Hodžis: Isporukom oklopnih vozila Srbiji Rusija stvara nestabilnost na Balkanu

“Isporuka Srbiji ruskih oklopnih vozila pokazatelj je težnji Rusije da stvori nestabilnost na Balkanu”, izjavio je za Glas Amerike general potpukovnik Frenklin Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi.

“Više je nego jasno da nemaju interesa da pomognu Srbiji i njenim susedima da nađu mirno rešenje za izazove. Rusija će učiniti sve da spreči integrisanje Srbije i zapada – uprkos želji miliona građana Srbije”, rekao je Hodžis Glasu Amerike.

Deset ruskih oklopnih vozila koja su, prema tvrdnjama predsednika Srbije Aleksandra Vučića donirana vojsci Srbije, predstavljena su u ponedeljak u gradu Nišu, na jugu Srbije. Njihovom transport rekom Dunav prvobitno se isprečila Rumunija, članica Evropske unije i NATO-a, zbog sankcija EU uvedenim Rusiji zbog nelegalne aneksije Krima.

Naposletku, ruska vozila su do Srbije ipak stigla preko Mađarske čije su vlasti odobrenje za to objasnile tvrdnjom da su transportovana civilnim, a ne vojnim avionom.

Upitana za reakciju povodom poteza mađarskih vlasti, administracija Evropske komisije je Glasu Amerile odgovorila da ne komentariše pojedinačne slučajeve – istakavši međutim da je primena restriktivnih mera Evropske unije odgovornost njenih članica.

“Nadam se da će Mađarska, značajan član NATO-a i Evropske unije, organizacija zasnovanih na idealima liberalne demokratije od kojih je ostvarila dosta koristi, pomoći da se Rusija privoli u ispunjavanju obaveza koje treba da ispuni svaki odgovorni član mešunarodne zajednice”, kaže za Glas Amerike general Hoždis.

“Rusija konstantno krši međunarodno pravo u crnomorskom regionu. Mađarska može biti snažan zagovornik mira ukoliko odbaci napore Ruske federacije da između nas umetne klin”, ukazuje Frenklin Hodžis.

Prethodno je, takođe na upit Glasa Amerike povodom dopremanja ruskih vozila, iz NATO stigao odgovor da Alijansa u potpunosti uvažava suvereno pravo svih država, uključujući i Srbiju, da biraju sa kim će sklapati političke i sporazume iz sfere bezbednosti.

Srbija je 2014, pre pet godina, otpočela pregovarački proces o članstvu u Evropskoj uniji. Istovremeno, održava bliske odnose sa Rusom federacijom – država koja rukovodstvu Srbije pruža podršku u vezi sa spoljnopolitičkim pitanjima čije se rešavanje kosi sa sugestijama zapadnoevropskih partneri Srbije. Poput spora Beograda i Prištine, o čemu dve strane vode pregovore uz posredstvo Evropske unije, koji su u zapećku od novembra 2018.