ustanka nije bila jedina kozačka proslava u Srbiji. U još 16 podružnica u gradovima i selima, širom republike, okupili su se ljudi koji promovišu bratstvo i prijateljstvo između dvaju naroda.

Ispred Kozačkog udruženja u Srbiji, u uniformama, prisustvovali su Stevo Vranić, Živojin Selaković, Novak Šljivančanin i Ljiljana Bulatović. Nove kozake pričestio je otac Zoran Petrović, protojerej ostružnički. Devetorica novih u bratstvu koji su se dve godine "kalili" zakletvu su položili klečeći na jednom kolenu i ljubivši rusku zastavu. Prethodno su ponovili naglas "Kodeks kozaka".

Kako je, za "Novosti", rekao ataman Stevo Vranić, u Srbiji je unazad desetak godina zakletvu položilo oko 1.700 ljudi. Oni ovde nisu vojna formacija i nemaju oružje. Svrha postojanja Kozačkog udruženja u Srbiji je negovanje i očuvanje bratstva dvaju naroda. Kozaci su ruska narodna vojska čija je vekovna uloga bila očuvanje pravoslavlja i pomoć ugroženim bratskim narodima. Ipak, veli Vranić, kozačka organizacija u Srbiji je mnogo više od "folklora".

A ni mesto za zakletvu novih srpskih kozaka nije izabrano slučajno. Godine 1804. u Ostružnici, vožd Karađorđe lično je poklonio crkvi brvnari liveno zvono u znak zahvalnosti zbog dizanja ustanka. Crkvu je nešto kasnije ozidao knez Miloš Obrenović, vođa Drugog ustanka, kao svoju zadužbinu 1833.

- I ja bih pristupio kozacima ali još ne znam da li je to po kanonima naše crkve - pričao je posle svečanosti, za "Novosti", protojerej Zoran Petrović. - Znam da je misija ovih ljudi bogougodna i sa dobrom namerom za oba naroda. Zakletvu ću verovatno položiti dogodine, "kad odluka sazri"...

I HAJDUCI U CRKVI

U OSTRUŽNICI u uniformi atamana našao se i Novak Šljivančanin, prvi kozak Crne Gore. On je imao nešto drugačiju uniformu.

- Donji deo uniforme je iz "hajdučkog butika" - pričao je Novak. - Udruženje hajduka Srbije, Crne Gore i Republike Srpske radi još od 2000. godine i okuplja nekoliko hiljada poštovalaca hajdučkog pokreta u Srbiji i svim srpskim zemljama. Kozački atamanski čin, naravno, služi na čast onome ko ga nosi ali i i kozaci, kako sam se uverio u Rusiji, poštuju našu hajdučku tradiciju. Udruženja su bratska, s tim što mi slavimo Đurđevdan i Mitrovdan.

ŽENA ATAMAN

LjILjANA Bulatović, publicista, jedina je žena u Srbiji sa činom atamana. Pukovničke epolete dobila je na Kavkazu. Ona je oficir za kulturnu saradnju kozaka Rusije i Srbije.

- Kult majke i majčinstva je sama srž kozaštva - objašnjava ona. - Kozaci su vojska koja brani otadžbinu ili "rodinu", majku i oca. U Rusiji kažu "nema kozaka dok ga majka na rodi". Zato majke, vrata rusko-srpskih kozaka su otvorena.