Rezolucija 1244 treba da bude zamenjena novom

Srbija je jedina evropska zemlja gde vidimo simbole Pobede na gradskim ulicama, ovde nisu bačeni u zaborav junaci koji su po cenu neverovatnih gubitaka izvojevali mir i slobodu

Datum 9. maj, kako je naglasio predsednik Rusije Vladimir Putin, ne može ni da se otkaže, ni da se odgodi. To je sveti dan za našu zemlju, kaže u razgovoru za „Politiku” ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko. Tako odgovara na pitanje o planiranoj velikoj proslavi i paradi povodom 75. godišnjice Dana pobede, uz učešće stranih državnika, među kojima su i srpski i francuski predsednici, Aleksandar Vučić i Emanuel Makron. Epidemija virusa korona, međutim, sve je to odložila.

Pominje se da bi proslava ipak mogla da bude 24. juna, na isti dan kada je 1945. u Moskvi održana prva Parada pobede i kad su sovjetski vojnici na kaldrmu Crvenog trga bacili na stotine zaplenjenih zastava nemačkih armija?

Nacistička agresija odnela je živote preko 26 miliona sovjetskih građana, u Rusiji ne postoji porodica koju nije dotakla tragedija Velikog otadžbinskog rata. U čast Pobede, u znak sećanja na podvig bez premca onih koji su odbranili otadžbinu i srušili nacizam u Evropi, danas, 9. maja u Moskvi i drugim ruskim gradovima održava se parada aviona i helikoptera, kao i svečana počasna paljba. Ove godine biće obavezno održana i glavna Parada pobede na Crvenom trgu i svenarodna akcija „Besmrtni puk” – cela 2020. godina je proglašena u Rusiji Godinom sećanja i slave. Pri izboru datuma polaziće se, naravno, od objektivnih stručnih ocena epidemiološke situacije.

I Srbija se priključuje proslavi Pobede?

U srpskoj prestonici tradicionalno se polažu venci na Spomen-groblju oslobodilaca Beograda i na Spomenik crvenoarmejcu. Održana je rusko-srpska onlajn konferencija „Poklonimo se herojima”, o važnosti očuvanja istorijske istine i sećanja na Pobedu. Kasnije će neizostavno biti i otvaranje Večne vatre, šetnja „Besmrtnog puka” i drugi događaji. Srdačno smo zahvalni srpskom rukovodstvu na svestranoj podršci njihovoj organizaciji. Srbija je, po svoj prilici, jedina evropska zemlja gde vidimo simbole Pobede na gradskim ulicama. Ovde nisu bačeni u zaborav junaci koji su po cenu neverovatnih gubitaka izvojevali mir i slobodu. Ovde se razume koliko je važno da se ne dozvoli izrugivanje našim zajedničkim vrednostima. Koristeći ovu priliku, čestitam čitaocima Dan pobede. Budimo dostojni velike generacije pobednika, sećanja na njih, njihovu baštinu.

Potvrđeni dolasci u Moskvu šefova stranih država, ruskih saveznika u Drugom svetskom ratu, svedoče da ipak nisu svi u svetu podlegli talasu revizije istorije i negiranja vodeće uloge ruskog naroda u oslobađanju Evrope od nacizma?

Biće nam drago da vidimo na svečanostima u čast 75. godišnjice Pobede lidere zemalja saveznica u antihitlerovskoj koaliciji. Smatramo da bi to imalo poseban moralno-politički značaj, u prvom redu za države i narode koje oni predstavljaju. Na praznik Pobede slavimo odvažnost i mudrost naših naroda koji su uspeli da odlože neslaganja zarad zajedničke Pobede nad čovekomrzilačkom nacističkom ideologijom, najstrašnijim zlom u istoriji civilizacije. Ta istorijska iskustva bez premca imaju neprolaznu vrednost. Danas, kada se suočavamo s novim oštrim izazovima, koji zahtevaju uzajamno poverenje i hitne usaglašene korake, ona su nam potrebna kao nikada dosad. Takvu ujedinjujuću poruku sadrži i nedavna zajednička izjava predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa, povodom 75 godina od susreta sovjetskih i američkih vojnika na reci Elbi 25. aprila 1945. godine.

Predsednik Putin je u više navrata ukazivao na nesagledivu opasnost od istorijskog revizionizma i dvostrukih standarda, kada se zarad dnevnopolitičkih ciljeva izjednačuju žrtve s agresorom?

Nažalost, nastavlja se s pokušajima da se falsifikuje istorija Drugog svetskog rata, da se izlažu sumnji njegovi neosporni međunarodnopravni rezultati, uključujući i presude Nirnberškog tribunala, da se ospori odlučujući doprinos sovjetskog naroda Pobedi, da se opravdaju nacistički zločinci i njihovi pomagači, da se umanji uloga organizacije UN, koja je stvorena zahvaljujući Pobedi i koja je postala kamen temeljac savremenog svetskog poretka. Među poslednjim primerima je situacija oko demontaže spomenika maršalu Ivanu Konjevu u Pragu. Vidimo u tome neposrednu pretnju ne samo po humanističke vrednosti već i međunarodnu bezbednost. Katastrofa Drugog svetskog rata ne sme da se ponovi. Indikativno je da naš stav deli apsolutna većina zemalja u svetu, to svake godine potvrđuje glasanje u Generalnoj skupštini UN o rezoluciji o borbi protiv glorifikacije nacizma. Visoko cenimo to što se u Srbiji čuvaju tradicije antifašizma, odlučno se suprotstavlja reviziji istorije, pažljivo odnosi prema spomenicima palima za oslobođenje Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

Svetski poredak se našao na ispitu i usled pandemije, pokazalo se – kao i u Drugom svetskom ratu – da pomoć u najtežim okolnostima vredi više od „velikih reči”. Sa Zapada čujemo poruke kojima se umanjuje značaj ruske i kineske pomoći koja je stigla u Srbiju. Moskvu i Peking optužuju da pomoć ne pružaju iskreno, već s nekim „političkim zadnjim namerama”?

Nastojanje da se politizuje međunarodna humanitarna pomoć u suzbijanju epidemije infekcije virusa korona potpuno je kontraproduktivno. Borba protiv virusa korona je, bez preuveličavanja, zajednički zadatak čitavog čovečanstva. Samo solidarni napori mogu dovesti do željenog rezultata. Da naglasim da se nesebična pomoć Rusije pruža na molbu rukovodstva ovih zemalja, u slučaju Srbije na molbu predsednika Aleksandra Vučića. Šef države je ukazao združenoj jedinici Ministarstva odbrane Rusije veliku čast, lično primivši njene rukovodioce. Iskreno smo zahvalni građanima Srbije i srpskim vlastima na visokoj oceni rada naših stručnjaka i na podršci njihovom trudu. To je ono što je zaista važno.

Kolika je konkretno bila ruska pomoć Srbiji proteklih nedelja?

Stručnjaci Ministarstva odbrane Rusije, najiskusniji epidemiolozi, virusolozi, lekari, radili su zajedno sa srpskim kolegama za vreme vrhunca epidemije, najtežeg i najodgovornijeg perioda borbe protiv virusa korona. Od 3. aprila dezinfikovano je više od 160 objekata, među njima ključne ustanove zdravstva, u 35 gradova Srbije. Lekari su primili preko 800 kovid pozitivnih pacijenata, pruža se i konsultativna podrška. Rad se nastavlja. Hteo bih takođe da istaknem pomoć ruskih NVO. Ruska fondacija mira, s predsednikom odbora Državne dume za međunarodne poslove Leonidom Sluckim na čelu, poklonila je srpskoj strani neophodnu medicinsku opremu. Nije ostao po strani ni biznis: naša zajednička kompanija NIS, ruske kompanije „Lukoil”, „Ruske železnice”, „Sberbanka”, „Jandeks taksi”, „Fosagro” i druge. Vidimo koliko samopregorno rade srpski lekari, kakvi napori se ulažu na svim nivoima radi blagostanja zemlje i naroda, da se što pre pobedi opaka bolest i ublaže negativne društveno-ekonomske posledice krize izazvane koronom. Drago nam je da tome damo doprinos koliko možemo.

U prethodnom intervjuu „Politici” govorili ste o mogućnosti da se Rusija zvanično uključi u pregovore o Kosovu. Rekli ste da je „principijelno važan poziv Beograda i polazna, uporišna tačka na međunarodnom pravu”. Da li smo sada bliže mogućnosti da Moskva odredi svog „specijalca”? Posebno ako se zna da i bez „poziva Beograda” Amerikanci već imaju dva izaslanika – Ričarda Grenela i Metjua Palmera – dok EU šalje Miroslava Lajčaka, uz komesara Đuzepa Borelja, kome je i kosovsko pitanje u opisu posla?

Sada je to prerano razmatrati. Ne mislim da je oponašanje drugih igrača razumna i opravdana strategija. Moskva ima samostalnu viziju situacije. Za naše pridruživanje potreban je pre svega poziv Beograda. Pri tome, sam pregovarački proces treba da se vodi u razumljivom, za nas prihvatljivom međunarodnopravnom okviru, na osnovu Rezolucije SB UN 1244, i treba da ima prihvatljivu formu i sadržaj. Da dodam bez ikakve zluradosti, da zasad rezultati diplomatskih aktivnosti nisu suviše očigledni. Zasad, naprotiv, na samom Kosovu samo je više haosa.

Koje su za Rusiju „crvene linije” kada je u pitanju kosovsko rešenje? U septembru ste nam rekli da ne razumete zašto bi podela Kosova i Metohije bila presedan. Da li su ove ideje i dalje aktuelne?

Aktuelnost ideje „podele Kosova”, kao i bilo koje druge ideje, mogu da procene samo Beograd i Priština. Održiv rasplet kosovskog pitanja ostvariv je samo kao rezultat uzimanja u obzir izbalansiranih uzajamnih interesa, kompromisa – na osnovu međunarodnog prava, bez nametanja spoljnih šema ili vremenskih okvira. Glavni kriterijum za nas je da rešenje treba da bude prihvatljivo za Srbiju.

EU i SAD nisu pokazale jedinstven stav po pitanju obaranja vlade Albina Kurtija i bezuslovnog ukidanja prištinskih taksa na robu iz centralne Srbije. Da li je to još jedan dokaz da pravog rešenja nema izvan autoriteta Saveta bezbednosti UN?

Nepromenljiva pažnja Saveta bezbednosti UN prema kosovskoj tematici jedan je od preduslova regulisanja problema. Definitivno rešenje kosovskog pitanja treba da bude utvrđeno u SB UN donošenjem nove rezolucije koja bi zamenila važeću Rezoluciju 1244.

Institut za očuvanje istorijskog sećanja u najbližoj budućnosti

Na zasedanju srpsko-ruske međuparlamentarne komisije u Moskvi najavljeno je da će dve države osnovati Institut za očuvanje istorijskog sećanja. Radi li se na ovom projektu i kada se očekuje osnivanje?

Smatram da je dijalog između parlamenata i naučnoistraživačkih krugova neophodna dimenzija rusko-srpske saradnje u suprotstavljanju reviziji istorije. Potpuno podržavajući tu inicijativu poslanika naših zemalja, računamo na njenu uspešnu realizaciju u najbližoj budućnosti.Antrfile

Razumevanje s Godfrijem

U slično vreme kada i vi, u Beogradu je stupio na dužnost i američki ambasador Entoni Godfri, koji je prethodno bio drugi čovek diplomatske misije SAD u Moskvi. Na nekim prijemima primećeni ste kako dugo i srdačno razgovarate s ambasadorom Godfrijem, izgleda da ste se „pronašli” kao sagovornici? Da li se s njim poznajete odranije, na kom jeziku komunicirate, imajući u vidu da su bar tri koja obojica govorite?

S ambasadorom Entonijem Godfrijem izgradili smo konstruktivne profesionalne odnose za vreme mog rada u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije u Moskvi. Raspoloženi smo da ih razvijamo i ovde. Ma koji jezik da govorimo, važno je da se dijalog ne prekida, važno je da se obogaćuje jezik međusobnog razumevanja.