Bugajski: Pandemija težak udarac, ali i prilika za Balkan

VAŠINGTON, 5. maja (Tanjug) - Ekonomski uticaj pandemije korona virusa u siromašnim oblastima poput Balkana biće dalekosežan i predstavljaće test društvene otpornosti, ali će pružiti priliku za oslanjanje na sebe i obilovanje sredstvima, od kojih bi šire koristi mogla da ima Evropa, ocenjuje viši saradnik vašingtonskog Centra za analizu Evropske politike (CEPA) Januš Bugajski.

Bugajski u autorskom tekstu objavljenom na sajtu CEPA navodi da društva koja su preživela komunizam, rat i ekonomsku neizvesnost sada ponovo mogu da pokažu svoju otpornost.

"Uz svaku zemlju usredsređenu na razvoj svojih kapaciteta, balkanske vlade će važnu ulogu imati i odigraju u privlačenju novih investicija i zaštiti novih kompanija od neprijateljskih preuzimanja korumpiranih poslovnih interesa. Efikasnija politika usmerena ka biznisu će sama po sebi biti vredan ispit u kvalifikovanju za pristupanje EU, što je cilj koji dele sve zemlje u regionu", poručuje Bugajski.

On predviđa da će pandemija teško pogoditi dva izvora prihoda - turizam i novčane doznake iz dijaspore i ukazuje da su mere karantina dovele do velikih fiskalnih troškova, što znači nagli porast javnog duga.

Podseća i da je Evropska komisija usvojila predlog da se za 10 država koje su u procesu proširenja i koje su susedi obezbedi paket makrofinansijske pomoći u vrednosti od tri milijarde evra.

"Ekonomsko prilagođavanje doneće sa sobom preispitivanje rizika u globalnoj proizvodnji i obnoviti naglasak na diverzifikaciji, zajedno sa nacionalnom samodovoljnošću u ključnim sektorima, kao i regionalnu međuzavisnost pre međuzavisnosti na velikoj udaljenosti", navodi Bugajski.

To, ukazuje, predstavlja najavu novih poslovnih prilika.

"Balkan je u dobroj poziciji da to iskoristi", smatra Bugajski.

On ocenjuje da bi na unutrašnjem nivou industrije poput transporta, ugostiteljstva, sporta i zabave, mogle da trpe posledice duži vremenski period, ali da bi drugi sektori mogli da zabeleže rast, posebno kada je reč o kupovini preko interneta, isporukama, telekomunikacijama, računarskim i farmaceutskim proizvodima.

On smatra i da bi sve balkanske prestonice trebalo da na regionalnom nivou, razmišljaju o tome kako njihova lokacija, radna snaga i tehnološki obrazovane mlade generacije mogu da pomognu u razvoju novih kapaciteta u proizvodnji osnovnih ili hitnih proizvoda koji su potrebni u EU.

Kao primer navodi da je farmaceutska industrija sektor u kojem može doći do proširenja proizvodnje i predviđa da će farmaceutske kompanije Hrvatske, Bugarske i Severne Makedonije, koje su već dobro poznate u EU, nastojati da znatno povećaju isporuke na evropsko tržište.

Smatra i da će zapadne zemlje preispitati svoje ekonomske veze sa Pekingom kako bi zaštitile nacionalnu bezbednost.

"Neke evropske i američke kompanije će verovatno odbaciti Kinu ili nastojati da prošire svoje rizike i naći će prijemčive domaćine na Balkanu", navodi Bugajski.

Ocenjuje i da bi sve veća sumnja u kineske ekonomske i političke ciljeve mogla da ugrozu inicijativu Pojas i put i njen ogranak "17 plus 1".

"To takođe otvara prilike za jačanje panevropskih projekata poput Tri mora kako bi se razvili pouzdani lanci snadbevanja, pomoglo u zaštiti protiv budućih kriza i uključilo celo balkansko poluostrvo", poručuje Bugajski.