Zašto je važno otkrivanje posledica NATO agresije, ko je istražuje i koliko košta

Sporazum o osnivanju Zajedničkog tela za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja potpisan je danas, 6. juna, a ministri zdravlja i zaštite životne sredine naveli su da je ovaj potez važan za buduće generacije, kao i da istraživanjem posledica bombardovanja Srbija ne želi nikoga da osudi, već da pomogne sebi.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da Srbija ima obavezu prema svojim građanima da utvrdi sve istine u vezi sa NATO agresijom 1999. godine i dodao da to nije samo pitanje istine, već i pitanje budućnosti.

„Kada shvatimo šta se dogodilo i razmotrimo sve aspekte, znaćemo i šta treba raditi da zaštitimo svoje građane, svoj biodiverzitet i svoju biosferu“, rekao je Trivan novinarima nakon potpisivanja sporazuma.

Trivan je naveo da su nakon bombardovanja izvršeni ozbiljna istraživanja i dekontaminacije terena koji su bili zagađeni pre svega osiromašenim uranijumom, ali da je vreme da taj proces bude nastavljen.

Ističe da sporazum ne podrazumeva samo posledice zagađenja municijom sa osiromašenim uranijumom, već i zagađenja koja su nastala uništavanjem petrohemijskih, hemijskih i drugih kapaciteta.

„Verujem da najveće posledice onoga što se desilo jesu na KiM i oni isto imaju pravo na istinu i da se pozabavimo statistikom oboljenja. To nije pitanje srpske propagande, već pitanje zdravlja“, rekao je Trivan.

On je naveo da će pored novoformiranog Saveta postojati i Koordinaciono telo i Upravni odbor na čijem čelu će se nalaziti on, kao i Nacionalna laboratorija.

Sva tela uključena u proces biće sastavljena od najeminentnijih stručnjaka iz različitih oblasti, istakao je ministar.

Trivan je dodao da nema potrebe da bilo ko bude protiv tog projekta, te je pozvao Srbiju da bude ujedinjenja, jer je jedini cilj utvrđivanje istine, bez političke konotacije.

„Ono što se desilo našoj zemlji učinile su neke bivše administracije i mi nećemo ovime da osuđujemo nekoga, već ćemo da pomognemo sebi“, rekao je Trivan.

On je naveo da je Ministarstvo zaštite životne sredine izdvojilo 15 miliona dinara iz budžeta za potrebe utvrđivanja posledica bombardovanja i dodao da će u finansiranju pomoći Vlada, druga ministarstva, fondovi…

„Ne očekujem probleme u finansiranju, ali važno je reći da ne treba žuriti, već temeljno uraditi posao i onako kako nauka nalaže. Javnost će biti obaveštena o svemu, ali potrebno je vreme, ako smo čekali gotovo 20 godina, ne treba sada brzati“, rekao je Trivan.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da je istraživanje posledica bombardovanja najmanje što može da se uradi za sadašnje i buduće generacije, kako bi se otkrilo šta se tačno tom prilikom desilo.

„Ne želimo ništa da prejudiciramo, ali želimo i zbog nas i zbog budućnosti da otkrijemo činjenice, da sutra niko nema dilemu šta se to desilo“, rekao je Lončar.

U sastavu Zajedničkog tela biće Međuresorno koordinaciono telo, Savet, Nacionalna mreža laboratorija i Upravni odbor.

Međuresorno koordinaciono telo čine prof. dr Aleksandar Jovović kao predsednik, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Branimir Jovančićević, Slobodan Petković, dr Jagoš Raičević, dr Mirjana Anđelković Lukić, prof. dr Ratko Kadović, prof. dr Dejan Krčmar, dr Milica Tomašević, dr Slobodan Tošović, dr Zdravko Ždrale, dr sc. med. Dragan Krstić, prof. dr sc. med. Branka Đurović, Darija Kisić Tepavčević, Filip Radović, Slađan Velinov, Zoran Stanojević i Sanja Banović Stević.

Članovi Saveta su akademik Marko Anđelković kao predsednik, prof. dr Zorka Vukmirović, prof. dr Dragan Veselinović, prof. dr Pavle Pavlović, akademik Ljubiša Rakić, prof. dr Slobodan Čikarić, prof. dr Božo Dalmacija, prof. dr Jasmina Vujić, prof. dr Dragan Joksović, prof. dr Petar Pfendt, prof. dr Mirjana Vojinović Miloradov, prof. dr Ivo Savić, prof. dr Ivica Radović i prof. dr Ivan Gržetić.

Upravni odbor čine ministar zaštite životne sredine Goran Trivan kao predsednik, dr Branislav Blažić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, prof. dr Ferenc Vicko, ministar odbrane Aleksandar Vulin, Aleksandar Živković, ministar prosvete Mladen Šarčević, prof. dr Viktor Nedović, prof. dr Aleksandar Jovović, prof. dr Danica Grujičić, akademik Marko Anđelković i prof. dr Pavle Pavlović.