Robert Kuper: Granice na Balkanu rešavati pojedinačno

Bez obzira na nisku izlaznost rezultat referenduma u Makedoniji, koji je trebalo da stvori uslove za promenu imena države u skladu sa ranijim dogovorom koji su postigli Atina i Skoplje, je validan, navodi u razgovoru za RSE Robert Kuper (Robert Cooper) nekadašnji posrednik u dijalogu Prištine i Beograda.

Kuper je u ime Evropske unije bio posrednik u briselskom procesu započetom 2011. godine u vreme kada je šefica evropske diplomatije bila Ketrin Ešton (Catherine Ashton). Dijalog je nastavljen i nakon isteka njenog mandata, te preuzimanja vođenja evropske diplomatije od strane Federike Mogerini (Federica Mogherini).

U međuvremenu je došlo i do promene vlasti u Srbiji, te dolaska naprednjaka i njihovih saveznika predvođenih najpre premijerom a potom predsednikom države Aleksandrom Vučićem. Dogodile su se promene i na kosovskoj političkoj sceni, te stavove Prištine danas zastupaju predsednik Hašim Tači, odnosno premijer Ramuš Haradinaj, koji su i sami u međusobnom političkom razmimoilaženju.

Kuper veruje da bi ishod referenduma u Makedoniji mogao biti pozitivan signal za kosovsku i srpsku stranu, u trenutku kada je briselski dijalog u krizi:

„Nadam se da će sami Makedonci rešiti ovaj problem koji su njihova zemlja i Grčka imale jako dugo. Ako reše taj problem, svi treba da budemo zadovoljni i svi na Balkanu to treba da pozdrave kao veoma pozitivan signal za čitav region. A bio bih još srećniji ako bi Srbija i Kosovo svoj problem rešili zajedno. Najbolje rešenje je da ljudi u vašem regionu ne čine ono što im kažu iz Evropske unije ili NATO-a ili bilo odakle, nego da sami, zajedno, nađu rešenje za svoje probleme“, navodi Kuper i u nastavku objašnjava zbog čega veruje da rezultate nedeljnog glasanja u Makedoniji treba tretirati kao validne.

Kuper: Da li ljudi izađu da glasaju ili ne – njihov je izbor. Građani kojima je stalo do budućnosti Makedonije - oni su glasali i ogromna većina njih podržala je predlog svoje Vlade.

RSE: Ali, izlaznost je bila ispod 40 odsto?

Kuper: Da, ali problem je u tome što morate da se zapitate 40 odsto čega. Naime, poslednji put Makedonija je imala popis stanovništva 2002. godine – pre šesnaest godina - i niko ne zna zasigurno koliko stanovnika zemlja ima. U tom smislu zahtev da izlaznost bude viša od 50 odsto nema smisla jer uopšte nema pouzdane informacije koji je to broj ljudi.

RSE: Evropski komesar za proširenje Johanes Han (Johannes Hahn) izjavio je da su Makedonci ubedljivo podržali promenu imena zemlje. Da li je to po vašem sudu tačno?

Kuper: Mislim da je on u pravu, da.

RSE: Ugledni analitičar iz Hrvatske podsetio je u ovom kontekstu, doduše, da je na referendumu pred ulazak Hrvatske u EU 2013. takođe izašlo manje od 50 odsto birača, preciznije, 43,5 odsto, pa je to prošlo.

Kuper: Da, mislim da svako ima svoja pravila za referendum, ali u ovom slučaju, makedonski premijer namerno nije predložio donošenje odluke na referendumu jer niko ne zna koliko zemlja ima stanovnika, tako da reći da 50 odsto mora da glasa nema nikakvog smisla. Zato je odlučio da referendum bude samo konsultativan i u tom slučaju nemate zadati prag izlaznosti.

RSE: Makedonski premijer Zoran Zaev moraće sada da obezbedi dvotrećinsku većinu u parlamentu za promenu ustava zemlje. Verujete li da će mu to poći za rukom?

Kuper: Čini se da će to biti teško. Video sam izveštaj – ne znam, doduše, da li je tačan – da je on rekao da su građani ubedljivom većinom prihvatili Vladin predlog i da ga sada stavlja Parlamentu na glasanje. Ako ne bude prihvaćen, kaže da će ići na prevremene izbore. Mislim da je to razuman pristup. Takođe smatram da gospodin Zaev time preuzima veliki lični rizik; on je premijer i preuzima ne mali rizik ukoliko raspiše prevremene izbore. On veruje u sporazum sa Grčkom i želi da svoju zemlju povede napred. Mislim da zaslužuje mnogo respekta za hrabrost jer reskira svoju karijeru za dobrobit svoje zemlje.

RSE: Smatrate li, ipak, da ovaj rezultat referenduma u Makedoniji govori, kao što neki zapadni mediji pišu, da su Evropska unija i Sjedinjene Države podbacile u Makedoniji? Njihovi visoki zvaničnici jesu posetili Skoplje uoči referenduma kako bi dali podršku Vladi, ali da li su te posete došle suviše kasno?

Kuper: Sada smo se, ipak, odmakli od referenduma, predstoji mnogo važnije pitanje, a to je dobijanje dvotrećinske većine u Parlamentu za promenu Ustava, i to će biti teško. Ono, međutim, što se već sada vidi jeste da postupanje premijera već ima podršku generalnog sekretara NATO i visoke predstavnice Evropske unije. Mislim da svi u Evropi treba da stanu iza Zaeva jer predstavlja najbolju nadu za građane Makedonije.

RSE: Nedavno ste napisali da su pregovori između kosovskih i srpskih lidera o tome kako da dođu do kompromisa u rešavanju problema granice doveli do različitih stavova: od onih da će promena granice voditi ka ratu do onih da je to način da se učvrsti mir. Upozorili ste u tom kontekstu da spoljašnji igrači ne treba da prebrzo i previše definitivno formulišu svoje stavove o tome. Pitanje je, međutim, nije li to vaše upozorenje zakasnelo jer su najveći međunarodni igrači već zauzeli stavove?

Kuper: Pre svega mislim da ljudi mogu da promene svoja početna stanovišta o tome ako im se da vremena. Drugo, mi još uvek nemamo bilo kakve konkretne predloge od strane lidera u Prištini i Beogradu; znamo da oni pregovaraju, ali rezultata još uvek nema. Tek kada budemo imali rezultate, moći ćemo o njima da se izjasnimo. Ali, ono što mi mislimo nije najvažnije; mnogo je važnije šta misle ljudi kojih se to direktno tiče, dakle, šta misle građani u regionu.

RSE: Svedočimo promeni stava Sjedinjenih Država, a region je vrlo jasno čuo stav gospodina (Johna) Boltona (savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trumpa) da promena granica nije isključena ako se Priština i Beograd o tome dogovore. Kakav je vaš stav o tome?

Kuper: Pa, ako se dve strane dogovore, u čemu je onda problem? Ako se dogovore, onda to znači da sarađuju, da zajedno rešavaju problem. Ukoliko taj njihov dogovor uključuje i priznanje Kosova, što mislim da je od vitalne važnosti, onda će obe strane moći da se vrate ozbiljnom poslu vođenja sopstvenih država. Ali, znate, tu ima mnogo detalja koje treba rešiti, primerice, koje tačno teritorije su u pitanju; kako ćete povući granicu; kako ćete u to uključiti građane; koje druge mere ćete preduzeti da obezbedite sigurnost manjina itd. Dakle, ja mislim da je to veoma komplikovan problem, da do takvog dogovora neće biti lako doći i da će trebati mnogo vremena za tako nešto.

A što se tiče stava gospodina Boltona, mislim da ako zemlje regiona mogu same da ispregovaraju, da dođu do rešenja problema – smatram da je to ono što smo u Evropi oduvek i želeli.

RSE: Na drugoj strani, međutim, nemačka kancelarka Angela Merkel odbija promenu granice između Kosova i Srbije, zbog straha da bi to moglo oživeti etnički separatizam u susednim zemljama – Makedoniji i Bosni i Hercegovini - i gurnuti region u konflikt.

Kuper: Pa, kao što sam rekao, hajde da najpre vidimo šta će Priština i Beograd predložiti. Hoću da kažem da ja i ne znam tačno o čemu mi uopšte razgovaramo, pošto još nijednog predloga nema. Ali, ako bi kojim slučajem lideri Bosne otišli do zapadnih vlada i rekli - znate šta, mi smo postigli sporazum, svi se slažemo o sledećem..., nebitno je šta je to – mislim da bi svi na Zapadu bili oduševljeni. Ako se, dakle, svi domaći akteri saglase o nečemu, ako se ljudi na lokalu slože, u čemu je onda problem?

RSE: Domino-efekat, otvaranje Pandorine kutije u regionu – odgovara na to kancelarka Angela Merkel.

Kuper: Onda treba da pogledate po regionu i upitate se da li iko u Bosni i Hercegovini predlaže razmenu teritorija. Šta bi takvo kosovsko rešenje uopšte značilo po Bosnu? U Bosni ima mnogo problema, ali ja nisam čuo nikoga ko sugeriše da njene granice treba menjati.

RSE: Ali, poznavajući region, ne mislite li da bi, recimo, Milorad Dodik, lider srpskog entiteta u BiH, mogao sugerisati: hajde da Srbija i BiH razmene teritorije, da se Republika Srpska pripoji Srbiji, a, recimo, Sandžak Bosni i Hercegovini?

Kuper: Pa, tu bismo najpre imali mali geografski problem jer je prilična udaljenost između Republike Srpske i Srbije, tako ne znam baš kako bismo to rešili. Ali, ja mislim da sva pitanja treba razmatrati pojedinačno zato što nisu sva ona ista, dakle, ne moraju svi da čine isto.

Očigledno je da problem na severu Kosova postoji ovom trenutku, problem koji je jedinstven, ja bar ne znam da na nekom drugom mestu postoji sličan, možda, doduše, postoji u Preševskoj dolini. Kako god, moja poenta je sledeća: svaka od zemalja u regionu ima svoje sopstvene probleme, mnoge od njih sa susedima. Onda se pojave neki akteri koji žele da problem koji imaju sa susedom reše, i to u saradnji sa njim – meni je onda zaista iznenađujuće da ljudi tako nešto ne žele da pozdrave. Doduše, rešenje još uvek nisu pronašli, tako da ne znamo da li ono može da se sprovede, ali, bar pričaju jedni sa drugima i pokušavaju da dođu do rešenja. Meni se to čini pozitivnim.

RSE: Da li vas dobro razumem: u principu vi ne biste imali ništa protiv razmene teritorija između Kosova i Srbije ako se dve strane o tome saglase?

Kuper: Šta stoji u Završnom aktu iz Helsinkija? Stoji da granice ne treba da se menjaju, osim ako se to čini mirnim sredstvima, sporazumno i u skladu sa međunarodnim pravom. Dakle, to i u ovom slučaju, ako do nečeg sličnog dođe, mora da se uradi mirnim sredstvima, uz dogovor dveju strana i poštujući međunarodno pravo. Ja bih tome dodao da bi morala da postoji i puna zaštita za sve nacionalne manjine.

RSE: Gospodine Kuper, prema pisanju kosovskog lista Koha ditore, vi ste, zajedno sa Norbertom Roettgenom, predsednikom Odbora za spoljnu politiku nemačkog Bundestaga, napisali poverljiv izveštaj za potrebe Evropskog saveta za inostrane odnose (ECFR, panevropska organizacija, formirana 2007. godine), da bi se promena granica na Kosovu jedva mogla desiti bez nasilja. Dokument je zasnovan na razgovorima sa ambasadorima nekoliko evropskih zemalja u Prištini. Možete li ovo da potvrdite ili demantujete?

Kuper: Ja se ne bih bavio potvrđivanjem ili negiranjem šta je ko rekao, ali bih dodao da mislim da to nije potpuno precizno. Ono, međutim, što stoji jeste da kad bi se nešto poput toga dogodilo, mislim da bi uvek postojao rizik zato što su strasti u regionu veoma snažne; postojao bi, dakle, rizik od izbijanja nasilja i morali bi se preduzeti koraci koji bi sprečili da se tako nešto dogodi.

RSE: Wall Street Journal je pre nekoliko dana objavio tekst, pozivajući se na navodni poverljivi memorandum Evropske službe za spoljne poslove, u koji tvrdi da je imao uvid, da lideri Sjedinjenih Država i Evropske unije približavaju stavove koji idu ka podršci planu da Srbija i Kosovo promene svoju granicu u skladu sa etničkim linijama. To približavanje stavova EU i SAD navodno bi izolovalo Nemačku, koja odbacuje takav pristup. Imate li vi bilo kakva saznanja o takvom poverljivom dokumentu?

Kuper: Ja mislim da je to jedan avanturistički novinarski produkt, koji je verovatno malo prestigao činjenice, smatram da su u pitanju spekulacije. Uz to, ne mislim da bi izolovanje Nemačke bila preterano inteligentna ideja.

RSE: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić donedavno je voleo da se u javnosti pohvali izuzetno bliskim odnosima sa nemačkom kancelarkom Merkel, ali već neko vreme se uzdržava od takvih izjava. Može li se ova činjenica povezati sa promenom američkog stava koji više ne isključuje promenu granica između Srbije i Kosova, ako se ima na umu to da je srpski predsednik pre otprilike mesec i po dana izjavio da je za razgraničenje sa Albancima, da je, dakle, i on za promenu granica?

Kuper: Mislim da taj problem treba da reše Srbija i Kosovo, nemojmo da to sad pretvaramo u novi problem između Nemačke i Sjedinjenih Država. Ono što treba da učinimo, po mom sudu, jeste da pustimo da lideri Srbije i Kosova nastave svoje pregovore, konsultujući pritom koga god žele, uključujući, svakako, i nemačku vladu i američku administraciju i visoku predstavnicu EU, a onda da vidimo sa kakvim rezultatima će izaći pred nas. Dakle, prerano je da sada zauzimamo bilo kakve pozicije, o tome sam pisao u svom tekstu; ne možete zauzeti poziciju o nečemu što još ne postoji.

RSE: Ima spekulacija ovde, ali one stižu i od posmatrača sa Zapada, da se gospođa Federika Mogerini, EU posrednica u dijalogu Beograda i Prištine, snažno zalaže da se rasplete kosovski čvor do kraja njenog mandata iduće godine, kako bi ostavila zaveštanje, koje bi je, kako neki mediji ovde pišu, moglo nominovati i za Nobelovu nagradu za mir. Prilično su snažne spekulacije da ona nije protiv ideje razmene teritorija, ako se Kosovo i Srbija dogovore o tome. Imate li vi neko saznanje više o ovome?

Kuper: Ne, nemam, moraćete njoj da postavite to pitanje. Ja mislim da bi svako ko obavlja njen posao, da bi, uostalom, svi u Briselu, želeli da region krene napred, a sasvim je očigledno da bi rešenje problema između Srbije i Kosova doprinelo tome. U tom smislu smatram da je potpuno u redu i da je apsolutno prirodno da Federika Mogerini želi da vidi napredak u rešavanju tog pitanja.