Ni nakon 20 godina nema zvaničnog izveštaja o korišćenju osiromašenog uranijuma na Kosovu

Ujedinjene nacije su pre 20 godina, 5. januara 2001, saopštile da su pronađeni dokazi o radioaktivnosti na osam od 11 testiranih područja na Kosovu, piše RTRS.

Nekadašnji američki diplomata Ričard Holbruk nazivao je put između Kijeva i Kline na Kosovu "najopasnijom saobraćajnicom na svetu".

To je bilo devedesetih godina prošlog veka, kada su se na tom području vodile žestoke borbe između srpskih i albanskih snaga.

NATO je 1999. godine danima bombardovao Srbiju, između ostalog i uranijumskim projektilima.

Gađajući srpske odbrambene položaje, NATO je upotrebljavao i municiju sa osiromašenim uranijumom.

UN su sakrile od javnosti izveštaj u kojem se navodi da je NATO tokom bombardovanja bacio na Kosovo oko 10 tona osiromašenog uranijuma.

Stanje stvari

Taj izveštaj sastavio je šef Misije za prostorni program UN Bakarija Kante.

Izveštaj objašnjava da su NATO snage izvršile bombardovanje u vreme setve, a osiromašeni uranijum je uticao na kvalitet vazduha, zemlje i vode, što je izazvalo posledice u lancu ishrane.

Zbog toga su buduće generacije izložene povećanju broja oboljelih od raka i leukemije, pobačaja i deformacija novorođenih beba.

Dio izveštaja šefa komisije UN Bakarije Kantea iz 1999. godine o užasnim posledicama bombardovanja Srbije nikada nije zvanično objavljen.

Delovi tog izvještaja su, ipak, dospeli u javnost zahvaljujući nezavisnom američkom novinaru Robertu Džejmsu Parsonsu.

"Svaki važniji cilj u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine gađan je različitom vrstom oružja. Јedan od najviših zvaničnika UNEP-a /Program UN za životnu sredinu, čiji su stručnjaci istraživali posljedice bombardovanja/ potvrdio mi je to. Oni su, zapravo, testirali oružje na civilnom stanovništvu. To je nezapamćen ratni zločin", naveo je Robert Džejms Parsons, novinar koji je objavio tajni izvještaj UN o posljedicama NATO bombardovanja SR Јugoslavije.

Nezavisni novinar, čiji su tekstovi o NATO agresiji objavljeni u nekoliko švajcarskih dnevnika, kao i francuskom Mondu, kaže da je to bila prva u nizu "humanitarnih" intervencija koje su dovele do stravičnih stradanja, poput one koja je razorila Libiju.

Parsons je zapanjen što su se SAD i NATO odlučili da jedan narod usred Evrope zaspu bombama sa osiromašenim uranijumom.

On tvrdi da je u to vrijeme sprovedena strašna kampanja u medijima da bi se sakrile katastrofalne posljedice bombardovanja i opravdao napad na Јugoslaviju.

"Tim UNEP-a je, dok je još trajalo bombardovanje, sastavio preliminarni izveštaj o humanitarnoj katastrofi koji je izazvalo bombardovanje osiromašenim uranijumom, ali taj izveštaj nikada nije zvanično objavljen. Kada sam ga ja objavio u novinama i sam sam trpeo velike pritiske zbog toga. U to vreme još je bilo živo sećanje na posledice koje su američki vojnici trpeli zbog korišćenja uranijumske municije u Zalivskom ratu. NATO ni po koju cenu nije hteo da dozvoli da se govori o osiromašenom uranijumu u Evropi", objašnjavao je Parsons.

NATO je, prema Parsonsovim riječima, pokušao da spriječi UN da poslije rata pošalju tim istraživača u Srbiju. Na kraju, napravljen je kompromis - ekipa UN je došla u Srbiju, ali nigde nisu išli bez pratnje vojnika NATO-a.

Vodili su ih isključivo na mjesta na kojima nije korištena uranijumska municija ili na lokacije koje su prije toga očistili.

"Izveštaj koji je poslije toga sastavljen je besmislen. Zapadni mediji se tim problemom gotovo uopšte nisu bavili. Iz nekog razloga, jednostavno su slušali ono što je portparol NATO-a Džejmi Šej govorio", navodio je Parsons.

Međutim, kod službenika i vojnika koji su poslije bombardovanja poslati na Kosovo svest o opasnosti od radijacije izazvane rasejanim uranijumom i te kako je postojala.

Parsons navodi primjer holandskih vojnika koji su upozoreni da na Kosovu ne jedu ništa van vojnih baza u kojima je služena uvezena hrana.

Frederik Barton, zamenik visokog komesara UN za izbeglice, tražio je od Svetske zdravstvene organizacije da uradi studiju o uticaju uranijumske municije. Ta studija nikada nije završena, jer je Međunarodna agencija za atomsku energiju iskoristila svoje pravo da to zaustavi.

Ipak, jedan ruski profesor iz Svetske zdravstvene organizacije dao je nezavršen izveštaj Bartonu.

Poslije toga, Barton je tražio da se na Kosovo ne šalju trudnice, kao i da se uvede pravilo da na to područje niko ne može da bude poslat ako ne želi.

Barton je nakon toga ostao bez posla, iako je već bio smatran nasljednikom Sadako Ogate na čelu Komesarijata.