Srpska vojna saradnja u 2019: 13 vežbi sa NATO i četiri sa Rusijom

Srbija je tokom 2019. održala sedamnaest vojnih vežbi sa drugim zemljama. One su odraz spoljnopolitičkih prioriteta priključenja Evropskoj uniji, vojne neutralnosti, regionalne saradnje i programa Partnerstvo za mir.

Nedavna vežba "Slovenski štit" sa Rusijom zbog PVO sistema S-400 i Pancir ostavila je u domaćoj i međunarodnoj javnosti utisak o velikom značaju saradnje sa istokom. Brojke međutim pokazuju da Srbija i dalje više sarađuje sa NATO i njenim članicama.

Do kraja oktobra 2019. godine Vojska Srbije je sa Rusijom održala četiri vojne vežbe: "Slovensko bratstvo", zatim vežba Zapadnog vojnog okruga, "Slovenski štit" i "BARS".

Sa članicama NATO i partnerima održano je 13 vežbi: "Komšije" i "Gvozdeni mačak" sa Mađarskom, "Air Solution" sa Rumunijom, "Platinasti vuk" sa SAD i zemljama regiona, "Obazrivi vuk" sa SAD, "Platinasti lav" sa SAD, Bugarskom i Gruzijom, "Šabla 2019" sa Bugarskom, "Balkanski mostovi" sa zemljama regiona, dve provere obučenosti za mirovne misije (sa zajedničkim evaluatorskim timom Srbije i Španije), jedna provera za Borbenu grupu EU Helbrok i jedna provera obučenosti po Konceptu operativnih sposobnosti NATO. Poslednja u nizu je sajber vežba "Sajber Tesla" sa Nacionalnom gardom Ohaja.

Najčešće i najduže VS poslednjih godina sarađuje sa susednim zemljama koje su istovremeno članice NATO i EU: Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom kao i sa oružanim snagama SAD.

Vojska Srbije je učestvovala na Međunarodnim vojnim igrama u Rusiji u disciplinama tenkovski bijatlon, vojni reli i snajperska granica kao i na dva takmičenja u streljaštvu u Velikoj Britaniji u junu i u SAD u oktobru.

U čemu sve Srbija sarađuje sa NATO

Srbija ima razvijenu saradnju sa NATO u domenu reforme vojske, prevencije korupcije u sistemu odbrane, vojnog obrazovanja, uništavanja i reciklaže zastarele municije kao i civilnog programa Nauka za mir.

U novembru je usvojen novi Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) između Srbije i NATO za period od 2019. do 2021. godine. Vojska nekadašnje Srbije i Crne Gore u decembru 2005. bila je prva državna institucija koja je dobila priznanje sa zapada pozivom iz Brisela da se priključi programu Partnerstvo za mir.

Već nekoliko godina vojska učestvuje u Konceptu operativnih sposobnosti, odnosno ima jedinice koje su opremljene i obučene u skladu sa NATO standardima. Takođe, oficiri VS učestvuju u radu NATO komande u Napulju u okviru ovog koncepta.

Vojna delegacije Srbije u Briselu ima svakodnevnu komunikaciju sa predstavnicima alijanse a posebno je intenzivna sa državama koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Iz sedišta NATO se ističe da je srpska vojska učestvovala sa NATO ekspertima u obuci iračkog vojnog saniteta.

Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) sarađuje sa jednom od komandnih centara NATO za protivvazduhoplovnu odbranu CAOC (Combined Air Operation Center) jer je zadužena za vazdužni prostor Crne Gore koja je članica tog vojnog saveza.

NATO u svim zvaničnim dokumentima gde se spominje KFOR nikada ne izostavlja rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244 i Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova.

Iskustva drugih neutralnih zemalja

Iako je Srbiju teško porediti sa drugim evropskim neutralnim zemljama jer reč uglavnom o članicama EU sa visoko razvijenim ekonomijama njihova saradnja sa NATO je formalno i faktički slična onoj kakvu ostvaruje Beograd.

Balkan je zajednički imenitelj za neutralne zemlje Evrope. Sve učestvuju u mirovnim misijama EU i NATO u regionu i često imaju komandne funkcije.

Austrijanac predvodi EU snage u Bosni i Hercegovini a njegov sunarodnik je na čelu grupe za logistiku KFOR-a. Švajcarski oficir zamenik je komandanta međunarodnih snaga na Kosovu a njegov irski kolega zadužen je za bezbednost komande KFOR-a u Prištini.

Austrija

Austrija sarađuje sa NATO od 1995. godine kada je pristupila Partnerstvu za mir. Sarađuje u oblasti interoperabilnosti (zajedničkog izvođenja vojnih operacija) i učešća u mirovnim misijama. Beč 1999. godine nije ustupio vazdušni prostor za bombardovanje Srbije za razliku od ostalih država iz okruženja, jer ustav te zemlje zabranjuje stalne strane vojne baze i kretanje trupa na zemlji i u vazduhu.

Od 2017. godine Beč je stopirao evropske integracije Turske. Ankara je sa druge strane uložila veto na planove vojne saradnje NATO-a i Austrije. Saradnja je ipak nastavljena, ali na multilateralnoj osnovi, kao i sa pojedinim zemljama članicama. Austrijsku opremu koriste mnoge evropske zemlje. Pištolj "Glok" vrlo je popularan kod specijalnih jedinica zemalja članica NATO-a i koristi se u Vojsci Srbije i policiji.

Švajcarska

Švajcarska je kao i Austrija sa NATO sarađuje od 90-ih godina, prvo učešćem u Partnerstvu za mir, a zatim i angažovanjem u mirovnim misijama UN, EU i NATO. Odbrambena industrija ove alpske zemlje izvozi uglavnom pešadijsko naoružanje koje je popularno među specijalnim jedinicama zapadnih država.

Švedska

Švedska je na početku sarađivala sa NATO pre svega u oblasti obuke za mirovne misije i izgradnju interoperabilnosti, finansiranje civilnih projekata, kao i zajedničkog delovanja u vanrednim situacijama. Poslednjih godina, posebno od oružane krize u Ukrajini 2014. Stokholm i NATO imaju još bliže veze a u toj zemlji je pokrenuta i debata o članstvu u alijansi.

Švedska učestvuje u Snagama za reagovanje NATO. Ima pravo da ne učestvuje u akcijama kada proceni da to nije u njenom interesu, a postoji i sporazum o logističkoj podršci snaga koje za potrebe vežbe ili u slučaju krize prelaze teritoriju zemalja NATO i Švedske.

Najupečatljiviji je primer vežbe "Aurora 2017", najveće u Švedskoj od kraja Hladnog rata. Tada su švedske oružane snage dobile zadatak da zajedno sa partnerima iz NATO uvežbavaju odbranu teritorijalnoj integriteta i suvereniteta Kraljevine Švedske.

Takođe, Švedska vojna industrija najveći deo izvoza i profita ima od zemalja članica NATO-a, a prodaje radarsku i elektronsku opremu, lake prenosne sisteme PVO, borbene avione i vazduhoplovno naoružanje.

Stokholm učestvuje u misijama pod zastavama UN, EU i NATO. Na prostoru Balkana Švedska je prisutna u KFOR-u. Švedski piloti i drugo vazduhoplovno osoblje deo su Heavy Airlift Wing (HAW) inicijative u Mađarskoj. Ta skandinavska zemlja zajedno sa jedanaest država, uglavnom članica NATO obezbeđuje strateški transport avionima C-17 Globemaster za potrebe misija NATO, EU i UN.

Finska

Finski nivo saradnje sa NATO je manji u odnosu na Švedsku i odvija se u domenu mirovnih misija i reagovanja u prirodnim katastrofama. Takođe saradnja je veoma razvijena u oblastima rodne ravnopravnosti, kao i finsiranja civilnih naučnih programa iz projekta Nauka za mir. Saradnja koja osim za NATO ima i značaj za EU jesu sajber odbrana i borba protiv hibridnih pretnji.

Premda Helsinki radi na interoperabilnosti sa NATO zemljama, pre svega zbog mirovnih misija i dalje koristi sovjetske kalibre za puške i artiljeriju. Posle pogoršanja odnosa NATO i Rusije modernizacija je usmerena na zapadna rešenja. Helsinski je takođe prisutan na Balkanu i ima vojnike u sastavu KFOR-a.

Irska

Irska zbog svog geografskog položaja ima najstabilniju politiku vojne neutralnosti. Saradnja je bazirana na zajedničkom učešću i obuci za mirovne misije. Dablin ima jaku i dugu tradiciju učešća u mirovnim misijama. Godine 1997. Irska je poslala mirovnjake u Bosnu, pod komandom NATO, a isto je bilo i na Kosovu i Metohiji 1999. godine.

Irska je učestvovala u NATO snagama ISAF u Avganistanu, ali tek kada su te snage dobile mandat UN. Irci su držali obuku za razminiranje i borbu protiv improvizovanih eksplozivnih naprava. Saradnja postoji i u programu Nauka za mir, Žene, mir i bezbednost, kao i u igradnji interoperabilnosti - zbog zajedničkog učešća u mirovnim misijama.