25. MART SA GOSPOĐOM MILIĆ

Autor: Osnivač CEAS-a, Jelena Milić

 jelena milic4

Dan posle. NATO više nije vodio genocidnu politiku protiv Srbije[1]. Naglašava se da nas je napalo  19 članica NATO,  aboliraju se zemlje koje su posle 1999. ušle u NATO[2]. U njima su sve zemlje Zapadnog Balkana koje su u NATO - Hrvatska, Crna Gora i Severna Makedonija. Tu su i naši susedi, zemlje članice EU i NATO s kojima Srbija jača odnose, na moju veliku radost: Rumunija i Bugarska. Tri mora. Srbija je oprostila, ali neće zaboraviti. Naravno da neće. I ne treba.  Fokus je na žrtvama. Na  pobijenoj deci. Veliki iskorak. Istorija.

Vučićevu strategiju čini mi se razumem. I podržavam ako sam je dobro shvatila. Florijan  Biber, naravno, autoritarno tvrdi da je u pitanju poricanje u punom zamahu i pored gore navedenog. Biber kanselovan.

Tendencioznost i autizam ostalih aktera, pre svega onih otvorenog društva, koji se oko 24. marta svake godine sami zatvore u svoja četiri zida, ne podržavam. A i preko godine se ne autuju nešto oko ovoga.

Primećujem regresiju u pokrivanju godišnjice NATO bombardovanja navodnih slobodnih i nezavisnih medija u Srbiji. Opšta mesta o broju projektila, dužini bombardovanja, ekološkoj šteti. Čini mi se da bi upravo oni mogli doprineti još realističnijem prikazu okolnosti naglašavajući da ipak  bombardovanje nije „počelo iz čista mira i/ili zato što je Srbija bila slaba“, već zbog humanitarne katastrofe na Kosovu o kojoj govore četiri Rezolucije Saveta bezbednosti UN. 

Za nekoga kao Danica Grujičić, ko uporno naglašava okolnost da nas je NATO bombardovao „bez odobrenja SB i uz kršenje međunarodnih normi“ čovek bi rekao da se istih drži doslednije od Tita. Čuvena Rezolucija SB UN 1244 počinje ovako: „Imajući na umu svrhu i načela Povelje Ujedinjenih nacija i prvenstvenu odgovornost Saveta bezbednosti za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, pozivajući se na svoje Rezolucije 1160 (1998) od 31. marta 1998. godine, 1199 (1998) od 23. septembra 1998. godine, 1203 (1998) od 24. oktobra 1998. godine i 1239 (1999) od 14. maja 1999. godine, izražavajući žaljenje što nije u punosti udvoljeno zahtevima tih rezolucija, odlučan da reši tešku humanitarnu situaciju (CAPS LOCK - TEŠKU HUMANITARNU SITUACIJU) na Kosovu, Savezna republika Jugoslavija, i da omogući bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica svojim domovima, osuđujući sve činove nasilja protiv stanovništva Kosova kao i sve terorističke postupke bilo koje strane, pozivajući se na izjavu Generalnog sekretara od 9. aprila 1999. godine, koja izražava brigu povodom humanitarne tragedije (CAPS LOCK  -HUMANITARNE TRAGEDIJE)  koja se događa na Kosovu, potvrđujući pravo svih izbeglica i raseljenih lica da se bezbedno vrate….“ 

Spominje se naravno i Glava 7 Povelje UN. Da ne bude da vam nisam rekla. Ako se ovako „dosledno“ drži i medicine mnoge svari postaju jasnije. Dr Murphy lepo kaže: „Ne veruj statistici koju si sam krivotvorio.“ Inače, Dr Grujičić vrlo dobro zna da na Kosovu žive i Albanci, stalno ih spominje kad priča o navodnim posledicama dejstva osiromašenog uranijuma korišćenog u municiji kojim nas je NATO bombardovao. Ista vodi i neku fondaciju za brigu o deci. Dece ima i među pobijenima, pa prevoženim u hladnjačama  u Srbiju i pobacanih u masovne grobnice. Batajnica je na oko 15 km od  Beograda. I njih je neko pobio. Pa ih još mrtve i razvlačio okolo. Šešelj mesecima brka humanost i humanizam kao istorijsku epohu. Ulenjilo se to.  Jevgenije Primakov, unuk onog Primakova i saradnik Dr Grujičić fondacija, koji je u međuvremenu avanzovao do Rostrudnečestva, kao ni Šešelj, nije razumeo šta znači humanitarni rad i aktivizam. Vaskrsao je u Srbiji dan pošto je Kosovo uvelo takse na robu iz Srbije i BiH, sa ekipom „ruskih humanitaraca“[3]. Na press konferenciji u Medija Centru  Dr Grujičić nije mogla da prisustvuje jer je slomila nogu, ali se oglasila „emotivnom porukom“[4].  Na skupu jedan od humanitaraca je izjavio da će pomoć doturiti kako tako, ako ih Kosovari zaustave da će to biti dokaz da su „kanibali“. I Plazma u rafovima u Severnoj Mitrovici je zaplakala iako je tad bila marginalizovana jer su rafovi još bili puni.  Šarenom vozu se zaledila krv u žilama.

Primakov se jednog momenta ozbiljno primaknuo ideji „ekspertske vlade[5]“. Grujičić[6] je i dalje sveprisutna, KRIK i dalje raskrikava, a istinomerači mere. United Media i zapadni donatori imaju preča posla nego da dave sa Miloševićevim and Co  oglušavanjem o četiri prethodne rezolucije SB i 10 000 pobijenih kosovskih Albanaca, i marginalizacijom tih činjenica u vrlo širokim krugovima. Vučić nam bar tokom godine ponavlja da Rezolucija  1244 nije tako povoljna po Srbiju kako mnogi misle.

A zamislite da imamo konstantan narativ o ovim neupitnim okolnostima  tokom godine koji bi dolazio od „udruženih pro-EU  kritičara“.  Pa dodajte tome i šta bi bilo da oni svaki dan kad spominju neotvaranje pregovaračkih poglavlja spomenu usput i da su većina članica NATO iz Evrope ujedno i članice EU. Gde bi nam bio kraj. 

Moja aktuelna omiljena TV serija je Milion malih stvari. Prijateljstvo nije jedna velika nego milion malih stvari. Kontekst nije jedno raskrikavanje na sajtu koji prate istomišljenici, već milion malih ponavljanja činjenica na neprijatnim mestima. Može se, mene odkanselovali oni iz Srpskog Telegrafa. Od lica NATO zla avanzovah u jednoj TV emisiji početkom 2021. do „gospođe Milić“. Ja njih nope. 

Beograd, 25.3.2021.

 

[1] https://www.slobodnaevropa.org/a/29841227.html

[2] https://en.wikipedia.org/wiki/Enlargement_of_NATO

[3] https://www.slobodnaevropa.org/a/29849810.html

[4] https://www.ceas-serbia.org/sr/preuzeto/7707-humanitarna-katastrofa-na-kosovu-i-metohiji-konferencija-za-novinare-ruske-humanitarne-misije

[5] https://studiob.rs/224206-2/

[6] https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/978816/doktorka-danica-grujicic-godisnjicu-bombardovanja-tihi-rat-traje-tek-cemo-platiti-danak