Srbija vežba da bi bila neutralna, ali kakav je plan NATO-a

Sa Zapada jasno dolaze zahtevi da se prekine saradnja sa Rusijom, vojna i bezbednosna saradnja, a smeta im i kulturna saradnja Srbije i Ruske Federacije. Iz Moskve nema takvih pritisaka, nikada ih nije ni bilo, jer se Rusija tako ne ponaša.

 Javnost u Srbiji uzburkala je vest da će na teritoriji naše zemlje iduće godine biti održana vojna vežba „Regeks 2018“, u kojoj će pripadnici srpskih vojnih snaga učestvovati zajedno i sa vojskama članica Severnoatlantske alijanse. Dosad je učešće na vežbi potvrdilo 12 država-članica Mediteranskog dijaloga, Partnerstva za mir i NATO-a.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je da „Regeks 2018“ nije NATO vežba, već regionalna inicijativa koja postoji od 2013. godine i koja se dosad sprovodila u Turskoj, BiH, Grčkoj i Jordanu.

Vežba „Regeks 2018“ je nastavak vojne saradnje više zemalja u okviru regionalne inicijative pokrenute 2013. godine, a realizuje se uz stručnu i delimičnu finansijsku podršku Komande združenih snaga Napulj i prema NATO standardima koje su prihvatile i sve države-članice Evropske unije. Troškove učešća na vežbi snosi svaka zemlja-učesnica za svoje pripadnike.

U Ministarstvu odbrane Srbije ističu i da „Regeks 2018“ nije prva međunarodna vežba koja se prema NATO standardima realizuje u Srbiji. Prethodno su realizovane vežbe „Viking 14“ i „Logeks 15“, kao i jedan segment vežbe „Združeni napor 2011“.

Činjenica da će i vojnici NATO zemalja vežbati na teritoriji Srbije otvorila je brojna pitanja, između ostalog i da li to Srbiju vodi korak bliže članstvu u Alijansi, ali i kako će reagovati Moskva.

Vojni analitičar Andrej Mlakar za Sputnjik kaže da je nesumnjivo reč o vojnoj vežbi, a da na sajtu NATO-a postoji kompletan izveštaj o dosadašnjim vežbama „Regeks“.

„NATO jeste diplomatski vezan za Partnerstvo za mir kao i za Mediteranski dijalogom, u kom su zemlje poput Izraela, Jordana, Tunisa, Maroka, Egipta, Alžira, zemlje koje su i najavljene u vežbi u Srbiji. Suština je da reč o vojnoj vežbi u kojoj članice NATO-a, Partnerstva za mir i Mediteranskog dijaloga zajedno sprovode obuku po NATO standardima. To može biti obuka za mirovne misije, kao što je bio slučaj u Sarajevu prošle godine, zatim za suzbijanje nereda, a kompletna obuka se sprovodi po NATO proceduri, dakle po načinu vođenju komunikacije, upotrebi sredstava veze, upotrebi određenih kodiranih termina, po kartama koje se izrađuju, dokumentima. Nema tu nikakvih diplomatskih odnosa, inicijativa, razgovora načelnika generalštabova, isključivo su u pitanju vojne vežbe gde se suočavaju određene jedinice koje izvode i spremaju obuku prema NATO standardima i proceduri“, objašnjava Mlakar.

Ono što je posebno interesantno, napominje Mlakar, jeste da se „Regeks“ od 2016. godine sprovodi van zemalja NATO-a, u zemljama-članicama Partnerstva za mir, što ranijih godina nije bio slučaj.

Sergej Jermakov iz Centra za bezbednosne studije Ruskog instituta za strateška istraživanja podseća da NATO u okviru programa „Partnerstvo za mir“ od 1994. godine sarađuje sa zemljama koje nisu članice Alijanse.

„Na prvi pogled to je u redu, ali problem je u tome što se okolnosti menjaju. Tokom dvehiljaditih, pa i ranije, NATO je pokazao da, u stvari, ne doprinosi uspostavljanju bezbednosti i rešavanju konflikata, a pokušaj ’donošenja mira‘ u Jugoslaviju doveo je do uništenja ove zemlje. Vojna strategija NATO-a se menja i učešće u ovakvim vežbama više ne izgleda toliko bezbedno koliko je izgledalo ranije. Prerano je govoriti da Rusiju iritiraju i zabrinjavaju takve vežbe, ali zemlje koje u njima učestvuju bi trebalo da shvate da više ne učestvuju u Partnerstvu za mir, nego u ’partnerstvu za suzbijanje Rusije‘“, kategoričan je Jermakov.

I docent dr Srđan Perišić, sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost, za Sputnjik kaže da Severnoatlantski savez pokušava da na mala vrata uđe u Srbiju, što je takoreći „prst u oku“ građanima koji se još živo sećaju bombardovanja.

„Godinama gledamo približavanje Srbije NATO strukturama, koje se odvija, što bi narod rekao, ispod žita, bez prisustva javnosti i medija. To je zahtev NATO-a, zahtev Brisela, zahtev Zapada — da Srbija polagano otvara svoja vrata prisustvu NATO-a, jer su oni zaključili da samo na takav način Alijansa može da uđe u Srbiju i da srpska javnost nekako ’proguta‘ tu činjenicu. Naravno, ne možemo jasno reći da je to put u članstvo, ali sasvim sigurno jeste put u postepeno prepariranje srpske javnosti i navikavanje na NATO, da bi se u nekoj budućnosti možda i postavio jasan zahtev za članstvo“, kaže Perišić.

Naučni saradnik Instituta za evropske studije Ruske akademije nauka Pavel Kandelj, međutim, ne misli da će se posle „Regeksa“ Srbija približiti NATO-u.

„Vojna vežba u Srbiji nije korak ka članstvu u Alijansi, štaviše, u ovom trenutku oni ne žele učlanjenje Srbije, jer je ovaj savez u Srbiji već dobio sve što je želeo. Naravno da tu postoji i psihološki aspekat: mislim da će većina građana Srbije biti protiv takve vežbe. Sa druge strane, Vučićeva politika ima prilično veliku podršku u društvu, što pokazuju i svi prethodni izbori. Stoga, može se pretpostaviti da će i odluka o održavanju vežbe biti na kraju prihvaćena u društvu, ali naravno, bez velikog oduševljenja“, napominje Kandelj za Sputnjik.

On dodaje da je održavanje vežbe u skladu sa Vučićevom strategijom balansiranja između centara moći.

„Predsednik Srbije redovno ističe da Srbija pažljivo čuva svoju vojnu neutralnost a istovremeno gradi dobre odnose sa NATO-om, što jeste istina. S druge strane, Srbija sarađuje sa ODKB-om i održava vojne vežbe sa Rusijom i Belorusijom. Mislim da bi Moskva trebalo da prihvata Srbiju onakvu kakva jeste. Ne slažem se sa onima koji smatraju da bi Srbija mogla da postane ruska ’krtica‘ u NATO-u ili da napravi most između Rusije i Alijanse, jer Beograd trenutno nema toliki politički i diplomatski kapacitet da priušti sebi takvu politiku“, kaže Kandelj.

Na pitanje da li će i kako na vest o vežbi sa članicama NATO-a u Srbiji reagovati Moskva, doc. dr Srđan Perišić kaže da se Rusija i ruska vlada ne ponašaju kao zapadne vlade.

„To su dva različita načina ponašanja u međunarodnim, regionalnim i bilateralnim odnosima. Sa Zapada jasno dolaze zahtevi da se prekine saradnja sa Rusijom, vojna i bezbednosna saradnja, a njima čak smeta i kulturna saradnja Srbije i Ruske Federacije. Iz Moskve nema takvih pritisaka, nikada ih nije ni bilo, jer se Rusija tako ne ponaša. Ona poštuje interese drugih država, i iako Moskva nastoji da približi svoj realistički pristup međunarodnim odnosima, ona se ne ponaša na tako arogantan način. Ja sam ubeđen da iz Moskve neće doći ni glas pritiska na Beograd, ni glas negodovanja“, kategoričan je Perišić.