Fukujama za Glas Amerike: Srbija pod Vučićem ide u autoritarnom smeru

VAŠINGTON, STENFORD — Američki politikolog, ekonomista i pisac Fransis Fukujama, jedan je od potpisnika apela više stotina intelektualaca protiv urušavanja demokratije u Srbiji i zaštitu beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Za Glas Amerike, ovaj ugledni profesor obrazlaže zbog čega je podržao taj institut.

"Imam mnogo prijatelja u Srbiji i jedan od njih mi je skrenuo pažnju na ovaj problem, i onda sam se raspitao i svi su mi rekli da je to veoma ozbiljno pitanje akademske slobode i znak autoritarnih tendencija u srpskoj vladi. Bilo mi je drago da uradim sve što mogu da ih podržim", kaže ugledni stručnjak u ekskluzivnom razgovoru za Srpski servis Glasa Amerike.

Osim Fukujame, koji je profesor političkih nauka na univerzitetu Stenford i predsednik uredničkog odbora časopisa "Američki interes", peticiju su potpisali i renomirani svetski intelektualci: Jirgen Habermas, Noam Čomski, Toma Piketi i Džudit Batler.

Glas Amerike: Kako vidite Srbiju sada, ima li tamo demokratije i slobode govora?

Fukujama: Nažalost pod predsednikom (Aleksandrom) Vučićem, zemlja se prilično postojano kreće u autoritarnom smeru i mislim da je počeo da koristi krizu, izazvanu Kovidom 19 kao način da poveća svoju izvršnu vlast, isto kao Viktor Orban i neki drugi lideri u regionu. U nekom momentu... ili možda smo već došli do te tačke, gde će svaka ideja o članstvu u EU biti nemoguća, jer je EU zasnovana na sistemu vrednosti, koji ne podržava ili ne personifikuje trenutni režim u Beogradu.

Glas Amerike: Da li mislite da će Srbija sada da ide brže ka EU, ili sporije imajući to u vidu?

Fukujama: Definitivno će ići sporije, ima više razloga za to. Mislim da je vlada odlučila da ionako nije toliko zainteresovana za EU, stvari koje treba da urade da bi ispunile kriterujume za pristup, oni ne žele da rade. Zaista mislim da će se proces usporiti, možda zaustaviti ili čak krenuti unazad.

Glas Amerike: Ali oni kažu da su za EU i to jedan od spoljnopolitičkih ciljeva. Da li verujete u to kada srpske vlasti kažu da je Srbija na putu ka EU, dok je i dalje okrenuta Rusiji i Kini?

Fukujama: Mislim da Srbija igra dvostruku igru. Želi da predstavi zapadnoj javnosti, Briselu i Berlinu i drugim prestonicama da je i dalje na putu ka članstvu u EU, ali i produbljuje saradnju sa Rusijom i sa Kinom. U stvari, raniji napori da se ostane na strani Zapada, su način da se izbegne kritika sa Zapada.

Glas Amerike: Neki bi rekli da se Srbija okreće ka Rusiji i Kini zato što ne vidi entuzijazam iz Brisela i ne dobija zeleno svetlo.

Fukujama: U slučaju Severne Makedonije, možete biti vrlo kritični prema Evropi, jer je to zemlja koja je uložila ozbiljan napor da reformiše vladu, sprovodi dobru politiku i načinila je velike žrtve da bi promenila ime i postigla dogovor sa Grčkom, a onda joj je predsednik (Francuske, prim. aut) Makron zalupio vrata u lice i mislim da je to zaista šteta. Međutim, ne mislim da je Srbija iskrena, nisu uradili ništa nalik onome što je Severna Makedonija učinila, pa ne mislim da za usporavanje procesa prijema možete da krivite EU.

Fukujama sumnja da će uskoro biti rešen problem Kosova, dodajući da mu se čini da i sa strane Beograda i sa strane Prištine - postoji otpor tome.

Glas Amerike: Fridom Haus je nedavno objavio izveštaj u kojem navodi da su i Srbija i Crna Gora hibridni režimi. Kako Srbija i Crna Gora mogu da slede svoj put ka Evropskoj uniji sa takvom ocenom o padu u upravi, slobodi govora i medija, pravosuđa i izbora?

Fukujama: Mislim da ne mogu, mislim da je jedan od problema koje je EU imala što je pustila druge zemlje iz regiona kao što su Bugarska i Rumunija, da nazaduju nakon što su primljene. Nivo korupcije je počeo da raste, a deo razloga što u EU postoji nespremnost za dalje proširenje jeste, po meni, osećanje da su prerano primili nekim zemlje. A kada imate zemlju koja ni ne deluje posebno zainteresovano da uđe u Uniju ili ne sprovodi neophodne reforme, to nema smisla sa evropskog stanovišta. Kao što sam rekao, drugačiji je slučaj sa Severnom Makedonijom, jer tu postoji vlada koja je očigledno veoma željna da postane deo EU, ali kada ne vidite tu osnovnu motivaciju i želju nisam sasvim siguran zašto bi se EU izložila mogućim problemima u budućnosti, ako se taj proces nastavi, a zemlje onda opet nazaduju.

Glas Amerike: A šta je sa Crnom Gorom koja je članica NATO-a, što bi mogao da bude pozitivan znak?

Fukujama: NATO je drugačija organizacija i nema iste kriterijume za upravu. Turska je takođe članica i nije više demokratija. Više je riječ o strateškoj alijansi, ali se slažem da Crna Gora nije mnogo uradila da zasluži da uđe u Evropsku uniju u ovom trenutku. Prošlog leta sam dugo razgovarao sa predsednikom Đukanovićem kada sam bio u Podgorici. Mislim da je on efikasan političar, ali ne smatram da vodi demokratsku državu.

Glas Amerike: Trenutno postoje problemi i u Srbiji i Crnoj Gori koji bi trebalo da budu rešeni. U celom regionu skoro uvek ima određene destabilizacija. Da li bi to moglo da se reši u okviru Evropske unije ako bi postojao put u članstvo?

Fukujama: Taj put bi mogao da postoji pod drugačijim međunarodnim uslovima. Deo problema je što je reputacija i Sjedinjenih Država i Evropske unije značajno narušena zbog raznih kriza. Na primer, Sjedinjene Države pod Donaldom Trampom jednostavno više nisu zainteresovane za demokratiju i stoga ne podržavaju mnogo Evropsku uniju i njeno širenje. Te podrške nema i Evropska unija je trenutno veoma okupirana Kovidom 19.

Takođe, postoji i velika unutrašnja napetost između članica Evropske unije na severu i na jugu zbog pomoći za borbu protiv Kovida. Svi su trenutno potpuno usredsređeni na svoje unutrašnje probleme, zbog čega ne postoje povoljni međunarodni uslovi za stvari kao što je širenje EU. Voleo bih da postoje, jer su izgledi za članstvo u Evropskoj uniji jedan od najvećih podsticaja za reforme u tom delu sveta. Međutim, trenutno treba biti realan u stavu da spoljašnji uslovi jednostavno ne postoje.