Dragana Trifković: Tzv. "Srpska lista" je glasala za slanje pripadnika "vojske Kosova" u NATO misije u sastavu američkih trupa; Mlađan Đorđević: Vučić pokušava da sruši Rezoluciju 1244

 IA Regnum je 25. januara organizovalo okrugli sto na temu: Da li je moguće spasiti srpsko Kosovo?

Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije, uzela je učešće u radu konfcerencije i tom prilikom je istakla: 

Pre svega bih želela da se zahvalim Regnumu na organizaciji okruglog stola koja se tiče najvažnijeg srpskog nacionalnog pitanja.

Reći ću nešto o vojno-bezbednosnoj situaciji u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Agresija na Srbiju 1999. godine je okončana potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, a dan kasnije je usvojena Rezolucija 1244 u Savetu bezbednosti UN.

Dogovoreno je da se srpske vojno-bezbednosne snage povuku sa teritorije autonomne pokrajine Kosova i Metohije i da kontrolu nad teritorijom preuzmu civilne i vojne međunarodne snage pod pokroviteljstvom UN i uz učešće NATO.

Rezolucijom 1244 je potvrđeno da će se poštovati teritorijani integritet i suverenitet SR Jugoslavije, odnosno Srbije koja je pravni naslednik. Međunarodne snage su preuzele obavezu demilitarizacije terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, kao i stvaranje uslova za povratak svih prognanih lica sa teritorije Kosova i Metohije.

Prema Rezoluciji 1244, garantuje se povratak određenog broja srpskog policijskog i vojnog osoblja do 1000 za tačno određene namere.

Ono što je važno da napomenemo, to je da međunarodne snage nisu ispunile obavezu da obezbede uslove za normalan život svih građana na teritoriji Kosova i Metohije do dana današnjeg i da je na teritoriji Kosova i Metohije izvršen pogrom nad srpskim stanovništvom kao i uništenje imovine, za vreme mandata međunarodnih snaga. Od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju 1999. godine, prognanao je preko 250 hiljada Srba koji još uvek žive kao interno raseljena i prognana lica. 

Takođe srpske vlasti nakon 2008. godine i odlaska Demokratske stranke Srbije u opoziciju, nisu pokretale pitanje povratka srpske vojske i policije na teritoriju Kosova i Metohije u skladu sa Rezolucijom 1244.

2010. godine je doneta odluka na nivou UN da se EU uključi kao posrednik u dijalogu između Beograda i Prištine, radi rešavanja tehničkih pitanja bez dovođenja u pitanje statusa Kosova.

Problem je što su tehnički pregovori doveli do određenih sporazuma koji su u sukobu sa Ustavom Republike Srbije i međunarodnim pravom.

Ovo se naročito odnosi na Briselski sporazum iz 2013. godine koji je doveo do konačne demontaže institucija države Srbije na teritoriji Kosova i Metohije, kada je postavljena granica između Kosova i ostatka Srbije, kada je postojeći pravosudni sistem integrisan u sistem nezavisnog Kosova i kada su pripadnici srpske civilne zaštite primorani da se integrišu u kosovsku policiju, a Srbi na Kosovu i Metohiji prisiljeni da glasaju na nelegalnim izborima koje je raspisalo nezavisno Kosovo .

Prebacivanjem pregovora o Kosovu i Metohiji u Brisel, a zatim i u Belu kuću, zapadne zemlje žele da dođu do konačnog rešenja za Kosovo i Metohiju zaobilaznim putem van pravno-zakonskih okvira i na štetu teritorijalnog integriteta Republike Srbije.

Umesto demilitarizacije OVK ova teroristička organizacija je transformisana u vojsku Kosova, protivno Rezoluciji 1244, što predstavlja veliki bezbednosni rizik za Srbiju i region Balkana.

Srpska lista koja učestvuje u radu nelegalnih prištinskih institucija uz podršku državnog rukovodstva Srbije, ušla je u Vladu ratnog zločinca Haradinaja, pod obrazloženjem da želi da spreči formiranje vojske Kosova. Međutim 2018. godine je kosovska vlada formirala vojsku Kosova, a Srpska lista nije izašla iz vlasti.

Na sednici Saveta bezbednosti UN, ruska delegacija je više puta insistirala na tome da je formiranje vojske Kosova nelegalan i bezbednosno rizičan potez, dok srpska delegacija nije spominjala ovaj problem.

U prilog tome govori i činjenica da je Srpska lista glasala u Skupštini Kosova za slanje pripadnika takozvane vojske Kosova u NATO mirovnu misiju u sastavu američkih trupa, što ne bi učinila bez odobrenja državnog rukovodstva Srbije.

Ovakvi potezi idu u prilog zaokruživanju kosovske nezavisnosti i uvođenju Kosova u NATO što je neskriveni cilj prištinskih vlasti. Izveštaji o situaciji na Kosovu i Metohiji govore o kontinuiranim napadima na srpsko stanovništvo, srpske kuće, manastire i groblja, koji ne prestaju.

Gde je rešenje?

Srbija treba da prekine odmah učešće u Briselskim pregovorima zbog nepoštovanja već postignutih dogovora albanske strane i da insistira na povratku svih pregovora o Kosovu i Metohiju u UN.

Srbija treba da zatraži direktnu diplomatsku podršku Ruske Federacije.

Srbija treba da pokrene inicijativu za povratak preko 250 hiljada prognanih Srba na teritoriju Kosova i Metohije.

Srbija treba da insistira na ukidanju nelegalne vojske Kosova i povratku srpskog vojno-policijskog osoblja na teritoriju Kosova u skladu sa Rezolucijom 1244.

I konačno, Srbija treba da insistira na punopravnom poštovanju važeće Rezolucije 1244, koja je garant očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije. 

U prilog tvrdnjama da se bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji nije promenila, govori fotografija na kojoj su mapirani napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji u toku prethodne godine (autora Dušana Dačića) .

Đorđević: Rezolucija 1244 osnov srpske pozicije na KiM

Predsednik pokreta "Oslobođenje" Mlađan Đorđević ocenio je da osnova srpske pozicije na Kosovu treba da bude insistiranje na primeni Rezolucije 1244 i odbijanje da se ona promeni, a baš to nije stav aktuelne vlasti u Beogradu.

“SNS je pobedio na izborima sa parolom da će vratiti Kosovo u okrilje Srbije. Te godine, srpska država je bila kompletno prisutna na severu Kosova. Danas, devet godina kasnije, mi više nemamo nijedan atribut srpske državnosti na Kosovu i Metohiji”, rekao je Đorđević u Moskvi, na konferenciji “Može li se spasiti srpsko Kosovo”, u organizaciji ruske federalne novinske agencije Regnum.

Kako navodi taj pokret, Đorđević je rekao da treba poništiti sve ugovore i sporazume koje je vlast potpisala sa “ilegalnim vlastima u Prišitini, koje predvode ljudi koje je Srbija već osudila za ratne zločine, a sada ih za to terete i međunarodni sudovi”.

“Tri ključne stvari sprečavaju Vučića da prizna Kosovo. Rezolucija 1244 čiji garant je Rusija, Srpska pravoslavna crkva koja je na tri poslednja sabora istakla stav protiv priznanja ili podele Kosova i srpski narod, koji je u ogromnoj većini protiv sporazuma”, rekao je on.

Đorđević je ocenio da Vučić umanjuje značaj rezolucije i “pokušava da je sruši” tako što Srbiju svađa sa Rusijom, tako što pokušava da utiče na izbor patrijarha i tako što širi defetizam među narodom stalno pričajući da je Kosovo izgubljeno.

“Krajnji cilj ovakve politike je da se zapadnim sponzorima iz Berlina i Vašingtona izruči pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine, koji bi uključio i članstvo takozvanog Kosova u Ujedinjenim nacijama. To je politika izdaje, protiv toga je većina srpskog naroda i mi se borimo protiv toga”, rekao je Đorđević.

On je dodao da Rusija čvrstim stavim oko Rezolucije 1244 pomaže srpskom narodu u tom poslu i brani ne samo medjunarodni poredak već i “istorijsko prijateljstvo ruskog i srpskog naroda”.