Trivan: Nije stvar u odšteti,već u uklanjanju zagađenja

BEOGRAD, 23. februara (Tanjug) - Zajedničko telo za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, koje su formirala četiri ministarstva sredinom 2018. godine, predložiće naredne sedmice Vladi Srbije da verifikuje njegov rad, rekao je za Tanjug ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

Prema njegovim rečima, time će se formalno-pravni deo formiranja tog tela završiti, mada je, dodaje on, već krenulo sa radom i u narednih nekoliko sedmica biće predstavljen program, koji će odrediti pravce istraživanja i analiza posledica NATO bombardovanja.

Ministarstvo zaštite životne sredine je za početak rada tog tela ove godine izdvojilo 15 miliona dinara i obezbedilo prostorije.

Telo su u junu 2018. godine osnovali Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sa ciljem da se utvrdi da li postoji uzročno posledična veza između povećanja broja obolelih od karcinoma i povećanih koncentracija polutanata kao posledica NATO bombardovanja u Srbiji.

Na pitanje da li će se rezultati tih istraživanja koristiti kao sudski dokazi, ukoliko Srbija odluči da tuži članice NATO-a, Trivan je rekao da Zajedničko telo nije osnovano sa ciljem da se traži naknada, već da se uklone zagađenja koja postoje, kako bismo budućim generacijama ostavili zdravu životnu sredinu.

“Najvažniji cilj je da izvršimo još sanacija i remedijacije terena, ako je to potrebno i ako to istraživanja kažu, kao i da utvrdimo da li je bilo posledica po zdravlje ljudi i po genetski potencijal, a onda da pronađemo mere kako da se štitimo od toga”, rekao je Trivan.

Dodaje da Srbija više ne želi da “tapka u mraku” i da ne pristaje ni na kakve sugestije tipa "Da li imate potrebe to da radite?”, jer, ističe Trivan, naša zemlja ima potrebu da utvrdi da li je NATO bombardovanje ostavilo posledice na našu životnu sredinu i ljude.

“Ako neko misli da nije bilo posledica, nema zašto da se plaši našeg istraživanja, a ako ih je bilo, to je onda najvažniji nacionalni zadatak, da zaštitimo svoj genetski potencijal koji se odnosi na čitavu teritoriju Srbije, od Vojvodine do KiM”, istakao je Trivan.

S obzirom da posledice osiromašenog uranijuma ne poznaju granice i nacionalnosti, a ako se utvrdi da je na teritoriji Srbije bilo posledica, kaže Trivan, očekuje da će ta istraživanja izazvati pažnju u regionu i da će naši susedi, pre ili kasnije, zbog pritiska javnosti, a bez obzira na politiku koju vode, ući u takva istraživanja.

Upitan da li postoji pritisak Zapada da se obustavi rad tela, Trivan kaže da, sve i da postoji, nema i neće imati nikakav uticaj.

“Ovo je toliko važno nacionalno pitanje da, kada bi pritiska bilo, prosto je nemoguće zaustaviti ono što smo pokrenuli. Samo je tragedija što smo čekali 20 godina i da političke elite nisu našle za shodno da se posle 1999. godine, 2000. ili 2005. godine, bave ovim pitanjem”, rekao je Trivan.

Tvrdi da će svi rezultati istraživanja biti javni, pa čak i oni najgori, jedino što će, dodaje, biti restriktivno, jesu informacije koje već postoje, a imaju oznaku “državne tajne”, te se o njima neće moći govoriti.

“Ali, ono što dobijemo od rezultata istraživanja, svi podaci do kojih mi budemo došli, apsolutno će biti javno”, naglasio je Trivan.

U okviru Zajedničkog tela za utvrđivanje posledica NATO, pored četiri ministarstva, delovaće i Međuresorno koordinaciono telo, sastavljeno od 20 naučnika, kojim rukovodi profesor Jagoš Raičević, Savet Zajedničkog tela kojim rukovodi akademik Marko Anđelković, Upravni odbor koji čine predstavnici ministarstava na čijem je čelu ministar Trivan i Nacionalna mreža laboratorija.

Prema Trivanovim rečima, Nacionalna mreža laboratorija ne znači formiranje nove laboratorije, već će ona objediniti rad akreditovanih državnih i privatnih laboratorija za istraživanja, a ukoliko to ne bude bilo dovoljno, dodaje on, Srbija je spremna da kupi deo opreme koja eventualno nedostaje, da bi se analize u našoj zemlji mogle obaviti kako treba. Rukovodilac laboratorije, kaže Trivan, biće imenovan kada se proceni da je momenat, jer će se pre istraživanja raditi prikupljanje podataka na terenu u medicinskim centrima, opštinama…

“Vremenom ćemo i povećvati budžet za rad ovog tela, kako Ministarstvo za zaštitu životne sredine, tako i preostala tri ministarstva”, rekao je Trivan.

Istraživanje posledica NATO bombardovanja, kaže ministar, je kompleksan posao, istraživanja će trajati godinama, dodajući da je priprema početak rada tela trajala skoro dve godine jer se nije žurilo sa rezultatima, već se radilo na temeljnoj pripremi.

"Nikakva žurba nije potrebna, potrebna je temeljitost i potrebno je primeniti sve međunarodno priznate metodologije da bi naša istraživanja imala međunarodni legitimitet. Kada budu imala međunarodni legitimitet, onda je jasno da će naši podaci biti relevanti za čitav svet i naučno potpuno nesumnjivi", zaključio je Trivan.

Mesec dana pre osnivanja Zajedničkog tela ministarstava, u maju 2018. godine, Skupština Srbije usvojila je odluku o formiranju Komisije za istragu posledica NATO bombradovanja po zdravlje građana i životnu sredinu, a koja bi prvi preliminarni izveštaj o radu trebalo da podnese tokom ove godine.

Oznake: Tanjug, Goran Trivan, posledice NATO bombardovanja