Milić: Bezbednosni okvir bitan za pregovore, ići će se na provokacije na jugu Srbije

Direktorka Centra za evroatlantske integracije Jelena Milić izjavila je za Kosovo Onlajn da je pored pitanja nestalih, raseljenih i ekonomije, koja su na dnevnom redu današnjeg sastanka u Briselu, važno obratiti pažnju na okolnosti u kojima se razgovori odvijaju, kao i na bezbednosne izazove koji mogu da utiču na tok pregovora.

„Ono što mene brine je što se ulazi u jedan nezgodan period, ili smo već u njemu. Ceo svet je u pandemiji kovida-19. Pažnja međunarodnih organizacija, država, političkog istoka i zapada je naravno na drugim mestima. Ulazimo u period godišnjih odmora, zatišja. I ulazimo u period neuobičajene predizborne kampanje u SAD. Duboko sam ubeđena da su zvaničnici u NATO, u EU, u Srbiji, svesni svih izazova koje te implikacije mogu da imaju. Kad bi sad neko rekao da na Kosovu mora da se uvede vanredno stanje zbog epidemije, ja bih to razumela, imali smo i mi u Srbiji. Međutim, problem je šta se u tom slučaju dešava sa nadležnostima Kosovskih bezbednosnih snaga? Da li je u dogovoru, koji je prethodio Briselskom sporazumu predviđena situacija vanrednog stanja? A u tom sprorazumu je rečeno da nema ulaska KBS na sever Kosova bez saglasnosti Kfora i predstavnika lokalnih zajednica“, ukazala je ona.

Navodi, da veruje da je međunarodna zajednica sprema i da razmišlja o takvim izazovima, te da bi sprečila ulazak na sever Kosova. Međutim, ono što takođe plaši, a što je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić napomenuo, jeste činjenica da se nakon lokalnih izbora u Bujanovcu i Preševu, pokušava formiranje isključivo albanske vlasti.

„Takva vrsta politike, podstaknuta ne nužno samo Prištinom, nego pre svega strukturama  iz Albanije, zemlje članice NATO, može da  izvrši razne vrste hibridnih operacija. Da se pojave nenaoružani, bez ikakvih oznaka, da se zapoosle  u institucijama, i da onda počnu i kroz institucije i druge oblike delovanja, da stvaraju na terenu situaciju u kojoj će da kažu – da korekcija administrativne linije, ali samo ako idemo u rezmenu za Preševo i Bujanovac“, ukazala je Milić.

Prema njenim rečima, potrebno je pažljivo razmotriti te scenarije, imajući u vidu okolnosti u kojima se pregovori dešavaju.

„To nisu nikakve fantazije. Sve to je moglo da se nasluti i kroz izjave albanskih zvaničnika, i poseta jugu Srbije. Ići če se na provokaciju Srbije, a ne na provokaciju Kfora. Ta provokacija ne mora da dođe ni iz Kine, ni iz Rusije, već iz regiona. Ne bi me iznenadilo trenutno da dođe iz Albanije u vezi sa formiranjem vlasti i prikazom slike na terenu u Bujanovcu i Preševu. Međunarodna zjednica treba dobro da obrati pažnju na to“, upozorila je Milić

Ona je podsetila na pozitivna iskustva saradnje Srbije sa političkim zapadom, a jedna od najbitnijih je kako su pokojni premijer Đinđić, njegova republička vlada i tadašnja savezna na čelu sa Goranom Svilanovićem, u saradnji sa NATO, sprečili nelegitimnu pobunu na jugu Srbije i nijednom nisu prekomerno upotrebili silu, a zadržali su suverenost Srbije na tom delu teritorije.

„Mislim da je to ključni način rešavanja problema. Zato je važno da Srbija održava odnose sa zemljama članica NATO i sa insitucijama te organizacije. NATO je na kraju taj koji će dati bezbednosne okvire. Bez bezbednosne komponente i onog ko će da je sprovede, nema ni ekonomije ni rešavanja drugih otvorenih pitanja koja život znače“, upozorila je ona.

Kada je u pitanju ekonomija, Milić navodi da zapadna međunarodna zajednica često preteruje s time da su pitanja od životnog značaja, kao što je ekonomija, ono što brine glasače i narod, i da je to ono što oni hoće od svojih političkih elita. Ona kaže, da se na taj način, pomalo dezavuiše niz drugih tema kao što su kulturno nasleđe ili nasleđe crkve.

„Podržavam svaku politiku koja će omogućiti što više regionalne inicijative i regionalne ekonomske saradnje, jer to zdrava ekonomska  logika nalaže. Ali u širem kontekstu mini ’Šengen’ i slične inicijative da, ali ne kao glavna zamena ili kao glavni stimulans da samo Beograd popusti u svemu. Od normalizacije odnosa imaju interesa svi u regionu. Svi bi trebalo malo da popuste sa svojim rigidnim stavovima“, navela je ona.