Vilson za Glas Amerike: Vučić sprema javnost za teške odluke

Kada predsednik Aleksandar Vučić kaže da pred Srbijom nisu laki dani, on sprema narod za teške odluke, kaže izvršni potpredsednik Atlanskog saveta Dejmon Vilson i dodaje da mu čestita na hrabrosti. On je u intervjuu za Glas Amerike naveo da Amerika treba da nastavi da bude katalizator dijaloga Beograda i Prištine.

Vilson:"Moramo da budemo prisutni i da podržimo lidere regiona da donesu hrabre odluke koje će njihovim zemljama otvoriti put napred. Zaista sam zabrunut ako postoji neko kome odgovara status quo sada, status quo u kome ne možete da zamislite da se Srbija priključuje Evropskoj Uniji, ne možete da zamislite da Kosovo nema stolicu u Ujedinjenim nacijama i da razvija svoje odnose sa NATO, i ono što je važno za oba društva, da ne možete da zamislite da ljudi mogu da imaju bolje ekonomske prilike i da mogu da ostanu u zemlji i formiraju porodicu i da rade. Samo kažem da ako želimo da napravimo neki plan, moramo da gledamo 10 godina unapred, šta želimo za deset godina i to onda pravi imperativ da rešimo problem.

Mislim da Amerika može da bude katalizator tako što će ostati uklljučena u proces, da istakne važnost političkog imperativa. Isto tako mislim da mi treba da dajemo motiv. Biće raznih kompromisa u igri, ali obe strane mogu da dobiju mnogo. Mislim da treba da razmišljamo o onome šta je moguće. Možemo da kažemo kako će Kosovo da izgleda za 10 godina. Ako postoji sporazum, možemo da napravimo strateško partnerstvo sa Srbijom, ako postoji sporazum, možda Razvojna finansijska korporacija (DFC) može da odvoji novac za programe pomirenja i ekonomskog razvoja, ima dobrih motiva i nadam se da lideri imaju hrabrosti".

Glas Amerike:Predsednik Vučić izjavio je juče da pred Srbijom nisu laki dani. Šta to zapravo znači?

Vilson: "Pozdravljam što predsednik Vučić pomaže da se Srbija spremi za ceo ovaj proces i za pregovore. Potreban je iskren razgovor sa javnošću, kako na Kosovu, tako i u Srbiji, da će biti teških odluka i da su neophodni kompromisi. Isto tako, potrebna je politička hrabrost i liderstvo, kako bi se ljudi fokusirali na budućnost. Time sam impresioniran i nadam se da je ovo samo deo procesa pripreme javnosti na neke odluke na koje je lako bacati kamenje. Državnik koji ume da vidi kako će to biti i šta to znači za državu i za 5, 10, 20, 30 godina. I to je ono što se sad dešava, priprema javnosti da se shvati da je ovo zaista bolje za ove države".

Glas Amerike:Dakle, pričamo o priznanju nezavisnosti Kosova?.

Vilson: "Moramo da imamo jasan dogovor koji rešava ova pitanja i otklanja prepreke da Srbija uđe u EU. Neće biti prepreka da Kosovo ulazi u međunarodne organizacije, i dosta će se dobiti time da se poveća trgovina i veze među ljudima. Ono o čemu govorimo je da se granice u regionu učine manje važnim, a ne više važnim i mislim da ovaj sporazum to može da ubrza, ali o tome treba da se dogovore dve strane, mi to nećemo diktirati. Atlantski savet sve ovo samo posmatra i podržava, ali ni SAD ni EU neće diktirati. Na obema stranama je šansa da imaju istorijsku priliku.".

Glas Amerike:Dok ste u Vašingtonu sa balkanskim liderima razgovarali o slobodama kretanja, u Srbiji je sloboda medija ponovo dovedena u pitanje. Vlast je napravila spisak novinara, medijskih i nevladinih organizacija čije finansije treba ispitati u vezi sa terorizmom i pranjem novca. Da li vas to brine?

Vilson: "Da, zaista. Ja mislim da je poenta da se ubrza put ka evropskoj budućnosti, i za to je potrebna politička hrabrost, koju sam video kod predsednika Vučića. Ali isto tako evropska budućnost Srbije znači i vladavinu prava i slobodu medija, pravosuđa, jake demokratske institucije i civilno društvo, to treba očuvati i idu ruku pod ruku. Mislim da ćemo moći da pobošljamo ekonomske prilike, i kada se reši pitanje Kosova, kada se skine taj politički teret, ono što ljudima odvlači pažnju od toga da je dogovor od najveće važnosti za budućnost Srbije, da će to ubrzati i put demokratizacije Srbije, jer je to ključno za evropsku Srbiju da bi bila deo EU. Ali ne ulazite u EU sa medijskom situacijom koja slabi, nego koja jača".

Glas Amerike:Ove nedelje ste bili domaćin Samita balkanskih lidera. Verujete li da će neki od dogovorenih projekata biti uskoro i primenjeni, kao što su zeleni koridori ili da će se saobraćaj kretati brže kroz region?

Vilson:"Zaista sam zadovoljan samitom ove nedelje i što su se lideri odazvali i prepoznali važnost situacije da donesu neke odluke. Zadovoljan sam što su Sjedinjenje Države i Evropska unija i finansijske ustanove prisustvovale u znak podrške. Potreban je osećaj da postoji zajednički pravac i transatlantska podrška i jedinstvo među samim liderima. To je prvo što je dobra stvar. Drugo je ono što ste pomenuli, oni su doneli određene odluke i svoju reputaciju doveli u rizik. Sada treba primeniti to i nadgledati primenu. Ja sam optimista po tom pitanju, mi to nećemo kontrolisati. Siguran sam da sam video političku volju i političku posvećenost. Čak i kad neka pitanja zvuče tehnički i tu je potrebna politička volja, zato postoji sistem za primenu, za nadgledanje i za odgovornost. Mi ćemo pratiti, sami ćemo praviti izveštaj do samita u Sofiji. Nadam se da će i civilno društvo i mediji pratiti koliko se lideri toga drže. Ja mogu da kažem da je bilo volje kada se se obavezali. Uvek kada se završe pregovori, uvek postoji neki pritisak da se ne prati dogovor, ali ovog puta mislim da je ekonomska kriza dovoljan izazov."

Glas Amerike:Pomenuli ste projekte za ceo region, kao što je zelena ekonomija, ili digitalne tehnologije koje bi investitori bili spremni da podrže. Da li već ima investitora koji su izrazili interesovanje za Balkan i da li bi došli ako nema vladavine prava?

Vilson:"To jeste veliki problem jer ja verujem da je budućnost balkanskog regiona u Evropi i da je to pitanje prirode privatnog sektora i individualnih odluka. Sa jedne strane, naglasak u razgovorima je bio na infrastrukturi pošto postoje fondovi EU za oporavak, koje više vodi vlada i koji mogu i treba da budu biti direktno preusmereni na regionalnu infrastrukturu i zelene projekte, neki na digitalni agendu. Ja jako verujem, kao Amerikanac, u preduzetništvo i privatne investicije i kapital. Zato smo se i mnogo potrudili da imamo ovde Razvojnu finansijsku korporaciju, jer za razliku od, na primer kineskih investicija, koje su često povezane sa državom, državnim bankama i državnim garancijama, često i kineskim radnicima, DFC ima pristup da obezbedi fondove da podrži privatni sektor. Privatnici treba da imaju poverenja da će se dogovori poštovati, da će se sporazumi primeniti, i da imaju poverenja u pravosudni sistem, ako im je potreban. To je veliki test, ali delom je zato i jako vredno. To je od velike vrednosti za privatne investicije jer donosi dugoročne poslove i dugoročan rast. To je meritokratija i kvalitativno je drugačije, i to će voditi zemlje kao što je Srbija i ostatak regiona ka EU. Ono što mi možemo da uradimo je podrška evropskih institucija, investicionih banaka, a pogotovo i DFC. Ali ono što čini ovo održivim je kada to počne da stimuliše tok privatnog kapitala".

Glas Amerike:Da li je na sastanku pominjana i vizna liberalizacija za Kosovo?

Vilson:Vidite, stvarno sam zapanjen, pogotovo na privatnim sesijama, bila je poslovna atmosfera rešavanja problema. Nije bilo političkih priča ili retorike. Znate, kada ste u žiži javnosti, uvek postoji neko iskušenje da se bavite politikom, a privatni sastanak je bio kao poslovni da se reši problem. Bio je to pravi pristup i pravi stav i dalo i je nadu da vidim da će biti učinjeni konstruktivni napori. Bilo je pomena o dijalogu Beograda i Prištine i koliko je važan. Svakako je istaknuto da je to važno za put ka EU i pristupanje i da nema alternative. Neki od tih zaključaka su rečeni u konstruktivnom smislu, ali je fokus bio na biznisu i kako da se ubrza pragmatična agenda i činjenica da neki od tih političkih problema slabe praktične, ekonomske imperative i vlada i samih lidera. Shvatio sam na privatnoj sesiji da je jasno da ovo nije igra gde neko nešto dobija a neko gubi. Iako u politici retorika može da zvuči tako kad pregovarate, za Kosovo, Srbiju, njihove lidere, bilo je jasno da radimo nešto na regionalnom nivou i da su u tome zajedno.