Pripadnici Vojske svakodnevno trpe neizdrživ mobing, Vojska nam se raspada

Veliki odliv kadra, loša organizacija rada, manjak osnovnih sredstava za rad, nebriga o ljudima, diskriminacija na svim nivoima i bahatost komandnog kadra prema potčinjenima, stanje u Vojsci Srbije dovode do tačke pucanja.

Prema internom istraživanju Vojnog sindikata Srbije, više od 45% pripadnika Vojske Srbije u ovom trenutku razmišlja o napuštanju posla u vojsci. Više od 70% nezadovoljno je zbog lošeg karijernog vođenja i nemogućnosti da napreduje. Кao najveći problem ističu podele na podobne i nepodobne, na nepotizam i stavljanje u pri plan poslušnih, a ne stručnih i sposobnih. Njih oko 85% nezadovoljno je jer u toku službe ne može da reši stambeno pitanje, sada još teže jer je Vlada Srbije nakon deset godina ukinula vrlo popularno subvencionisanje stambenih kredita.

Pojedini na rukovodećim i komandnim dužnostima, prema potčinjenima se vrlo često odnose kao prema potrošnoj robi, a ne kao prema ljudima. Za njihove potrebe i probleme nemaju sluha. Nije ih briga kako žive i da li su im porodice zbrinute. Uskraćuju im ionako neadekvatnu zdravstvenu zaštitu, a odlaske na bolovanja tretiraju kao izbegavanje obaveza na radnom mestu. Sve je češće kršenje pravila i propisa na kojima počiva i funkcioniše vojska, a komandanti umesto da komanduju često improvizuju na štetu preopterećenog ljudstva kako bi izvršili preobimne zadatke. Strah od nadređenih je sve izraženiji kod potčinjenih na svim nivoima, a odnosi između njih vrlo često imaju oblike torture i verbalnog sukoba umesto da bude kolegijalan i profesionalan. Pripadnici vojske u većini slučajeva rade poslove dva i više formacijskih mesta, a za to ne primaju nikakvu nadoknadu. Odsutni su od svojih porodica i preko 250 dana u godini. Кada bi neko podigao glas protiv takvog stanja bio bi dodatno šikaniran, mobingovan i sankcionisan uglavnom u vojnom disciplinskom postupku bez šanse da se odbrani. Кada je reč o starešinama, ta kazna bi ih pratila kroz celu karijeru i bila im smetnja za dalje napredovanje.

Najugroženije kategorije zaposlenih su profesionalni vojnici i civilna lica na službi u Vojsci Srbije. Oni su gotovo u robovlasničkom položaju. Vojnici nemaju apsolutno nikakva prava iz radnog odnosa, uslovljavaju se i ucenjuju na razne načine prvenstveno produžetkom ugovora za rad koji im se neretko zaključuje i na period od svega 6 meseci. U takvoj poziciji oni ne mogu da dobiju kreditne kartice, kredite i druge benefite kod banaka. Civilna lica kada odu na bolovanje po nekoliko meseci ne primaju platu koja je umanjena za 35% jer se ona isplaćuje od civilnog fonda za osiguranje umesto od poslodavca, pa tad ovi ljudi i njihove porodice žive na rubu egzistencije.

Spisak problema je ogroman, a najviše zabrinjava činjenica da najviši rukovodioci sistema odbrane na čelu sa ministrom Vulinom, ne žele ni da čuju za ove probleme, o njihovom rešavanju da ne govorimo. Aktuelni menadžment ministra Vulina čini sve da veoma loše i zabrinjavajuće stanje kadra u Vojsci Srbine dodatno uruši, dok sa druge strane javnosti prikazuje lažnu sliku o stanju u našoj vojsci. I dalje se nastavlja sa tajnom izradom propisa iz radnih odnosa i nametanjem jednostranih rešenja na štetu pripadnika Vojske Srbije. Trenutno imamo potpuno odsustvo socijalnog dijaloga, a predstavnici zaposlenih umesto da budu sagovornici sa poslodavcem proglašavaju se za neprijatelje sistema i države, a njihovi predstavnici šikaniraju i diskriminišu na načine svojstvene periodu fašizma.

Ukoliko se pod hitno ne preduzmu mere da se stanje kadra u Vojsci Srbije popravi i sačuvaju stručni i iskusni ljudi, naša vojska vrlo brzo više neće postojati i za to će isključivo biti odgovorni ministri odbrane i negativna politika Vlade Srbije, u poslednje 4 godine. Zbog ovako bahatog odnosa upravo ministra odbrane prema zaposlenima u Vojsci Srbije sve više verujemo da je to namera i krajnji cilj.