Milić i Hodžis: Unapređuju se odnosi Srbije i SAD

VAŠINGTON, 9. maja (Tanjug) - Unapređuju se odnosi Srbije sa SAD, ocenjuju direktorka Centra za evroatlanske studije (CEAS) Jelena Milić i predsedavajući Peršing katedre za strateške studije u Centru za analizu evropskih politika (CEPA) Ben Hodžis i poručuju da bi, sa diplomatskom inicijativom SAD i EU, okolnosti sada mogle da budu daleko povoljnije za postizanje kompromisa između Beograda i Prištine.

U autorskom tekstu "Prava stvar - Unapređuju se odnosi Srbije sa Sjedinjenim Državama" za vašingtonski CEPA, Milić i general-potpukovnik Hodžis napominju da je preduslov za dalji napredak u stabilizaciji i demokratizaciji regiona "nastavak pozitivnog, uravnoteženog, ali fleksibilnog pristupa" SAD u pregovorima Beograda i Prištine.

Ukazuju da su nerešena pitanja koja se odnose na KiM prepreka daljem napretku i da sprečavaju jačanje regionalne stabilnosti.

"Sa diplomatskom inicijativom Sjedinjenih Država i Evropske unije, okolnosti bi sada mogle biti daleko povoljnije za postizanje kompromisa između Beograda i Prištine, jer posle godina političkih, vojnih i finansijskih ulaganja SAD, EU i NATO, bezbednosna situacija u regionu se značajno poboljšala", poručuju Milić i Hodžis.

Milić i Hodžis, nekadašnji komandant Kopnene vojske SAD za Evropu, ocenjuju da je "nekada obećavajući" Briselski sporazum sada gotovo prazna ljuska.

Ukazuju da ključni element sporazuma, Zajednica srpskih opština, nije uspostavljena ni sedam godina nakon dogovora, što uz, kako navode, nedostatak kazne za zločine nad 2.500 Srba i drugih nealbanaca ubijenih tokom rata, intenzivira zabrinutost Srbije za srpsku etničku manjinu, podstiče njene zahteve za održivim kompromisom i poziva na značajnije učešće SAD.

"Ipak, i Srbija i Kosovo ističu da žele unapređenje dobre uprave, poboljšanje ekonomskih rezultata, kao i članstvo u EU i jače veze sa Zapadom. To su zahtevni ciljevi čak i u normalnim okolnostima. Međutim, posledice krize COVID-19 učiniće njihovo postizanje još težim", navode Milić i Hodžis.

Autori ocenjuju da su se poboljšli izgledi za stabilnost i bezbednost na Zapadnom Balkanu i poručuju da bi Zapad trebalo da podstakne ovaj trend snažnije primenjujući svoju pozitivnu meku moć, "posebno isticanjem privlačnosti svojih demokratskih vrednosti, umesto da pridikuje Srbiji i drugim zemljama regiona zbog njihoviih nedostataka".

Navode da Srbija teži da bude tretirana kao ravnopravna evropska država i ukazuju na konkretne korake koje je Beograd preduzeo kako bi pokazao da ima za cilj približavanje Zapadu.

Međutim, tvrde da postoji "ruski uticaj u regionu" koji, kako navode, "zajedno sa sve većim kineskim prisustvom, predstavljaju dalje prepreke napretku".

U tom kontekstu, navode da bi svaki sporazum između Beograda i Prištine ublažio "sadašnji ruski pritisak na Srbiju i značajno smanjio negativni uticaj Rusije u regionu" i umanjiio uticaj Kine.

"Moskva preferira status kvo koji sprečava Beograd da umanji svoju zavisnost od Kremlja. Ona koristi srpsku energetsku zavisnost - koja je pogoršana zbog odluke bivšeg predsednika Borisa Tadića da većinu akcija državnog naftno-gasnog preduzeća proda ruskoj kompaniji. Moskva takođe može da koristi svoje mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da blokira priznavanje Kosova. Kontinuirana zavisnost Beograda od ruske vojne pomoći i bliske veze srpske i ruske pravoslavne crkve, produbljuju uticaj Rusije", tvrde oni.

Milić i Hodžis smatraju da je pred Srbijom još dug put ako želi da konsoliduje svoju demokratiju, izgradi zdraviju ekonomiju, postane članica EU i strateški partner SAD i poručuju da Srbija mora da nastavi da širi i jača saradnju sa SAD i NATO i ispunjava svoje obaveze u procesu EU integracija.

"Srbija treba da se pozabavi opravdanom međunarodnom zabrinutošću zbog nedostatka dobre uprave i slobode medija, kao i smanjem ruskog uticaja. Srpski zvaničnici takođe moraju da usklade svoje nedosledne, izvitoperene, a ponekad čak i neprijateljske narative o Zapadu", navode Milić i Hodžis.

Smatraju da bi Srbija, kako bi dalje poboljšala svoje odnose sa susednim državama u Centralnoj i Istočnoj Evropi, trebalo da zatraži status posmatrača u Inicijativi tri mora i ojača svoje diplomatsko prisustvo u baltičkim državama i Poljskoj, kao i da ponudi svojih 400 km reke Dunav kao bolju vezu sa Inicijativom.

Takođe, navode da bi Srbija trebalo da ponovo ojača svoju inicijativu ''Mini-Šengen'', koju podržavaju SAD, iniciranu sporazumom iz novembra 2019. koji su potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik vlade Severne Makedonije Zoran Zaev i premijer Albanije Edi Rama, a koja ima za cilj da omogući slobodniji protok robe, usluga, kapitala i ljudi širom Zapadnog Balkana.

Napominju da bi regionalni lideri trebalo da imaju na umu da bi kompromis Beograda i Prištine "otkočio" preko potrebne reformske procese u BiH, jer će, kako ocenjuju, Banjaluka najverovatnije slediti zapadnu orijentaciju spoljne politike Srbije.

"U budućnosti, zajedničke akcije članova Inicijative mogle bi pomoći smanjenju energetske zavisnosti od Rusije, poboljšanju vojne (i krizne) mobilnosti u Evropi i preduzimanju sveobuhvatne ekonomske, odbrambene i bezbednosne reakcije na povećanje ruskog i kineskog prisustva", zaključuju Milić i Hodžis.

Oznake: Tanjug, General Ben Hodžis, Kosovo, CEPA, Briselski sporazum