Ne postoji veza između kancera i uranijuma

U "Novostima" od 22. maja, najveći deo 15. stranice zauzima članak s nadnaslovom: "Reagovanje na istup dr Zorana Radovanovića u tekstu "Nema epidemije malignih tumora". Reč je o opširnom i vrlo emotivnom pismu gospođe Ljubice Nikolić čiji je sin tokom NATO agresije bio izložen bombardovanju, a početkom ove godine podlegao je raku debelog creva.

Sasvim je shvatljiv gnev ove nesrećne majke i ljudski je saučestvovati u njenom bolu. Potpuno je razumljiva i njena gorčina što, kako piše, "sramno" iznosim "neistine", pa je zbunjuju moji "motivi". Njoj ne zameram na "tvrdim" stavovima, ali ne prestajem da optužujem za moralno posrnuće grupu svojih kolega koje iz ideoloških, lažno patriotskih, samoreklamerskih ili sličnih razloga napadno nameću predstavu da Srbijom hara rak i da je tome uzrok osiromašeni uranijum.

Sve je počelo tako što je jedan lekar neodgovorno falsifikovao podatke Instituta "Batut", a nekoliko njegovih kolega je pomoglo da ta izmišljotina dobije status skoro opšteprihvaćene urbane legende. Niko ne obraća pažnju na retke i u medijima obično skrajnute izjave stručnjaka iz naših najmerodavnijih ustanova - "Batuta" i Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, da epidemije raka u Srbiji nema, kao ni na nalaze Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije da osiromašeni uranijum ne nalaze, a da je ukupna radioaktivnost na lokacijama gađanim raketama sa osiromašenim uranijumom u Pčinjskom okrugu ista kao i pre bombardovanja.

U evropskim statistikama Srbija se po obolevanju od raka nalazi blizu sredine liste zemalja poređanih po učestalosti i ni po čemu ne odskače. Što se tiče uranijuma, bilo da je obogaćen, prirodan ili osiromašen, u naučnom svetu se smatra da on ne dovodi do raka. Međunarodna agencija za izučavanje raka iz Liona sastavlja i stalno osavremenjuje liste sigurnih, verovatnih i mogućih kancerogena, ali se među skoro 500 takvih supstancija ne nalazi uranijum. Pominje se, doduše, alfa zračenje, ali samo ukoliko je njegov izvor "interno deponovan" (recimo, geler u telu), i ako zračenje potiče od poznatog kancerogena (dakle, uranijum je isključen).

Pokušaj pobijanja ovih činjenica uključivao bi teoriju zavere. Dakle, svi epidemiolozi u Srbiji (a oni su stručnjaci za epidemije) povezali su se sa našim vlastima i, naravno, sa stranim centrima moći, ne bi li svake godine sakrivali po nekoliko hiljada mrtvih! Može li u to da poveruje bilo ko ozbiljan? Još apsurdnija bi bila misaona konstrukcija da je zlobni Zapad unapred znao da će trovati Srbiju uranijumom, pa je godinama sakrivao podatke o tom hemijskom elementu i njegovim izotopima.

U nastaloj atmosferi, najjednostvnije je ne reagovati i sačekati da se s vremenom nametne naučna istina. Međutim, gospođa Nikolić me moli da se oglasim. To sada i činim. Što se tiče umišljene veze uranijuma sa rakom i navodnog porasta stope obolevanja i umiranja od raka, ni jedno ni drugo nije tačno. Odgovorno tvrdim i da su krivotvoreni podaci o navodnom skoku učestalosti raka krvotvornih organa 2006. Te godine stope su bile čak niže nego prethodne godine.

U svim svojim javnim istupima, isticao sam pogubne posledice bombardovanja sledećim redosledom: a) Izgubljene ljudske živote; b) Uništenu infrastrukturu; c) Zagađenje životne sredine uništenjem petrohemijskih i drugih postrojenja.

Istovremeno sam, na osnovu naučnih činjenica, osporavao da uranijum dovodi do raka i da predstavlja pretnju u meri u kojoj se usađuje u svest ljudi.