Milo Đukanović: Vučiću šalju fakturu za izgubljeno Kosovo

Nismo vam veći prijatelji ako ohrabrujemo iluziju da se realnost može promeniti, stav je lidera Demokratske partije socijalista

VERUJEM u pobedu na izborima. Već dvadeset godina, tačnije od predsedničkih izbora 1997. održanih u uslovima najteže krize u državnoj politici Crne Gore, kontinuirano, bez izuzetka, pobeđuje politika koju personifikujem i koja jasno projektuje i ostvaruje evropski put razvoja. Ne vidim da na konkurentskoj strani, konačno i zbog opasnih zabluda i gotovanskih očekivanja, postoji potencijal za promenu te prakse.

To u razgovoru za "Novosti" poručuje lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, uoči nedeljnog izbornog okršaja za fotelju predsednika Crne Gore. On podseća da je u svom političkom programu ostvario većinu ključnih ciljeva, dok na pitanje šta ga je motivisalo da opet uđe u igru, kaže da je "kriva" odgovornost prema potrebi da se ostvareno sačuva.

- Od stabilnosti i multietničnosti, preko ekonomske održivosti, do nezavisnosti i evropskog modela razvoja. Čini se da je kontekst u kome živimo, od regionalnog do evropskog i globalnog, nepovoljan i preteći. U njemu ni vrednosti dostignute na nacionalnom planu ne deluju kao definitivne. Zato je, verujem, potrebno još pažnje i upotrebljivog iskustva da sačuvamo izgrađeni temelj koji je pouzdana zaloga za budućnost Crne Gore kao članice Evropske unije i evropski kvalitet života u njoj.

* Kako ocenjujete to što vaši rivali tvrde da su vam Amerikanci naložili da se kandidujete?

- Mislim da i tvrdnje koje pominjete ubedljivo svedoče o inferiornosti opozicije i o razlozima njihovog četvrtvekovnog gubitništva. Oni i dalje čekaju da mi neko zabrani kandidovanje da bi pobedili. Kakvo neznanje, samoponiženje, provincijalizam. Ne shvataju da takvih razgovora i pokušaja zabrana nikada nije bilo, nema ih, i ne može biti.

* Ali tumači se da su mnoge krupne odluke koje ste doneli, poput priznavanja Kosova, plod pritiska Zapada...

- Ni u slučaju te odluke nije nas vodila želja da bilo kome, posebno susedu i prijatelju, učinimo štetu. U pitanju je naše uverenje da treba da pogledamo istini u oči, da prihvatimo ono što se već dogodilo, i da time doprinesemo stabilnosti regiona. Po našem viđenju, Srbija je rat za Kosovo izgubila pogrešnom politikom u prošlosti i nepromišljenim sukobom sa NATO 1999. I, opet, po našem viđenju, ta realnost je nepromenljiva. Svi koji danas Srbiji obećavaju da su u međuvremenu ojačali toliko da su u stanju da tu, za Srbiju nepovoljnu realnost promene, samo troše vreme građanima Srbije. Znam da ovo nije prijatno slušati, ali, verujte, jednako tako je teško i saopštiti. Ne mislim da bi Crna Gora bila veći prijatelj Srbiji ukoliko bi, protivno svom viđenju, ohrabrivala tu iluziju. Tada bi samo Crnoj Gori bilo lakše, a sve bi bilo kao i sad. Jedino bi Crna Gora bila manje sumnjičena i optuživana od dela javnosti Srbije. Ali smatram da bi to bilo licemerno i sebično. Današnja Srbija ne odlučuje o Kosovu. Ona je samo primila fakturu za poraz koji je pretrpela ranije.

* Ipak, to priznanje kao da nije poljuljalo odnose Beograda i Podgorice...

- Saglasan sam sa ocenom da su ti odnosi znatno unapređeni. Takođe, da se napredak poklopio sa vremenom nove vlasti u Beogradu. Po mom sudu, zato što se u tom vremenu Srbija prvi put tokom poslednjih gotovo tri decenije posvetila sebi, svom razvoju, integraciji u Evropu. To je doprinelo boljoj saradnji sa svima u regionu. Logično, i ozdravljenju naših međudržavnih odnosa. Ključno je da Srbija ostane čvrsto u tom strateškom naumu, uprkos pritisku retrogradne politike koju joj pokušavaju nametnuti određeni centri sa unutrašnje političke scene.

* Srba u Crnoj Gori ima oko 30 odsto, ali ih nema u organima državne uprave. Zbog čega je to tako?

- Nije politika prema Srbima u Crnoj Gori drugačija od politike prema drugim narodima koji u njoj žive. O čemu je onda reč?Lideri opozicije preko leđa Srba u Crnoj Gori žele da daju sebi na važnosti. Najpre, predstavljajući se kao ekskluzivni zastupnici interesa Srba u Crnoj Gori, što jednostavno nije tačno. DPS je najveća partija. Uz to građanska. Verujem i partija kojoj poverenje daje najveći deo srpske nacionalne zajednice u Crnoj Gori. Drugo, ti umišljeni i vlastohlepni partijski lideri žrtvuju suštinske interese srpskog naroda u Crnoj Gori za ostvarenje svog jedinog cilja - osvajanja vlasti. Pošto do vlasti ne mogu demokratskim putem, hteli bi revolucionarnim. A za to im trebaju nezadovoljni građani. Tako oni godinama stvaraju predstavu kako svaki pošten Srbin mora biti protiv ovakve Crne Gore. Maltene, biti protiv Crne Gore, to je pitanje nacionalne odgovornosti Srba.

* Zašto je Crna Gora uvela sankcije nekadašnjoj zaštitnici Rusiji i zbog čega je odlučila da protera njene diplomate?

- Tako postavljeno pitanje može podsticati na sumnje u ispravnost naše odluke. Pritom se zaboravlja na sukob u Ukrajini i zbog čega su uvedene sankcije. Zaboravlja se i da je Rusija Srbiji i Crnoj Gori uvela sankcije 1992. godine, ali smo mi razumeli da je to bila njena međunarodna obaveza. Nije niko zbog toga ni u Srbiji ni u Crnoj Gori slao opore poruke na adresu Rusije. Crna Gora je lider u pregovaračkom procesu sa EU. Institucionalizacijom tog odnosa mi smo se obavezali na poštovanje evropskih pravila i u oblasti spoljne i bezbednosne politike. Dakle, ovo je pitanje kredibiliteta partnerstva po standardima koje smo prihvatili.

POSTOJE DOKAZI DA SU HTELI DA ME LIKVIDIRAJU

U TOKU je suđenje za pokušaj terorizma 16. oktobra 2016. Da li zaista mislite da ste biti meta tokom te izborne noći?

- Moje mišljenje je nepromenjeno i zasnovano na činjenicama: fotografijama, snimljenim telefonskim razgovorima, iskazima učesnika te zavere, obilju dokumentacije koju poseduju policije, agencije nacionalne bezbednosti, tužilaštva Crne Gore i Srbije, i u koje sam imao uvid. Reč je o pokušaju nasilne promene vlasti u Crnoj Gori da bi se osujetio njen put prema Zapadu i ostvario interes treće strane, koja je želela da na taj način pokaže svoju snagu EU i NATO. Kako se kreatorima činilo da su zakasnili sa akcijom i da im šansa izmiče, tako su dopunjavali scenario. Na kraju je sve trebalo da završi u brutalnom nasilju, bratoubilačkom sukobu, uz moje hapšenje ili likvidaciju. To negiraju samo oni koji žele da prikriju svoje tragove u ovoj prljavoj raboti, počev od političara, do medija i obaveštajnih službi.

REFERENDUM O ČLANSTVU U NATO BIO SUVIŠAN

* ČLANSTVO u NATO takođe je podelilo Crnogorce. Da li bi referendum relaksirao podignutu atmosferu u narodu?

- Ne pripadam profilu političara koji se oko svake dileme demagoški "konsultuju sa narodom". Da je trebalo o članstvu u NATO organizovati referendum, to bi bilo zapisano u Ustavu, kao, recimo, za ulazak u EU. Da je to demokratski standard, to bi praktikovale i sve članice NATO pre nas, a ne samo njih tri. I to svaka iz svojih specifičnih razloga. Na referendumu 2006, kao i u Deklaraciji o nezavisnosti, Crna Gora se jasno opredelila oko članstva u evropskim i evroatlantskim strukturama. Ovo je samo bila tehnička izvedba tog opredeljenja.