"Blic" intervju Stoltenberg: Srbija jeste partner NATO-a, ali NATO nikoga ni na šta ne forsira

Srbija je partner NATO-a, poštujemo njenu odluku da bude neutralna i da ne teži članstvu, dok od Kosova očekujemo da poštuje Briselski sporazum, rekao je generalni sekretar Severoatlanskog saveza u intervjuu za “Blic” tokom dvodnevnog sastanka ministara odbrane u Briselu.

Nedavno ste izjavili da bi transformacija Kosovskih bezbedonosnih snaga mogla da ima ozbiljne posledice na evroatlanske integracije Prištine. Kakva je uloga NATO-a u tome?

Nekoliko NATO saveznika izrazilo je stav da nije pravo vreme da se Kosovske bezbedonosne snage transformišu u vojsku. Takođe, smatraju da je jedini način da napravi napredak u dijalogu Beograd-Priština, a da ova odluka, kao i uvođenje taksi na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, potkopavaju taj dijalog. Mi podržavamo dijalog i smatramo da sve što ga podriva vodi u pogrešnom pravcu. Jasno smo stavili do znanja da ćemo nastaviti sa našom misijom KFOR-a na Kosovu koja je pod mandatom UN-a. Tu smo da zaštitimo sve ljude i obezbedimo sigurno i bezbedno okruženje za sve, naravno i za Srbe na Kosovu. Van te misije NATO ima različite aktivnosti kroz koje pomažemo izgradnju kapaciteta na Kosovu i pružamo podršku vlastima u Prištini, a sada ćemo morati da procenimo naš nivo podrške. Očekujemo da kosovske snage poštuju sve međunarodne obaveze, uključujući i Briselski sporazum, odnosno da se ne kreću na sever bez saglasnosti KFOR-a.

Kako komentarišete ideju razgraničenja između Kosova i Srbije?

Mi podržavamo dijalog Prištine i Beograda. Ne verujemo da NATO ili bilo ko drugi treba da diktira kakvo će biti rešenje. Verujemo da Beograd i Priština moraju sami da pronađu rešenje. To je teška situacija, ali ako pogledamo Atinu i Skoplje, i oni su godinama imali neslaganja u vezi imena, ali su pokazali hrabrost, pokazali su želju da pronađu kompromis. Nije na meni da govorim o mogućim detaljima dogovora Beograda i Prištine, na meni je da podržim i pozdravim taj proces, jer na kraju dana, rešenje moraju da pronađu kosovska i srpska strana. Potrebna je politička hrabrost, potrebna je volja da se postignu kompromisi i moramo da izbegnemo zapaljivu retorku koja podiže tenzije.

Kakav je vaš pogled na takse koje je Kosovo uvelo na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine?

NATO je političko-vojni savez, mi se ne bavimo taksama, ali vidimo političke posledice uvođenja taksi. Nekoliko saveznika, poslednji među njima SAD, poslalo je pismo i tražilo od Prištine da ukine takse. Nedavno sam se sreo sa Frederikom Mogerini, visokom predstavnicom EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku. Ovo pitanje je takođe pokrenula EU i izrazila svoju zabinutost. Odgovornost je na obe strane da pomognu smanjenje tenzija, da pomognu u stvaranju uslova za politički kompromis. Videli smo i primere retorike sa srpske strane koja nije bila od pomoći. Pozvao sam obe strane da budu odgovorne i suzdržane, da se ponašaju na odgovoran način i da pomognu napredak dijaloga.

Nedavno ste rekli da Rusija pokušava da se umeša u političke procese suverenih država na Balkanu. Na šta ste tačno mislili? Da li je to mešanje u nekoj zemlji izraženije od drugih?

Videli smo mnogo puta pokušaje Rusije da se meša u demokratske procese. To smo videli u mnogim evropskim zemljama, poput Francuske i Nemačke, čak i SAD. Videli smo to i pred izbore u Crnoj Gori pre nego što se ta zemlja pridružila NATO-u, a neke pokušaje videli smo i u Severnoj Makedoniji. Moja poruka je da bi svi trebalo da poštujemo odluke suvernih država, da poštujemo njihove demokratske procese i da se ne mešamo u njih. Zato NATO u potpunosti poštuje odluku Srbije da ne teži članstvu u Severnoatlanskom savezu.

Šta članstvo Severne Makedonije u NATO-u znači za samu Alijansu, a šta za Balkan?

Kao članica, Severna Makedonija zaštićena je sigurnosnim garancijama NATO-a, prema kojima napad na jednu od članica znači napad na sve. Potreban nam je jak NATO, ne da izaziva konflikt, već da spreči sukob. Članstvo Severne Makedonije pomoći će stabilizaciji zapadnog Balkana, ali i ekonomskom razvoju i povećanju investicija. To smo videli u Crnoj Gori. Nakon što je Crna Gora postala deo NATO, investicije iz savezničkih zemalja su duplirane.

Nakon Severne Makedonije, jedine dve balkanske zemlje koje nisu deo NATO-a su Srbija i Bosna i Hercegovina. Kaku saradnju Savez ima sa Srbijom?

Prvo moram da naglasim još jednom da mi poštujemo odluku Srbije da ne traži članstvo. Srbija jeste partner NATO-a, ali NATO nikoga ni na šta ne forsira. Sa Srbijom sarađujemo na mnogo načina i imamo veoma blizak politički dijalog. Nekoliko puta sam se sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, bio sam u Srbiji u oktobru na civilnoj vežbi "Srbija 2018". Zajedno sa Srbijom radimo na praktičnim pitanjima, kao što su uništavanje opasnog naoružanja i civilna pripremljenost, a Srbija nama pomaže u nekim aktivnostima, kao što je medicinska obuka iračkih snaga.

“Lepo detinjstvo u Beogradu”

Kako pamtite Beograd, s obzirom da ste živeli u srpskoj prestonici?

Imam veoma lepe uspomene na detinjstvo u Beogradu. Živeo sam tamo tri godine tokom šezdesetih godina. Dobro se sećam da smo jeli punjene paprike i ćevapčiće, zaista odličnu srpsku hranu. U to vreme smo mnogo putovali zemljom i još uvek imamo bliske prijatelje. Uživao sam da se vratim u Srbiju, išli smo na Kalemegdan, jeli smo sladoled, šetali uz Dunav…To je bilo divno.

Da li znate nešto da kažete na srpskom jeziku?

“Dobar dan”, “Kako ste”, “Jako dobro”, “Hvala lepo”….Znam i pesmicu “Ringeringe raja, došao čika Paja….”