Špijunske crne operacije: Ako može u Africi, zašto ne bi moglo i na Balkanu

Špijunska afera koja ovih dana potresa odnose Beograda i Skoplja nije iznenađenje kad se gleda širi kontekst na Balkanu, odnos Makedonije i Grčke, kao i odnos Makedonije i Srbije kroz prizmu Kosova, a naročito kad se ima u vidu da su na teritoriji Makedonije izuzetno jake američke strukture, kaže profesor Goran Matić sa Instituta za uporedno pravo.

Matić, u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ podseća i na činjenicu da je za dolazak Zorana Zaeva na čelo Vlade bio važan albanski faktor koji je više od deceniju ključan za izbor vlasti u Makedoniji. Slično je, dodaje, i u Crnoj Gori gde takođe albanski faktor rešava ko će biti na vlasti.

A gde je srpski faktor u Makedoniji?

— Srpski faktor je minimalan. Srpska manjina u Makedoniji je u malom broju, oko 100 do 200 hiljada stanovnika, što je naspram broja Albanaca i ostalih izuzetno malo. Srba u Makedoniji ima možda malo više nego Turaka, tako da su Srbi na putu da postanu nevidljiva manjina kao Cincari, što je opasno. To je jedan dugogodišnji proces. Pre 100 godina srpska manjina, odnosno Srbi činili su više od 30 odsto stanovništva.

Kad je reč o diplomatiji, spoljna politika se uvek prikriva nekom formalnom situacijom, tzv. špijunskom aferom. Ovde je interesantno da nema persone non grata, što znači da je ovo ipak jedna politička aktivnost.

Čak ni Goran Živaljević koji je bio u Sobranju kada je sve počelo nije proglašen personom non grata.

— On formalno nikad nije dobio da je persona non grata. Međutim, ja sam ubeđen da je Živaljević imao odobrenje makedonskih organa. Da li može u nacionalnoj Skupštini Makedonije da se pojavi čovek sa ulice koga niko ne zna i da uđe tamo? To obezbeđuje policija, koja bez formalnog papira ne pušta nikog u prostor.

Kako funkcioniše ta obaveštajna zajednica? Neki mediji pišu da iza svega stoji Amerika, da oni žele da Skoplje bude njihov centar na Balkanu za destabilizaciju Srbije.

— To prodaje novine i to je senzacionalizam. Naravno da uvek postoje neke aktivnosti obaveštajnih službi protiv nekih država, ali to ako se sazna više nije aktivnost obaveštajne službe, to je istorija. I tu dolazi do promene menadžmenta i promene politike. Vi nikad nemate pravu sliku kako obaveštajna služba nastupa protiv države. To se zove subverzivno dejstvo obaveštajne službe, što je, inače, zabranjeno međunarodnim dokumentima. Kada se otkrije, imate mogućnost da se obratite Ujedinjenim nacijama, možete da aktivirate od Saveta bezbednosti do čitavog niza institucija. Zato je izmišljena sjajna floskula koja se zove „blek op“ ili „crne operacije“ gde se ne vidi uticaj države i obaveštajne službe, nego neko treći nastupa kao agent toga. Ta metodologija je viđena u Africi i u Južnoj Americi, pa zašto se ne bi koristila i na Balkanu. Nažalost, nema opipljivih dokaza. Za ozbiljne države nisu relevantne spekulacije iz kafane i razmišljanja „kreativnih analitičara“.

Da li Amerika ima ikakav interes da destabilizuje Srbiju u ovom trenutku?

— Otkako je Donald Tramp došao na vlast promenjena je struktura politike u Sjedinjenim Američkim Državama. Amerika se formalno zalaže za stabilizaciju bezbednosnog stanja na Balkanu, isto kao što se Ruska Federacija zalaže za stabilizaciju bezbednosnog stanja na Balkanu…

Ali niko ne piše o tome da bilo koji ruski ambasador vršlja po Balkanu, a za američkog pišu….

— Priča je mnogo kompleksnija nego što izgleda na prvi pogled. Ima tu svega: i velikih kompanija, i kretanja kapitala, i ekonomskog interesa, i energetske bezbednosti, ima uticaja NATO-a, ima ovog drugog, ODKB saveza, ima ambicija Kine da uđe na evropsko tržište, ali ima i ambicija Izraela da uđe na evropsko tržište. Kod ovakvih stvari ne može da se vidi na prvi pogled. Inače, kakve su to zavere ako svi znaju da je zavera — onda nije zavera, onda je legalna aktivnost, poslovna politika kompanije koja se objavi na internetu. Bojim se da dugi niz godina, dok se ne otvore neke arhive na Istoku i na Zapadu, nećemo imati uvid u pravo stanje na terenu.

Jedna je stvar kada diplomata u skladu sa ovlašćenjima koje dobio od svog Ministarstva spoljnih poslova nastupa na terenu, a drugo je kad diplomata kao građanin iznosi neke svoje stavove, ostvaruje kontakte, a treća situacija je najopasnija, kad je diplomata uključen u „crne operacije“, što se u praksi nikad ne radi, jer ako se diplomata prikaže u „crnoj operaciji“, to je modus da se reaguje prema Savetu bezbednosti i drugim međunarodnim organizacijama, uključujući i OEBS. Znači da neka država otvoreno radi na destabilizaciji stanja u trećoj državi što je međunarodnim pravom zabranjeno.

Zoran Zaev i Aleksandar Vučić su se dogovorili i telefonski da će rešavati sve dijalogom. Da li mislite da to može tako da se vrati na pređašnje stanje?

— Naravno, zato što su Zaev i Vučić ključni ljudi u Makedoniji i Republici Srbiji i imaju kapacitet da rešavaju pitanja na bilateralnom nivou.

Šta ćemo da radimo ako Makedonija stvarno podrži Kosovo za prijem u Unesko?

— Za to naše Ministarstvo spoljnih poslova ima spremnu politiku, odnosno spoljnopolitičku platformu koju će najverovatnije aktivirati, ako se to desi. To je ono „šta bi bilo, kad bi bilo“.

Da li očekujete da će Kosovo ove godine podneti prijem za članstvo u Unesko?

— Da je reč samo o Kosovu, ne bih očekivao, međutim, iza Kosova ni ne znamo ko sve stoji, ne znamo koja se sredstva ulažu i ne znamo da li tu ima kontinuiteta i diskontinuiteta između Donalda Trampa i prethodne administracije Baraka Obame. Američka administracija je izuzetno snažna i velika i treba im jedan vremenski period da se promeni politika prema nekom regionu.

Da li će Donald Tramp nešto da promeni?

— Ne može on da promeni. Jednom kad se pokrenu neke diplomatske aktivnosti treba vremena da se preusmere i zaustave. One teku svojim tokom, a činjenica je da su Sjedinjene Države priznale Kosovo, da Sjedinjene Države sponzorišu članstvo Kosova u svim mogućim strukturama, da vrše pritisak, da vrše lobističke aktivnosti. Činjenica je da Kosovo u mnogim situacijama nije uspešno, činjenica je da u okviru Evropske unije Kosovo nije priznato 100 odsto.

Nisu dobili viznu liberalizaciju, nisu ispunili nikakve uslove…

— Takozvanim kosovskim institucijama odgovara da je stanje ovako kako jeste, odnosno status kvo, jer onda ne vidimo ko je odgovoran za Briselske sporazume. Faktički, Republika Srbija funkcioniše, priznaje im sva prava, a oni sa druge strane, ne priznaju ništa.

Vljora Čitaku priča kako je Kosovo nastavak dezintegracije Jugoslavije, što nije tačno. Ne može se Kosovo dovoditi u istu ravan sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom. Albanci nisu bili konstitutivni narod Jugoslavije nego nacionalna manjina i to je jedan vrlo opasan presedan. To i jeste suština svih političkih sukoba u Makedoniji — Albanci se bore za to da postanu konstitutivni narod u Makedoniji. Ako im se prizna konstitutivnost, to će verovatno značiti redefinisanje Makedonije.

Gde je briselski dijalog danas?

— Briselski dijalog danas je u stanju mirovanja zato što nema sagovornika sa albanske strane. Međunarodna zajednica se ne „meša“ u unutrašnja pitanja nekog subjekta. Ovde ne možemo govoriti o državi nego o subjektu koji učestvuju u nekom dijalogu. Nema druge strane, nema nikoga ko bi preuzeo obavezu i ko bi kreirao politiku prema toj obavezi. Evidentno je da Albanci nisu spremni da kreiraju svoje politike prema obavezama iz Briselskog sporazuma. I to se vidi da gotovo ništa nisu realizovali iz Briselskog sporazuma. Ne samo da nisu realizovali nego imamo dve političke opcije u Prištini. Prva opcija se otvoreno zalaže za stavljanje van snage svih tih sporazuma, a druga opcija kaže: ’Formalno dajte sve benefite iz Sporazuma, ali u praksi mi ih nećemo uopšte realizovati‘. Ali nema one treće opcije koja bi rekla: ’Evo ruka, odradićemo sve što je dogovoreno‘.

Koliko je realno da Kosovo brine o srpskim svetinjama?

— O srpskim svetinjama na Kosovu se sad brine KFOR. Faktičko stanje je da su naše svetinje trenutno na teritoriji autonomne pokrajine Kosovo i Metohije i da Republika Srbija ne može da uspostavi neki oblik formalne kontrole i zaštite tih objekata koji su pod zaštitom Uneska. Kosovo igra drugu igru. Nije im toliko bitna zaštita manastira koliko im je bitan drugi strateški cilj — defakto priznavanje nezavisnosti. U što više organizacija pristupe oni će defakto dobiti neko priznanje.

Zapad je pragmatičan, on nikad neće insistirati da Republika Srbija formalno prizna Kosovo, ali će kroz fakticitet jedno stanje proklamovati kao takvo.

Donald Tramp je obećavao u kampanji da će povući vojnike iz Avganistana, a sada se američke trupe vraćaju tamo u povećanom broju. Da li je vas je to iznenadio?

— Avganistan je lagano na putu da se pretvori u novi Vijetnam. Preko 10 godina traje aktivnost, a rezultati na terenu nisu očekivajući. Sa druge strane, Donald Trump je prinuđen da proklamuje novu politiku borbe protiv Avganistana zato što je Avganistan jedno od ključnih mesta gde se regrutuje terorizam. Da nije objavio takvu politiku, on bi faktički ukinuo politiku — rat terorizmu. Jednostavno nije imao izbora. Reč je o velikim sredstvima, aktivnostima na terenu. Kada prekinete te aktivnosti možete samo da se povučete i ostavite da situacija eskalira, da se ovo što se dešava u Libiji i Siriji vrati ponovo nazad na teritoriju Avganistana.

Šta se dešava u Siriji? Čini se da Amerika i Rusija lepo funkcionišu i bore se protiv DAEŠ-a? Da li je to zaista tako kako izgleda, s obzirom na diplomatske nesuglasice dve velesile.?

— Neko od ozbiljnih analitičara sa Zapada je napravio analizu dešavanja u Siriji, koja se svodi na to da latinska poslovica iz starog vremena „neprijatelj moga neprijatelja je moj prijatelj“ nije tačna. Na terenu imate 10 naoružanih frakcija, gde jedne podržavaju Sjedinjene Američke Države, druge Ruska Federacija, treće formalno podržavaju Turci, Iranci… Gde je granica između terorizma i ekstremizma, SAD i Ruska Federacija ne mogu da se dogovore, ali jedno im je zajedničko — da se unište isilovci i da se to pitanje zatvori makar na teritoriji Sirije

Evidentni su uspesi sirijske vojske. Da li to znači da je kraj građanskog rata blizu?

— Kraj građanskog rata se, nažalost, ne nazire. Možda se nazire jedna faza borbe protiv raznoraznih grupacija koje su uzele odoru terorističkih islamističkih organizacija, ali rešavanje političkog stanja u Siriji bez dogovora na nivou Ujedinjenih Nacija, odnosno Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država, ali i Turske, Irana i Iraka i drugih faktora je nemoguće. Otvorena je Pandorina kutija za koju se neće lako naći rešenje.