Nepogode ne možemo sprečiti, ali možemo biti spremni za njih

Neke elementarne nepogode ne mogu se sprečiti, ali može da se uradi mnogo toga na pripremi stanovništva za takve situacije kako bi šteta i po građane i ona materijalna bila što manja, ocenili su gosti N1 Sandra Nedeljković i Zdravko Maksimovićem. Kažu da u tom procesu mora da učestvuju svi nivoi vlasti, ali i nevladin sektor i građani.

 "Da bi jedna država bila otporna na elementarne nepogode, ona pre svega mora imati integrisani sistem. Dakle, to je politika koja je intersektorna i u toj politici treba da učestvuju ne samo sva resorna ministarstva, nego i svi nivoi vlasti - od centralne, pokrajinske, lokalnih. Svi treba zajedno da planiramo, svi treba da budemo pripremljeni. Država to ne može sama, potrebna je pomoć i akademske zajednice i NVO sektora i građana", rekla je u Novom danu zamenica direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Sandra Nedeljković.

Poplavama je 2014. godine bilo pogođeno dve trećine Srbije. Zbog toga je, kako je rekla, u nekoliko gradova počelo organizovanje u sistem civilne zaštite i obuka stanovništva o tom sistemu. "Kraljevo, Paraćin, Kruševac, Novi Pazar rade na ovom procesu i na njegovom razvoju", rekla je.

"Mi smo u Kraljevu uspeli da učinimo to da sistem civilne zaštite približimo građanima. Da ih upoznamo sa procesima, na primer o putevima pravilne evakuacije, prvoj pomoći", izjavio je Zdravko Maksimovićem, načelnik u Gradskoj upravi Kraljevo, zadužen za civilnu zaštitu.

Prema njegovim rečima, sistem civilne zaštite koji je postojao u bivšoj Jugoslaviji je bio možda najbolji u svetu, ali smo ga se "mi odrekli vrlo lako".

U Kraljevu je 2010. godine moglo biti drugačije

Razorni zemljotres u Kraljevu dogodio se 3. novembra 2010. godine. "Da smo tada imali sve ovo, situacija bi mogla da bude drugačija. Da li bi to bilo dovoljno da zaštiti svakog, to je sada pitanje", rekao je Maksimović.

"Ovo je proces koji moramo kontinuirano da radimo. Mi smo krenuli od najmlađih, od predškolskih ustanova, pa u školama, do mesnih zajednica koje su organizovale sa građanima. Posebne obuke civile zaštite prošlo je oko 500 građana, oni su polagali ispite i time smo formirali mrežu poverenika civilne zaštite. Oni to znanje prenose dalje", rekao je Maksimović.

Dodaje da se u proces treba da se uključe i nevladine organizacije i obrazovne institucije, koje, kako kaže, vrlo lako mogu da organizuju vežbe i predavanja na tu temu.

Govoreći o saradnji sa zemljama u regionu, Sandra Nedeljković kaže da je ta saradnja bila dobra i pre poplava 2014. godine i da je ona dobra i sada, ali da nedostaje razmena podataka.

"Saradnja je bila jako dobra i tada, a i sada sa svim državama u regionu i svetu. Međutim, ono što je potrebno je razmena podataka. Nemamo adekvatnu razmenu, prikupljanje i obradu podataka. Nove tehnologije nam u tome mogu pomoći", rekla je.

Tehnologija, kako kaže, može da pomogne u proceni rizika i u tome da podaci iz prošlosti mogu biti lakše i šire dostupni.

Ona je rekla da se Zakon o vanrednim situacijama, koji je napisan 2015. godine, temelji na međunarodnim standardima, ali i na našoj praksi nakon poplava 2014. godine.

U tom zakonu, kako kaže, akcenat je stavljen na preventivu, ali predviđa i kazne za prekršioce, kojih ranije nije bilo.

Svetska banka je Srbiji ove godine odobrila zajam od 66 miliona evra za hitne potrebe i obnovu u slučajevima kada se proglasi vanredna situacija.

Nedeljković pojašnjava da je to stend-baj kredit, koji Srbija može da koristi kad joj zatreba. "Kako ćemo ga koristiti znaće se kada se nešto desi, ali će on verovatno biti iskorišćen za pomoć ugroženima i za rekonstrukciju", rekla je.