Sergej Železnjak: Posrednička misija EU u pregovorima Beograda i Prištine diskreditovana i ne može dalje uspešno da rešava pitanje Kosova; Nametnuta „razmena teritorija“ može da bude veoma opasna

Saradnja parlamenata je važan instrument jačanja tradicionalnih bratskih odnosa Rusije i Srbije”, - kazao je član komiteta Državne dume za međunarodne poslove Sergej Železnjak u toku zajedničkog zasedanja rusko-srpske parlamentarne Komisije, održane danas u Moskvi. On je istakao da je parlamentarna Komisija efikasna platforma za diskusije o akutnim problemima i izazovima, koji danas stoje pred Balkanom i Evropom u celini.

Parlamentarac se zaustavio na problemu Kosova, podvukavši da Rusija kao jedan od inicijatora temeljne Rezolucije SB UN 1244 podržava dejstva Srbije, usmerena na mirno regulisanje kosovskog konflikta.

”Pokušaji veštački ubrzati ovaj složni proces, nametnuti uslove razmene teritorija, koje čujemo od zapadnih predstavnika, imaju provokativni karakter. Ogromnu opasnost predstavlja ubrzan proces transformacije kosovoalbanskih snaga bezbednosti u punopravnu armiju, što otvara direktan put ka novim vojnim konfliktima. Posrednička misija EU u pregovorima Beograda i Prištine diskreditovana je i ne može dalje uspešno da rešava pitanja Kosova. Nastale okolnosti zahtevaju da se vrati vodeća uloga SB UN i Misije UN na Kosovu u regulisanju kosovskog pitanja”, istakao je Železnjak.

”Izaziva zabrinutost stav kolega iz Evropskog parlamenta o regulisanju kosovskog pitanja. Razmatranje mogućnosti ”korekcije granica” među evropskim poslanicima skriva opasnost po suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Takođe treba se krajnje oprezno odnositi prema evropskim formulacijama o ”multietničkim državama” na Balkanu koje prete novom tragedijom i genocidom“, zaključuje Železnjak.

Saradnja parlamenata je važan instrument jačanja tradicionalnih bratskih odnosa Rusije i Srbije”, - kazao je član komiteta Državne dume za međunarodne poslove Sergej Železnjak u toku zajedničkog zasedanja rusko-srpske parlamentarne Komisije, održane danas u Moskvi. On je istakao da je parlamentarna Komisija efikasna platforma za diskusije o akutnim problemima i izazovima, koji danas stoje pred Balkanom i Evropom u celini.

Železnjak se zaustavio na problemu Kosova, podvukavši da Rusija kao jedan od inicijatora temeljne Rezolucije SB UN 1244 podržava dejstva Srbije, usmerena na mirno regulisanje kosovskog konflikta.

”Pokušaji veštački ubrzati ovaj složni proces, nametnuti uslove razmene teritorija, koje čujemo od zapadnih predstavnika, imaju provokacioni karakter. Ogromnu opasnost predstavlja ubrzan proces transformacije kosovoalbanskih snaga bezbednosti u punopravnu armiju, što otvara direktan put ka novim vojnim konfliktima. Posrednička misija EU u pregovorima Beograda i Prištine diskreditovana je i ne može dalje uspešno da rešava pitanja Kosova. Nastale okolnosti zahtevaju da se vrati vodeća uloga SB UN i Misije UN na Kosovu u regulisanju kosovskog pitanja”, istakao je Železnjak.

 ”Izaziva zabrinutost stav kolega iz Evropskog parlamenta o regulisanju kosovskog pitanja. Razmatranje mogućnosti ”korekcije granica” među evropskim poslanicima skriva opasnost po suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Takođe treba se krajnje oprezno odnositi prema evropskim formulacijama o ”multietničkim državama” na Balkanu koje prete novom tragedijom i genocidom“, zaključuje Železnjak.

Posebno je istakao diskriminisan položaj i uskraćivanje prava srpskom narodu u Crnoj Gori. Prema mišljenju Železnjaka, ”rukovodstvo ove zemlje veštački stvara tazovani ”crnogorski identitet”, koji precrtava botago kulturno-istorijsko i duhovno nasleđe crnogorskog naroda. Zahvaljujući tome stotine hiljada crnogorskih Srba našlo se u položaju taoca ove opasne političke tehnologije, usmerene na razdvajanje od Srbije i Rusije. Crnogorskim Srbima su uskraćena prava prilikom zapošljavanja u državnim institucijama, ne mogu slobodno da se obrazuju na maternjem jeziku, a oni koji istupaju protiv tog alarmantnog položaja, podvrgavaju se gonjenju. Koristim priliku da izrazim reči solidarnosti našim kolegama iz skupštine Srbije i mnogobrojnim crnogorskim prijateljima koji, bez obzira na hapšenja i represije vlasti, vode borbu za očuvanje bratskih veza naših naroda”.

Železnjak je takođe istakao: ”Reči američkog senatora Rona DŽonsona o tome da se srpska ekonomija i srpsko društvo kreće u stranu Zapada deluju prilično pretenciozno, a činjenice govore o potpuno suprotnom. Srpska kompanija sa ruskim kapitalom ”Naftna industrija Srbije” na današnji dan je najveći donator u budžet zemlje, intenzivo se razvija saradnja sa Rusijom u oblasti trgovine, industrije, železnice, saobraćaja, finansija i u mnogim drugim sferama.

Kamen-temeljac društvenih i humanitarnih veza ostaju duhovne tradicije naših naroda. Tokom vekova ruski i srpski narod čine jedinstveni kulturno-istorijski prostor pravoslavno-slovenske civilizacije i ove veze samo jačaju”.

Govoreći o savremenom aktualnom dnevnom redu rusko-srpskih odnosa, Sergej Železnjak  je izdvojio kao ključni događaj predstojeću posetu Predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji. ”Intenzivni rad naše Komisije, diskusije o aktualnim pitanjima, razmena mišljenja, produbljivanje međuparlamentskih kontakata daju važan doprinos razvoju strateškog partnerstva Rusije i Srbije. Parlamenti naših zemljama imaju ogroman potencijal međusobne saradnje i njegova realizacija u punoj meri zahteva od nas dalje napore po aktualnim pitanjima rusko-srpske agende”, - zaključio je Železnjak.