Šta je svrha Lavrovljeve posete delu Balkana?

VAŠINGTON — “Boravak šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova na Balkanu može se razumeti kao nastojanje da obezbedi snažniju podršku za Rusiju – imajući u vidu skoro preuzimanje mandata nove američke administracije”, rekao je za Glas Amerike Pol Mekarti regionalni direktor za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta (IRI).

Mekarti, između ostalog i stručnjak za Balkan, smatra da Rusija, kako ukazuje, želi da pokaže da je igrač na koga se može računati.

“Moguće je da je zabrinuta da bi nova administracija, u dogovoru sa evropskim saveznicima, mogla da osnaži angažman u regionu”, primećuje Mekarti u pisanom odgovoru za Glas Amerike.

Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova tokom prethodna dva dana obišao je tri zemlje Zapadnog Balkana: Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Hrvatsku.

BiH je obuhvaćena Strategijom proširenja Evropske komisije iz 2018. – ali još nije dobila zvaničan status kandidata za članstvo u EU. Srbija poslednjih šest godina pregovara o članstvu u procesu promenjivog učinka – dok je Hrvatska, pre više godina završila proces evroatlantskih integracija, 2009. članstvom u NATO i 2013. u Evropskoj uniji i primenjuje sankcije prema Rusiji uvedene zbog ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014.

Frederik Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi, njegov boravak u Srbiji video je kao moguću priliku da se srpskim vlastima prenesu neke poruke koje, kako kaže, one možda nisu spremne da čuju.

Hodžis, saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA), kaže da je činjenica da su ruski zvaničnici javno odbacili tvrdnje da je novoizabrana Vlada Srbije, kako je ukazao, u manjem obimu orijentisana prema Rusiji u odnosu na prošle.

“Međutim, čini mi se da Vlada Srbije postaje manje posvećena u tradicionalnim odnosima prema Kremlju. To, na primer pokazuje, odnos nove ministarke energetike prema direktoru srpske gasne kompanije – koja sarađuje sa Gazpromom. To bi takođe mogao biti razlog Lavrovljeve posete. Mislim da raste pritisak u tim relacijama i nadam se da će Bajdenova administracija biti spremna da pruži ruku predsedniku Vučiću”, rekao je general Hodžis za Glas Amerike.

U 2020, godini na izmaku, Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje sa Evropskom unijom, što su pojedini predstavnici zemalja članica obrazlagali time što je u nedovoljnoj meri sprovela reforme u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije, zaštite novinara i slobode izražavanja.

Pol Mekarti primećuje da bi Rusija takvo stanje stvari mogla iskoristiti za dodatno odvraćanje Srbije od puta ka članstvu u Uniji – ali nije siguran da bi takve težnje mogle imati učinak.

“Budućnost Srbije je na zapadu – u Evropskoj uniji. Jednostavno, Rusija ne raspolaže dovoljnom ekonomskog moći da zadovolji potrebe Srbije. Sa druge strane - da li će Srbija zadovoljiti kriterijume Evropske unije zavisi od nje same. Rusija će nastojati da stvara haos upotrebom dezinformacija u pogledu napredovanja Srbije ka EU. Ali, mislim da neće uspeti u tome. U narednim godinama na Beogradu je da donese značajnu ulogu”, ukazuje Mekarti – stručnjak američkog Međunarodnog republikanskog instituta.

Uprkos tome što je očigledan deo odgovornosti Srbije zbog zastoja na putu evrointegracija – Frederik Ben Hodžis signalizira da je potrebno sagledati i šta se dešava na drugoj strani.

“Ne radi se ovde samo o Srbiji! Evropska unija još nije otpočela pregovore ni sa dve NATO članice. Nažalost, to bi Kremlj mogao iskoristiti da odvuče čitav Zapadni Balkan i istočni Mediteran – ukoliko nismo na oprezu i spremni da se takmičimo na svim poljima. Evropska unija ima mnogo problema sa kredibilitetom. Odluke donosi sporo i nespretno. Izostaju snaga i posvećenost za prijem novih članova za Zapadnog Balkana. Narodi Balkana i njihovi politički predstavnici svesni su da je članstvo još daleko. Srbija je potpisala dobar sporazum u Beloj kući u septembru – tako da to što u pregovorima nije otvoreno nijedno poglavlje posledica je pritiska EU i njenih razočaranja u dijalogu Srbije i Kosova”, podvlači Ben Hodžis u odgovoru Glasu Amerike.

Iako na putu pristupanja Evropskoj uniji, što podrazumeva i usklađivanje spoljne politike sa tom zajednicom, Srbija održava bliske političko-ekonomsko-vojne veze sa Rusijom. Nedavno je u Ujedinjenim nacijama glasala protiv rezolucije kojom je Rusija pozvana da povuče trupe sa ukrajinskog poluostrva Krim koje je anektirala 2014. godine. Takođe, Srbija veoma često organizuje javne prikaze naoružanja i oruđa nabavljenih iz Rusije ili Kine, po ceni i uslovima koji su javnosti Srbije najčešće u potpunosti nepoznati.

Ipak, general Hodžis nesaglasan je sa tumačenjima da bi izbor nove američke administracije mogao uticati na nekakav vid zaokreta u odnosima Srbije i Sjedinjenih Država koji su, čini se, bili unapređeni za vreme mandata predsednika Donalda Trampa.

“Verujem da je Srbija voljna da nastavi sa poboljšanjem odnosa sa Sjedinjenim Državama. Trampova administracija nije povukla priznanje nezavisnosti Kosova. Isključivo je pomagala taj proces. Napore i inicijative u vezi sa dijalogom Srbije i Kosova, “Mini šengenom” i inicijativom "Tri mora" trebalo bi da nastavi i Bajdenova administracija. Ako neko razume koliko su Srbija i Zapadni Balkan danas drugačiji – onda je to izabrani predsednik Bajden. I kada je posetio Srbiju dok je bio na funkciji potpredsednika pre nekoliko godina – jasno je pokazao to razumevanje”, podvlači Ben Hodžis.

Srbija i Kosovo su, nakon perioda sukoba sa kraja devedesetih godina prošlog veka i intervencije NATO-a kojom je rat završen, u procesu pregovora o normalizaciji odnosa koji traju skoro deset godina. Dijalogu Srbije i Kosova posreduje Evropska unija – a godinu na izmaku obeležio je pojačan angažman administracije odlazećeg predsednika Donalda Trampa i potpisivanja sporazuma o ekonomskoj saradnji dve strane u Beloj kući.

“Mislim da Beograd želi da nađe način da prevaziđe pitanje Kosova – bez želje da previše pruži drugoj strani”, primećuje Pol Mekarti.

“Srbija želi članstvo u EU – ali, sa druge strane strane, ne želi da ostavi utisak kao da se prebrzo odriče mnogo toga. Jer bi to moglo da izazove katastrofalne rezultate na narednim izborima”, mišljenje je stučnjaka Međunarodnog republikanskog instituta.

“Trenutna situacija na Kosovu je prilično nesređena. Samo partija premijera Hotija podržava dijalog sa Srbijom. Mislim da će stvari postati jasnije kada, početkom 2021, budu održani izbori. Do tada ne vidim da bi moglo biti ikakvog napretka. A, sa druge strane, deluje da Beogradu odgovara čekanje”, Mekartijev je zaključak.

Sa druge strane, međutim, general Ben Hodžis smatra da je, kako kaže, lopta sada u dvorištu Beograda.

“Koji bi Bajdenu trebalo da pokaže koliko je napredovao. Tako što će izručiti sve koji su odgovorni za ratne zločine na Kosovu i može tražiti da Kosovo učini isto – umesto što negira Miloševićeve zločine. Beograd je demonstrirao da Srbija 2020. nije Srbija iz 1999. Trebalo da pojača prisustvo u Vašingtonu, Briselu, Berlinu, Parizu i Londonu. Trebalo bi da odvoji pitanja Republike Srpske i Kosova. Gospodin Dodik, nažalost, pričinjava štetu time što nastavlja da povezuje ta dva pitanja”, smatra general Hodžis.

Stručnjak vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA) očekuje da će Sjedinjene Države nastaviti Srbiju da posmatraju kao partnera u regionu.

“Da će Srbiji pružiti opcije koje su bolje nego zavisnost od Kremlja. Mislim da mladi u Srbiji od toga nisu mnogo dobili. Šta je dobro proizašlo iz toga? SAD mogu da ponude bolje prilike u smislu ulaganja u ekonomiju. Ali, Srbija sama sebi ne pomaže kada u Ujedinjenim nacijama glasa protiv rezolucije kojom se od Rusije traži da povuče trupe sa Krima. Kakvu korist to donosi mladima Srbije?”, pita se Frederik Ben Hodžis.

Dvojica stručnjaka koji su svoje stavove podelili sa Glasom Amerike ne isključuju mogućnost da će Rusija pitanje Kosova nastaviti da koristi kako bi ostvarivala svoje interese na području Balkana.

“Kremlj za sebe ne vidi nikakvu korist ukoliko Kosovo i Srbija budu u mogućnosti da postignu sporazum i napreduju sa poboljšanim ekonomskim i političkim šansama. Tako da će nastaviti da podriva sve napore koji bi mogli doprineti rešenju tog pitanja”, uveren je Frederik Ben Hodžis.

Pol Mekarti dodaje da bi u tom smislu Rusija trebalo da bude, kako kaže doslednija.

“Podržava Srbiju kada je reč o njenom teritorijalnom integritetu – a sa druge strane podržava stvaranje, takoreći, paradržave u Bosni – podrivajući jedinstvo zemlje”, navodi američki stručnjak.

Poseti Srbiji prethodio je boravak šefa ruske diplomatije Lavrova u Bosni i Hercegovini i jednom od njenih entiteta Republici Srpskoj. Obeležio ga je neuobičajen gest hrvatskog i bošnjačkog člana Predsedništva BiH – koji su odbili da se susretnu sa ruskim državnikom.

“Ponašanje gospodina Dodika, kao i otvoreno mešanje ministra Lavrova u unutrašnja pitanja Bosne i Hercegovine i u pogledu puta ka NATO – navedeni su kao razlozi. Inače, mislim da su pogrešili što se nisu sastali sa Lavrovim. Mnogo bi bolje bilo da su to učinili i javno mu se suprotstavili zbog napada na integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine – kao i podršku Dodikovim separatističkim istupima”, primećuje general Hodžis koji upozorava i na poruku kojom je srpski član Predsednišva BiH Milorad Dodik dočekao gosta iz Rusije.

“Gospodin Dodik obično krivi Zapad za kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma – uprkos tome što ga i sam često krši. Ovoga puta Lavrovu je poručio da će, kako je rekao, danas biti u Republici Srpskoj, a sutra u Bosni i Hercegovini – uprkos tome što je Republika Srpska deo Bosne i Hercegovine”, zaključuje Hodžis u razgovoru za Glas Amerike.

Istovremeno, Mekarti ocenjuje da je Sergej Lavrov, kako se izrazio, mnogo bliži Dodiku i želi da zaštiti aktuelne linije podele u Bosni i Hercegovini.

“Odnosno da spreči eventualnu reviziju Dejtonskog sporazuma. Ostali članovi Predsedništva nisu saglasni sa Lavrovljevim tvrdnjama da je Dejtonski sporazum uklesan u kamenu i samim tim nepromenjiv”, smatra on.

Mekarti je saglasan sa tvrdnjama da Rusija podriva državnost Bosne i Hercegovine.

“Rusija želi da Bosna ostane podeljena. Postojanje posebnog srpskog entiteta, koji ne sarađuje sa zapadom, apsolutno je u interesu Rusije”, navodi Pol Mekarti - regionalni direktor za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta.

Ipak, general Ben Hodžis i u ovom pitanju ukazuje na, kako ih označava, pogrešne poteze koji mogu ići na dušu zapada.

“Tu mislim da način na koji nastoji da podrije legitimne tvrdnje zvaničnika Republike Srpske i Srbije u pogledu Dejtona, ostavljajući po strani politiku koju vode, nije od pomoći. Upravo suprotno, separatistima u Republici Srpskoj i Rusima to pruža izgovore i argumente. Srbija je, sa druge strane, više puta isticala i pokazivala da ne podriva državnost Bosne i Hercegovine. Za neuspehe zapadne i lokalnih politika na Balkanu ne može se uvek kriviti mešanje Srbije”, smatra Hodžis.

Prema njegovom tumačenju – najbolji način za izmene ili dopune Dejtonskog sporazuma je snažna veza Srbije sa zapadom.

“I oduzeti argumente ljudima poput gospodina Dodika. Pomoći narodu Republike Srpske da razume da bi izmene Dejtonskog sporazuma bile način da se sledi Srbija”, podvlači Hodžis, stručnjak koji često podseća na transformaciju Srbije – države za koju smatra da je prešla dugačak put iz perioda devededestih godina prošlog veka do ipak reformisanije zemlje kakvom je smatra danas.

Na području Balkana u tekućoj nedelji obeležava se 25 godina potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazum kome je posredovala međunarodna zajednica. Na osnovu dokumenta koji je postao deo Ustava Bosne i Hercegovine okončan je rat na prostoru te nekadašnje jugoslovenske republike. Deo međunarodne zajednice, koji je učestvovao u nacrtu i primeni, smatra da neke od njegovih odrebi sprečavaju punu funkcionalnost države Bosne i Hercegovine i sprečavaju je na putu evroatlantskih integracija.