NATO upozorava saveznike da blokiraju kupovni pohod Kine

Prevod: CEAS

Da li će finansijsko opadanje zbog COVID-19 evropsku infrastrukturu učiniti ranjivom na čekovnu knjižicu kineske vlade? Neki eksperti upozoravaju da je Evropa već u nesigurnom škripcu. Iz Brisela izveštava Teri Schultz.

Ništa manje od toga što bivši šef britanske spoljne obaveštajne službe oglašava uzbunu. “Mi moramo da radimo više da zaštitimo Zapadnu tehnologiju da je ne kupe kineske kompanije”, John Sawers bivši šef britanskog MI6, izjavio je za Sky News ove nedelje. “Ne mislim da to predstavlja egzistencijalnu pretnju, kao što je to bio Sovjetski Savez u Hladom ratu, ali će ipak postojati duboko rivalstvo u kontroli tehnologije.” Komentari Sawersa su bili podstaknuti izveštajima da je britanski dizajner poluvodičkih čipova, Imagination Technologies, morao da se preseli u Kinu. Kompaniju je 2017. godine kupila kompanija privatnog kapitala koju je podržala kineska vlada. Ova zabrinutost se nadovezuje na opštu zabrinutost Trampove administracije za evropske partnere koji koriste kineski model Huawei da bi širili svoju 5G mrežu. Dok se evropski ekonomski odnosi sa Kinom i dalje oprezno kreću ka napred, sada kada se ekonomije suočavaju sa ogromnim padom izazvanim pandemijom COVID-19, i zvaničnici NATO i EU upozoravaju vlade da se čuvaju od potencijalnog Pekinga koji kupuje kritični raspon infrastrukture.

NATO: Zaštita nacionalnih “dragulja krune” Generalni sekretar NATO Jens Soltenberg, govorio je nakon virtuelnog sastanka ministara odbrane u sredu, i istakao je da bi “geopolitički efekti pandemije mogli da budu značajni” ukoliko bi ekonomske poteškoće učinile “neke saveznike ranjivijima u situacijama kada kritična infrastruktura može biti prodata”.

Rekao je da su ministri razgovarali o tome da je “otpornost” zapisana u članu 3 Osnivačkog sporazuma saveza, i govorio je tome “da smo osigurali da imamo da imamo otpornu kritičnu infrastrukturu, industriju, i da smo, na primer, spremni da pružimo kritičnu opremu tokom krize”. U razgovoru putem interneta, u četvrtak, zamenik Soltenberga, Mircea Geoana, objasnio je to kao odgovor na pitanje DW o teškim odlukama koje predstoje evropskim vladama koje nemaju novac. “Naravno, svaka nacionalna suverena vlada mora da odluči koje su to strateške industrije koje bi trebalo da zadrži”, Geoana je rekla. “ Slobodna tržišta moraju nastaviti s radom, ali morate da osigurate dragulje krune…industriju i infrastrukturu koje su neophodne da bismo bili sigurni da smo bezbedni bez obzira na situaciju.” Kaže da će NATO pojačati svoju saradnju sa savezničkim vladama, kako bi naglasio da: “Moramo biti svesni da ako dotaknemo ove minimalne zahteve, minimalne mogućnosti na nacionalnom nivou i nivou saveznika, mogli bismo zapasti u probleme.”

Nalet kineskog udara Međutim, eksperti upozoravaju da Evropa već ima mnogo potencijalnih problema. Frans-Paul van der Putten, stariji kolega sa Instituta Clingedael u Hagu, koordinira Kineskim centrom, to iznosi u upečatljivim detaljima u nedavnom izveštaju. Van der Putten napominje da COSCO, u vlasništvu kineske vlade, ima kontrolne udele u kontejnerskim terminalima u Pireju, Grčka, i upravlja dvama od tri terminala luke preko svoje podružnice u potpunom vlasništvu, Piraeus Container Terminal, i ima operativnu kontrolu trećeg terminala preko svog 51% udela u luci Piraeus. U Zeebruggeu, Belgija, COSCO je vlasnik 90% jedinog operatera terminala. U Španiji COSCO ima 51% udela i upravljačku kontrolu nad najvećim terminalima u Valensiji i Bilbau. Takođe ima manjinske uloge na ostalim terminalima u Antverpenu, Las Palmasu i Roterdamu. Van der Putten nije se bavio odbrambenim aspektima tako koncentrisanih kineskih investicija, ali veruje da njegovi nalazi i dalje pružaju puno razloga za zabrinutost. "Vrsta uticaja koju Kina gradi omogućava Kini da preusmeri trgovinske tokove sa jednog mesta na drugo mesto", rekao je on za DW i dodao da je "naročito opasno to što Evropa gubi ili rizikuje da izgubi kontrolu nad nečim što je važno isto kao i njegova spoljna trgovina. "

Ekspert: Evropa je poslednji put izgubila plan Van der Putten kaže da je došlo do pucanja medijske pažnje kada je Pirej preuzeo vlast, potez za koji je rekao da je bio prinudan nedostatkom ekonomskih opcija Grčke u okviru programa štednje Evropske unije usled finansijske krize i za koji on pretpostavlja da bi to sada moglo uzrokovati žaljenje. "[Grčka] je morala da nađe kupca, a za Brisel je svaki kupac bio u redu", podseća on. "Dakle, ako je Kina jedini potencijalni kupac, onda je kineski kupac u redu. Dakle, gledajući to sada, rekao bih da je to bila greška." Van der Putten kaže da bi zapadnoevropske zemlje koje su tada verovale da neće biti ranjive na kineski uticaj trebalo da razmisle ponovo. "Nadam se da će za to postojati nekakvo zajedničko evropsko rešenje, i da slabe zemlje neće biti ostavljene da same nađu rešenje”, rekao je.

Brisel bi sada trebalo da zna bolje EU je od tada usvojila nove mere, koje su stupile na snagu pre godinu dana. One su deo takozvanog okvira za proveru stranih ulaganja, čiji je cilj zaštita strateških interesa bloka. Do oktobra, sve zemlje članice trebalo je da uspostave postupak u okviru kojeg obaveštavaju jedna drugu i Evropsku komisiju ako bi investicijska ponuda izvan EU mogla biti upitna. U svetlu kineskih i ruskih uticaja tokom pandemije, komisija je pozvala vlade da to ubrzaju. Erik Brattberg, direktor evropskog programa pri Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir, veruje da Pekingu neće biti ponovo odobreno takvo otvoreno tržište za nabavku evropske infrastrukture. "Ovog puta mislim da ima više pažnje i više se promatraju aktivnosti Kine, a postavljaju se i veće mere zaštite", rekao je. "Ali tek treba da vidimo koliko će te mere biti uspešne i efikasne ukoliko Kina pokuša da iskoristi ekonomsku krizu u Evropi kako bi stupila i pokušala da stekne dodatnu imovinu i vrste kritične infrastrukture." Međutim, u korist Evrope, postoje znakovi da bi kriza koronavirusa mogla smanjiti čak i svemoćnu kinesku džepnu knjigu.

Oznake: NATO, COVID-19