Hodžis i Hamilton: Vrata ostaju otvorena, EU najbolja strateška opcija za Zapadni Balkan

O takmičenju SAD i Evropske unije sa Kinom i Rusijom u regionu Zapadnog Balkana govore dugodišnji ekspert za Jugoistočnu Evropu u Centru za analizu Evropske politike, general Franklin Ben Hodžis i dugogodišnji stručnjak za Evropu na Univerzitetu Džons Hopkins Danijel Hamilton.

Američki general Frenklln Ben Hodžis apeluje za jače usklađivanje, napora SAD i EU radi sticanje adekvatnih uslova za nastavak pregovora dvojice predsednika Aleksandra Vučića i Hašim Tačija. Hodžis, dobar poznavalac prilika u regionu Zapadnog Balkana, često ponavlja da je neophodno ukloniti sve faktore pritiska na srpskog i kosovskog lidera, koji nastoje da utvrde konačan sporazum.

“Reč je o otvaranju prostora u kojem bi obojica bila oslobođena od neprekidnog pritiska od strane spoljnjih faktora i različitih unutrašnjih grupa i ličnosti, uključujući crkvene zvaničnike. Pri tom je sasvim jasno da Kremlj, ne želi postizanje bilo kakvog dogovora niti uopšte bilo kakvog rešenja, koje bi dve strane mogle da postignu samostalno”, ističe Hodžis.

Hodžis takođe ističe da bi puna saradnja između SAD i EU na tom poslu, pre svega, zaustavila nastojanja Moskve i Pekinga da spreče stabilizovanje ne samo Srbije i Kosova pojedinačno, već i šireg regiona Zapadnog Bakana.

Hodžis pozdravlja nedavno postavljenje iskusnog slovačkog diplomate Miroslava Lajčaka za specijalng predstavnika EU za pregovore između Srbije i Kosova. Zajedno sa Ričardom Granelom, ličnim izaslanikom američkog predsednika Donalda Trampa - naziva Ih dinamičnim pregovaračkim timom.

Jednim od do sada krupnijih Grenelovih uspeha smatra se potpisivanje od strane Vučića i Tačija, sporazuma o namerama za obnavljanju i železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine, kao i završetku autoputa između ta dva grada. Sporazum je potpisan početkom ove godine na marginama Minhenske bezbednosne konferencije. Tome je prethodio i dogovor o otvaranju obnavljanju vazdušnog saobraćaja između Beograda i Pritšine.

Međutim, u Vašingtonu ima i onih koji su skeptični da SAD i EU mogu da funkionišu skladno po pitanju Kosova. Prvenstveno zbog Grenela i predsednika Trampa:

“Tramp i Grenel jedan dan kažu jedno, a drugi dan drugo, tako da se ne mogu smatrati pouzdanim barometarima onoga što se zaista događa na terenu”, kaže Hamilton, koji takođe tvrdi da slična skepsa vlada i u Briselu.

Ipak, Hamilton i Hodžis slažu se po najvažnijem pitanju: evroatlantska integracija najbolja je strateška opcija za sve zemlje Zapadnog Balkana, a posebno za Srbiju, koja prema mnogim stručnim analizama “sve više klizi u neravnopravno i jednostrano savezništvo sa Rusijom i Kinom”.

Ulazak u Uniju pre svega pruža koherentnu, kolektivnu bezbednosnu i diplomatsku prednost, a bitan je i za ekonomsku budućnost Srbije, kaže Hamilton.

“Evropska unija pruža sto puta veću materijalnu podršku Srbiji od one koju pružaju i Kina i Rusija. Saradnja Srbije s Kinom vezana je isključivo za pitanje Kosova, jer Kina ne podržava nezavisnost Kosova i njen glas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija može da bude presudan. Ali, investicije kao i drugi oblici ekonomske saradnje (sa Srbijom) su minimalni, uprkos medijskim i političkim preterivanjima na tu temu”, ističe Hamilton.

Hodžis upozorava:

“Ukoliko SAD i Evropska unija ubrzo ne ponude konkretne opcije za ubrzanu integraciju sa Zapadom, vakuum, koji se sve više širi, popuniće Kina i Rusija”.

Hamilton nastavlja:

“Kontra-produktivna je i sporost Brisela, ali i SAD u informisanju o količini i kvalitetu dugogodišnje sistematske finansijske i druge podrške regionu”.

“Srbija verovatno nije uopšte upoznata sa obimom uloženih Zapadnih sredstava proteklih godina”, kaže on.

Od 2014. do danas, Srbija je primila finansijsku podršku Unije u vrednosti milijardu i 670 miliona dolara (miljardu i 1.566 miliona evra). Amerika u periodu od 2001. do danas obezbedila je dodatnu milijardu dolara. Malo je poznato i to da SAD i EU, izdvajaju fondove za Beograd iz svojih godišnjih državnih budžeta, prethodno usvojenih u Kongresu i Evropskom parlamentu. Kina i Rusija ne upražnjavaju takvu zakonsku praksu.

Upitan da li bi troškovi savladavanja pandemija koronavirusa mogli da ukoče dalje finansijsko angažovanje, general Hodžis odgovara:

“Evropska unija je u potpunosti sposobna da sprovodi stratešku diplomatiju, da se angažuje i pruži podršku u više pravaca, dok istovremeno rešava i pitanje pandemije i vrši pripreme za opšti ekonomski oporavak. Ključ svega su pravo rukovodstvo i kohezija Unije. Kako vidim toga ima sve više. Naravno, rezultati su najvažniji - važniji od izjava i deklaracija.”

Hamilton, takođe ne sumnja u dalje angažovanje Brisela, ali izdvaja potrebu preduzimanja odlučnijih diplomatskih koraka kako bi zemlje Zapadnog Balkana ostale čvrsto privržene evropskoj integraciji.

U tom smislu, kaže on, reagovanje novoizabrane predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen povodom Kovida-19 - nije bilo promišljeno:

“Početno saopštenje predsednice Evropske komisije o zaustavljanju izvoza kritične medicinske opreme zemljama izvan Unije, uznemirilo je čitav region. Odluka, je u međuvremenu - povučena. Međutim, šteta je počinjena. Neophodan je pozitivan korak napred i to u pravcu pregovora o priijemu Albanije i Severne Makedonije u evropski blok”.

Krajem marta Ursula fon der Lajen izdala je novu poruku:

„Evropska unija ispunjava svoje obećanje. Severna Makedonija i Albanija učinile su ono što se od njih tražilo i nastavile su da napreduju u potrebnim reformama. Danas je početak puta ka većoj i jačoj Evropskoj uniji. A ova odluka je u geostrateškom interesu Evropske unije".

Nova, formalna deklaracija mogla bi da ohrabri ostale zemlje Zapadnog Balkana - uključujući Srbiju, Kosovo, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu - da bez obzira na sve, vrata za njihovo priključivanja zajednici zapadniih demokratija ostaju otvorena, zaključuju naši sagovornici.