Ministarstvo odbrane SAD: Ruski uticaj u Srbiji porastao dolaskom Vučića na vlast

Srbija je među zemljama Zapadnog Balkana najpopustljivije okruženje kada je reč o ruskom uticaju, a pre dolaska na vlast Srpske napredne stranke na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem 2012. godine, bilateralne veze Srbije i Rusije u vojnoj oblasti bile su na znatno nižem nivou — navodi se u izveštaju Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država iz maja ove godine, koji na uvid ima i Radio Slobodna Evropa (RSE).

U izveštaju su analizirani odnosi Rusije sa Srbijom, Kosovom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom.

Srbija - Rusija

"Nakon 2012. godine, Srpska napredna stranka je preduzela korake kako bi povećala vojnu saradnju sa Rusijom", piše u izveštaju i dodaje se da je ta saradnja rezultirala potpisivanjem ugovora o strateškoj saradnji u novembru 2013. godine, kao i da jedino Srbija od zemalja Zapadnog Balkana ima potpisane ugovore o saradnji u oblasti bezbednosti.

Naglašava se i da jedino Srbija učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama sa Rusijom, najmanje dva puta godišnje od 2014. godine, kao i da blagonaklono gleda na pomoć prilikom nabavke vojne opreme.

"Kako bi se suprotstavila međunarodnoj izolaciji koja je usledila nakon ilegalne aneksije Krima 2014. godine, Rusija je počela da pokazuje veće interesovanje za razvojem vojne saradnje sa Srbijom. Kasnije te godine, održana je prva zajednička vojna vežba Srem 2014, u kojoj je učestvovalo više od 400 (pripadnika) vazduhoplovnih snaga, a nakon toga je Vojska Srbije prvi put učestvovala u tenkovskoj vežbi na Međunarodnim vojnim igrama u Rusiji. Učešće se nastavilo i u narednim godinama", stoji u izveštaju.

Ističe se i da su proslava dana Vojske Srbije i vojna parada pomereni 2014. godine kako bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da prisustvuje tom događaju, kao i da je tempo zajedničkih vojnih vežbi intenziviran nakon 2014. godine.

U izveštaju se napominju ruske vojne donacije Srbiji.

"Srbija je u oktobru 2017. godine dobila šest polovnih aviona MIG-29, a u februaru 2018. godine objavila je da će Rusija donirati 2.4 miliona dolara za obuku srpskih pilota za upravljanje MIG-29", stoji u izveštaju u kojem su pobrojane i zajedničke vojne vežbe Srbije i Rusije, među kojima je i Slovensko bratstvo održana u Srbiji u junu 2019. godine, na kojoj je pored Rusije učestovala i Belorusija.

Kada je reč o kupovini naoružanja i opreme, ističe se da je od 2012. godine jedino Srbija među zemljama Zapadnog Balkana nabavljala rusko naoružanje i opremu čiji iznos premašuje milion dolara. Detaljno se navode sve kupovine, među kojima je i nabavka dva helikoptera MI 17 vrednih 25 miliona dolara 2016. godine.

"Srbija je 2017. godine najavila donaciju od 30 tenkova T-72 i 30 oklopnih vozila BRDM-2. Srbija je dobila i šest polovnih aviona MIG 29. Iako su ruska donacija, Srbija plaća Rusiji 208 miliona dolara za remont ovih aviona, a time je predviđena i reparacija četiri aviona MIG koje Vojska Srbije koristi od ranije. Takođe, Rusija je najavila i donaciju vrednu 10 miliona dolara, koja se sastoji od dva remontovana transportna aviona An – 26", stoji u izveštaju.

Od posmatranih zemalja, jedino je Srbija imala saradnju u obaveštajnom sektoru sa Rusijom.

"Otvoreni izvori povezali su posetu Nikolaja Petruševa, sekretara ruskog Saveta za bezbednost, u oktobru 2016. godine sa time što su dvojica ruskih obaveštajnih agenata osumnjičenih za učešće u pokušaju državnog udara u Crnoj Gori deportovana iz Srbije. Direktor spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR) Sergej Nariškin i predsednik Srbije Aleksandar Vučić dogovorili su na sastanku 17. aprila 2018. godine nastavak saradnje i aktivnosti u sektorima bezbednosti i obaveštajnih službi", piše u izveštaju.

BiH, Severna Makedonija, Kosovo - Rusija

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, u izveštaju se navodi da odnose te države sa Rusijom komplikuju etničke i političke tenzije u toj zemlji.

"Postoje dokazi da Rusija podržava separatistički pokret bosanskih Srba na čelu sa Miloradom Dodikom. Ruska podrška separatističkom pokretu motivisana je željom da spreči ulazak BiH u NATO i Evropsku uniju. Tenzije u Bosni i Hercegovini dodatno podstiču odnosi između državnih institucija i entiteta Federacija Bosne i Hercegovine na jednoj strani, dok je na drugoj strani većinsko srpski entitet Republika Srpska. Vodeće partije bosanskih Srba protive se članstvu u NATO i njihovo pruža Rusiji priliku da destabilizuje BiH", piše u izveštaju.

Dokument američkog ministarstva ukazuje i na to da Kosovo ne sarađuje sa Rusijom u bezbednosnim pitanjima.

"Rusija ne priznaje Kosovo kao suverenu državu i podržava odbijanje Srbije da prizna nezavisnost Kosova. Inicijativa Kosova da razvije održiv vojni sistem i želja da potpiše akcioni plan za članstvo u NATO savezu (MAP), ograničava mogućnost Rusije da se meša u unutrašnja pitanja Kosova", piše u izveštaju.

Odbrambena politika Severne Makedonije primarno je vođena članstvom Severne Makedonije u NATO savezu, navodi izveštaj američkog ministarstva.

"Težnja Severne Makedonije za članstvom u NATO savezu ojačala je njen otpor prema ruskom mešanju. Severna Makedonija je izbegla učešće u aktivnostima koje se povezuju sa Rusijom u oblasti bezbednosti", piše u izveštaju.

Šta je ruska strategija?

Na Zapadnom Balkanu, Rusija je odlučna da odbije uticaj Evropske unije i SAD i umanji uticaj NATO-a, navodi američki izveštaj.

"Ključ strategije Rusije jeste da okrene javno mnjenje protiv evroatlantskih integracija. Rusija koristi alate, uključujući ekonomski pomoć, diplomatsku podršku, energetsku zavisnost i usmerene komunikacijske kampanje i kampanje dezinformisanja", stoji u izveštaju i dodaje se da "SAD i Evropska unija ne mogu sebi priuštiti ambivalentnost na Zapadnom Balkanu, jer takav pristup otvara vrata ruskom malignom uticaju".

"Postoje brojni primeri ruskog malignog uticaja, uključujući: pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, agresivnu rusku kampanju dezinformisanja koja je za cilj imala pokušaj ometanja referenduma u Severnoj Makedoniji o sporazumu o promeni imena sa Grčkom, koji je bio preduslov za članstvo Severne Makedonije u NATO-u", nabraja se u dokumentu.

Naglašava se i da su, izuzev Kosova, države bivše Jugoslavije zavisne od nasleđa ruske vojne opreme, još od vremena kada su bile deo Jugoslavije.

"BiH i Severna Makedonija su u procesu odricanja od nasleđa ruske vojne opreme. To predstavlja mogućnost za SAD da postanu njihov izabrani partner", piše u izveštaju.

Saradnja sa SAD

Saradnja SAD sa Srbijom u oblasti odbrane i dalje je komplikovana zbog težnji Srbije da ostane vojno neutralno i da ne pristupa vojnim savezima, navodi Ministarstvo odbrane SAD.

"Srbija čvrsto odbija da ide ka članstvu u NATO-u iako je članica Partnerstva za mir sa aktivnim Individualnim akcionim planom partnerstva (IPAP). SAD su najaktivniji vojni partner Srbije. Srbija ima više nego dvostruki broj angažmana sa SAD-om nego sa bilo kojom drugom državom. Međutim, manjak transparentnosti u strateškim i operativnim prioritetima Srbije komplikuje saradnju u oblasti odbrane", navodi se.

Bosna i Hercegovina se gotovo u potpunosti oslanja na međunarodnu bezbednosnu pomoć kako bi reformisala svoju vojsku, navodi izveštaj i naglašava činjenicu da više od 80 odsto budžeta za odbranu odlazi na troškove vojnog osoblja, a da složena struktura vlasti BiH zahteva politički konsenzus tri člana Predsedništva.

Kosovo je u decembru 2018. usvojilo nove zakone o transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti (KSB), uključujući formiranje Ministarstva odbrane i dodavanje teritorijalne odbrane u nadležnost KSB-a.

"Politika SAD prema razvoju KSB-a poziva na pridržavanje desetogodišnjeg plana tranzicije uz podršku SAD-a, nastavak regrutacije pripadnika iz manjinskih zajednica i unapređenje komunikacije i koordinacije između KSB-a i NATO-a", stoji u izveštaju.

Saradnja Zapadnog Balkana sa NATO-om

Uprkos tome što Srbija ne stremi članstvu u NATO-u, saradnja te zemlje i Alijanse uključuje: saradnju u oblasti bezbednosti, obuke i odbrane, reforme sektora bezbednosti, kao i u oblasti unapređenja podoficira, navodi se u izveštaju. Takođe je navedeno da je Srbija u januaru 2015. donela odluku da produbi saradnju sa NATO-om kroz Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP).

"Zajednička grupa Srbija-NATO za reformu odbrane je ustanovljena u februaru 2006. kako bi pružila savetodavnu i drugu podršku vlastima u Srbiji sa ciljem reforme i modernizacije oružanih snaga Srbije i kako bi se izgradila moderna, dostupna odbrambena struktura, koja se može demokratski kontrolisati", jedna je od stavki kojom se opisuje saradnja.

Kada je reč o saradnji Bosne i Hercegovine sa Alijansom, u izveštaju se navodi da je ta saradnja postavljena kroz Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP). Prvi IPAP je, kako se navodi, dogovoren 2008, dok je ažurirana verzija dogovorena 2014. godine. Posebno se ističe da su saveznici ponudili BiH Akcioni plan za članstvo 2010. u Estoniji, a 2018. ministri spoljnih poslova članica NATO-a pozvali BiH da podnese svoj prvi Godišnji nacionalni program za članstvo (ANP).

Preispitivanje odnosa sa Kosovom

NATO predvodi operaciju za podršku mira na Kosovu (KFOR) od juna 1999. u skladu sa Rezolucijom Ujedinjenih nacija 1244. U izveštaju se navodi da je NATO trenutno u procesu preispitivanja svog odnosa sa Kosovom (ne uključujući misiju KFOR-a), nakon što je doneta odluka o transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti (KSB).

U skladu sa odlukom koju je NATO doneo 2012. o podršci Kosovskim snagama bezbednosti, svaka promena u nadležnosti KSB-a zahteva automatsko preispitivanje odnosa sa Kosovom.

Za saradnju sa Severnom Makedonijom, u izveštaju se navodi da je prvi Akcioni plan za članstvo u NATO-u ta zemlja podnela još pod imenom Bivša jugoslovenska republika Makedonija 1999. godine. U izveštaju se naglašava značaj Prespanskog sporazuma između Grčke i Severne Makedonije oko imena u junu 2018. što je omogućilo da pregovori o pristupanju Severne Makedonije Savezu počnu u julu 2018. Saveznici su potpisali protokol o punopravnom članstvu Severne Makedonije 6. februara 2019. stoji u izveštaju.