Da li si špijun ako proučavaš Rusiju (video)

Rusija može biti bilo šta, ali nikad neće biti ništa, rečenica je bugarskog cara Borisa koja je aktuelna i danas i upravo zato treba proučavati Rusiju, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Siniša Atlagić, objašnjavajući cilj otvaranja Centra za ruske studije pri toj visokoškolskoj ustanovi.

 Centar je nedavno, povodom 180 godina uspostavljanja rusko-srpskih odnosa, svečano otvorio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u prisustvu ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina. Atlagić, koji je rukovodilac Centra, u emisiji „Sputnjik intervju“ ističe da je svečanost izazvala veliko interesovanje, podsećajući da je Fakultet političkih nauka izglasao odluku o osnivanju Centra još u decembru 2016. godine. Kako objašnjava, fakultet je počeo formiranje regionalnih studija na odeljenju Međunarodnih odnosa, pa pored Centra za ruske studije, postoje i prethodno formirani centri za nemačke, britanske studije, američke i evropske studije, kao i za studije Dalekog istoka i Azije.

Za razliku od Zapada, gde vlada antiruska histerija, u Srbiji blagonaklono gledaju na saradnju sa Rusijom. Ipak, ima i onih koji ne misle tako, pa Atlagića pitamo da li ponekad strahuje što ga povezuju sa Rusijom.

„Nije da ne strahujem, ali nije prijatno kada na internetu vidite komentare na vaš račun da ste ruski špijun, ili da dobijate novac od Rusa. Više puta sam dobio epitete da sam špijun. Trudite se da se bavite naučnim radom i kad čujete takve stvari nije svejedno, osećate se loše. Mi jesmo Fakultet političkih nauka, ali se trudimo da dnevnu politiku držimo dalje od samog Centra“, kaže profesor Atlagić.

S osmehom reaguje na šaljivu opasku da je Srbija otvaranjem Centra dobila još jedan „špijunski centar“, pored već izvikanog Humanitarnog centra u Nišu.

Atlagić podseća da je i ministar Dačić nedavno upozorio na antirusku histeriju koja je, kako primećuje, gotovo paranoična, uz šta ide i priča o ruskoj propagandi.

„Neko mi je spočitao da možemo da prerastemo u aparat ruske propagande, a onda sam ja rekao da sam stručnjak za političku propagandu — o tome sam pisao doktorsku disertaciju. Da mislimo da se bavimo propagandom, to bi bilo učinjeno na drugačiji način. Ovo je suviše transparentno. Ponižavajuće je da neko mora da se pravda, a bavi se poslom koji je otvoren i ima jasne naučne ciljeve“, izričit je Atlagić.

Naš sagovornik se slaže da je veštački nametnuta dilema „ili Rusija, ili EU“.

„Rusija je po mnogo čemu Evropa. Ruska kultura je deo evropske kulture. Mi smo, nažalost, u situaciji da nam se nameću takve stvari“, kaže Atlagić, konstatujući da, s druge strane, Evropa i zapadni svet gledaju na Srbe i Srbiju kao na „malu Rusiju“ i da „nemaju veliko poverenje u nas, što je naš problem“.

Na to se nadovezuje i priča o navodno štetnom ruskom uticaju na Balkanu, koju Atlagić objašnjava time što je  Balkan blizu svih velikih centara moći.

„Uticaj Rusije je ’štetan‘ zbog smetnje tuđim interesima“, smatra naš sagovornik.

Gostovanje u „Sputnjik intervjuu“ Atlagić je iskoristio da se zahvali svima koji su pomogli Centru za ruske studije, posebno Naftnoj industriji Srbije.

„U okviru programa koji NIS vodi, na čijem čelu je Snežana Lakićević, koja je predstavnik NIS-a u našem stručnom savetu, donirali su oko 10.000 evra“, prezicira Atlagić. Zahvalan je i na donacijama pojedinaca, kao što je Dušan Bajatović koji je dao donaciju u svoje lično ime, kao i Ljiljana Stanjičenko, koja je član saveta Centra a donirala je dragocenu biblioteku, ediciju „Istorija političke misli Rusije“. Značajnu pomoć, prema rečima Atlagića, pružio je i Žarko Ilić iz odeljenja Privredne komore Srbije za saradnju sa Ruskom Federacijom, koji je obezbedio ostatak sredstava koja su bila neophodna za potpuno uređenje Centra, ali i pomogao u uspostavljanju kontakata sa Moskovskim državnim institutom za međunarodne odnose (MGIMO).

Sa tim elitnim ruskim univerzitetom na svečanoj ceremoniji potpisan je i ugovor. Kako objašnjava naš gost, ideja je da sarađuju dve institucije koje školuju diplomate, MGIMO u Rusiji, a FPN u Srbiji, kroz razmenu profesora i studenata i zajedničko učešće u različitim projektima.

Interesovanja među studentima, kaže, ima. FPN, podseća Atlagić, već ima potpisan ugovor sa Belgorodskim državnim nacionalnim istraživačkom univerzitetom, a ima odličnu saradnju i sa Fakultetom za politikologiju Moskovskog državnog univerziteta (MGU).

„Oni su nam ponudili da formiramo zajednički master program, što je velika stvar za naučnu zajednicu u Srbiji. Takođe, posle petnaest godina smo vratili ruski jezik na fakultet uz pomoć Ruske humanitarne misije, koja nam je pomogla i u opremanju biblioteke“, navodi gost Sputnjika.

Do 15. marta, dodaje Atlagić, traje prijavljivanje svih onih koji žele da slušaju ruski jezik i zasad je interesovanje vrlo zadovoljavajuće.

Kada je reč o stručnim stvarima, studenti se, prema rečima našeg sagovornika, raspituju kako mogu da odu u Rusiju, na koji način mogu da se povežu sa ruskim univerzitetima, šta mogu tamo da istražuju. Preko centra je ove godine stiglo sedam studenata iz Ruske Federacije — troje na osnovne studije, troje na master studije i jedna koleginica koja je na doktorskim studijama iz Instituta za filozofiju Ruske akademije nauka.

Studenti imaju ideju i da se u okviru Centra formira udruženje ruskih studenata na Beogradskom univerzitetu, kako bi svi studenti Beogradskog univerziteta poreklom iz Rusije mogli tu da razmenjuju ideje, druže se i predlažu različite programe, kaže Atlagić. On takođe izražava zahvalnost dekanu FPN-a Draganu Simiću, čija je podrška, kaže, za Centar od izuzetnog značaja.