Nikozija nepokolebljivo podržava evropski put Beograda

Očekuje da će Trilateralna ministarska konferencija, koja će se sutra održati u Beogradu, unaprediti povezanost istočnog Mediterana i zapadnog Balkana u vitalnim sektorima, poput energetskih koridora.

Republika Srbija i Republika Kipar uživaju izuzetno visok nivo bilateralnih odnosa, koji datiraju iz vremena kada su Kipar i Jugoslavija bili osnivački članovi Pokreta nesvrstanih. U skorije vreme, dugogodišnje blisko prijateljstvo ogleda se u doslednom stavu Kipra prema Kosovu i Metohiji, ali i u snažnoj podršci Srbije što se tiče kiparskog pitanja.

Pored toga, Republika Kipar nepokolebljivo podržava evropski put Srbije, smatrajući je ključem stabilnosti šireg regiona zapadnog Balkana. Takođe, aktivno prisustvo srpske zajednice na Kipru, koju čini oko 3.000 ljudi, dodatno jača istorijske, kulturne i verske veze između dva naroda, istakao je Dimitrios A. Teofilaktu, ambasador Republike Kipar u intervjuu za „ Politiku”. Razgovor je upriličen uoči dolaska Nikosa Hristodulidisa, ministra inostranih poslova Republike Kipar u Beograd.

Da li vidite mogućnost za dalje unapređenje svekolike saradnje dve prijateljske zemlje? Na primer, u domenu naučnih istraživanja oko klimatskih promena, obnovljivim izvorima energije, zaštiti životne sredine…?

Potencijal je ogroman, pogotovu ako se uzme u obzir to da je Kipar član Evropske unije, a Srbija kandidat za članstvo. Naše zemlje se mogu udružiti u korišćenju fondova namenjenih za naučna istraživanja i primene, na primer u vezi sa klimatskim promenama. Saradnja na obnovljivim izvorima energije može se unaprediti i na nivou vlada i lokalnih samouprava, kao i na polju nižeg obrazovanja, kako bi se podigla svest dece o usvajanju novih obrazaca i ponašanja koja promovišu ekološku svest.

 Kakve su šanse da Kipar i Srbija zajednički ojačaju sinergije javnog i akademskog, kao i privatnog sektora?

Postoji okvir za saradnju među univerzitetima, gde je sinergija na akademskom i istraživačkom nivou koordinisana preko zajedničkih sastanaka rektora. Cilj nam je dalja koordinacija univerzitetskih centara koji se bave istraživačkim programima u oblastima poput obnovljivih izvora energije, uštede energije, skladištenja energije i vodonika. Jačanju saradnje može doprineti aktivnije uključivanje privatnog sektora, kako u vidu finansiranja programa tako i sistematičnijim učešćem u oblasti tehničkog i stručnog obrazovanja i obuke.

Postoje li prilike za tešnju razmenu između naše dve zemlje u oblasti kulture, uključujući i pitanja koja se tiču pravoslavlja i očuvanja kulturne baštine?

Ambasade dve zemlje, u Beogradu i Nikoziji, mogu bliže sarađivati na organizovanju kulturnih manifestacija, u cilju promovisanja našeg kulturnog nasleđa. Ustoličenje novog patrijarha, njegove svetosti g. Porfirija, sa kojim sam imao čast da razgovaram, stvara nove perspeκtive za dalje učvršćivanje saradnje sa Kiparskom crkvom, ističući zajedničke principe i vrednosti pravoslavlja. Nadamo se da će Srbija potpisati Konvenciju iz Nikozije protiv uništenja kulturnih dobara koja će značajno doprineti očuvanju naše verske i kulturne baštine koja je već godinama ugrožena.

Možemo li osnažiti naše veze i u sportu, u svetlu potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Srbije i Kipra?

Memorandum o razumevanju u oblasti omladine između Ministarstva obrazovanja, kulture, sporta i omladine Republike Kipar i Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, koji će biti potpisan 5. aprila, postavlja okvir za saradnju i razmene među mladima naše dve zemlje. Na sastanku koji sam imao sa ministrom omladine i sporta Republike Srbije Vanjom Udovičićem, istaknute su oblasti u kojima se može primeniti memorandum, putem inicijativa zainteresovanih strana. Isto tako se mogu iskoristiti i memorandumi o saradnji u oblastima obrazovanja i sporta. Kao bivši sportista, smatram da je izuzetno važno da se ova saradnja učvrsti, jer principi i vrednosti sporta i olimpizma unapređuju prijateljstvo među mladima.

U kojoj je fazi rešavanje „kiparskog” problema imajući u vidu međunarodnu scenu? Šta je prihvatljivo rešenje za Nikoziju?

Iskreno se nadamo da će predstojeći sastanak 5+1 u Ženevi krajem aprila, pod pokroviteljstvom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, otvoriti put za pokretanje suštinskih pregovora. Od vitalnog je značaja prisustvo Evropske unije, ukazujući na potrebu da rešenje bude u skladu sa obavezama Kipra kao države članice EU. Turska mora da dokaže svoje zalaganje na dogovorenoj osnovi za rešenje koje će biti u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti. Prihvatljivo rešenje je ono koje ne sadrži odstupanja koja podrivaju izglede za mirovni proces, poput prekršaja u Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ) Kipra. Treba da vodi ka dvokomunalnoj, dvozonskoj federaciji sa jedinstvenim suverenitetom, državljanstvom i jedinstvenim međunarodnim pravnim statusom, sa političkom jednakošću, kao što je to određeno u rezolucijama SB UN. Rešenje mora da predviđa potpuno povlačenje svih stranih trupa, ukidanje anahronog sistema garancija, povlačenje svih bespravno naseljenih lica i garanciju ljudskih prava i fundamentalnih sloboda svih Kiprana. Mora da bude u skladu sa evropskim pravnim tekovinama i da u potpunosti poštuje principe Evropske unije, pošto će ujedinjeni Kipar biti član EU.

Kakvi su odnosi država u jugoistočnom Sredozemlju u ovim prelomnim geopolitičkim vremenima?

Republika Kipar uvek teži uspostavljanju dobrosusedskih odnosa sa zemljama Bliskog istoka i Zaliva, što čini jedan od glavnih stubova naše spoljne politike. Zajedno sa Grčkom uspostavili smo mehanizme za saradnju, najpre sa Egiptom i Izraelom, zatim sa Jordanom, Palestinom i Libanom. To su uspešni modeli regionalne saradnje, koji stvaraju sinergije u oblastima od zajedničkog interesa i donose opipljive rezultate za naše narode.

U tom kontekstu, kako ocenjujete politički, ali i strateški i praktični značaj Trilateralne ministarske konferencije, koja se 5. aprila održava u Beogradu?

Na konferenciji će biti istaknuta dodatna vrednost trilateralne saradnje Srbije‒Grčke‒Kipra. Srpski ministar spoljnih poslova g. Selaković je okarakterisao kao istorijsku konferenciju. Verujemo da je to veoma važna inicijativa, sa političkom i strateškom konotacijom koja će istovremeno unaprediti povezanost istočnog Mediterana i zapadnog Balkana u vitalnim sektorima, poput energetskih koridora. Doprineće produbljivanju saradnje na polju energetike, odbrane i bezbednosti, trgovine i investicija, istraživanja i tehnologije, kao i zaštite životne sredine i kulturne baštine.

Ima li kraja migrantskoj krizi na jugoistoku Evrope? Kakva su iskustva Kipra?

Humanitarna kriza izazvana ratnim sukobima u širem regionu doprinela je ozbiljnom pogoršanju migracionog problema, i na Kipru. Broj tražilaca azila je početkom 2020. godine premašio 34.000, čineći našu zemlju, proporcionalno njenom stanovništvu, prvom među državama članicama EU. Tražioci azila sada čine četiri odsto stanovništva. Migraciona politika treba da bude ojačana strogim odredbama za povratak ilegalnih migranata. Kipar snosi težak teret migracija i trebalo bi da dobije direktnu pomoć EU. Zahtevamo podršku kao ravnopravna država članica EU, ali želimo da zadržimo svoju sudbinu u svojim rukama, usvajanjem nove migracione politike.

U kojoj je političkoj i ekonomskoj situaciji Evropska unija godinu dana nakon izbijanja pandemije virusa korona?

Osnivanje Fonda za oporavak ublažiće efekte krize ekonomskim paketom mera. Pored toga, budžet EU (2021‒2027) podržava investicije namenjene digitalnoj ekonomiji i održivosti privrede. Sa već postojećim fondovima, u iznosu od 540 milijardi evra za „tri bezbednosne mreže” (zaposleni, kompanije i države članice), ukupan paket za oporavak EU iznosi preko 2,3 biliona evra.

Kakva su iskustva Kipra u borbi protiv korone?

Epidemijska situacija na Kipru je stabilna. Očekuje se postepeno popuštanje mera koje se tiču uglavnom rekreativnih i sportskih aktivnosti. Očekuje se i porast broja vernika u crkvama, uoči predstojećih uskršnjih praznika. Vakcinisanje napreduje stabilnim ritmom. Takođe se očekuje postepeno otvaranje hotela i povećanje broja letova i povratak u normalu do letnjih meseci.

Kakvu turističku sezonu očekujete ? Da li se nadate prilivu turista iz Srbije letos? Preciznije, da li su u planu olakšice za putovanje Srba na Kipar i obrnuto?

Nadamo se da ćemo u ovoj godini imati najbolje moguće rezultate, a uveren sam da će sledeća biti daleko uspešnija. Na osnovu nove kategorizacije zemalja, Kipar je otvorio vrata Srbiji, koja je od 1. aprila uvrštena na listu 55 zemalja za čije turiste važe određene olakšice i koja uključuje većinu država članica EU. Postojanje direktnih letova između Srbije i Kipra, činjenica da Beograd predstavlja tranzitnu stanicu, volja nadležnih vlasti za unapređenje turističkog toka, u oba smera, očekuje se da doprinesu porastu broja turista iz obe zemlje. Akcenat će biti stavljen na turizam od posebnog interesa, poput poslovnog, obrazovnog, naučnog, kulturnog, verskog i naravno sportskog turizma.

Kipar raspolaže izuzetnim energetskim resursima. Kolike su kiparske rezerve nafte i gasa? Kakva je saradnja sa komšijama na istočnom Mediteranu planirana u ovom sektoru?

U Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Kipra do danas su otkrivena tri nalazišta prirodnog gasa. Afrodita u bloku 12, u 2011. godini, Kalipso u bloku 6, u 2018. i Glafkos u bloku 10, u 2019. godini. Ovi rezultati, u kombinaciji sa otkrivenim nalazištima u susednim zemljama (Egipat i Izrael), u neposrednoj blizini granica kiparske EEZ, ukazuju na već postojeće mogućnosti i potencijal za nova otkrića. Indikativna je studija koju je sprovela Geološka služba SAD za procenu rezervi ugljovodonika u „prioritetnim oblastima”, koje uključuju istočni Mediteran. Ova studija procenjuje da se u Levantinskom basenu (istočno od Kipra) nalaze nalazišta gasa od 122 biliona kubnih stopa (tcf), a na području južno od Kipra do Egipta, rezerve od 223 tcf. Pored toga, procenjuje se da u istim tim oblastima postoje velike količine nafte, oko 3,5 milijardi barela. Značajan deo ovih područja pripada EEZ Republike Kipar.

Što se tiče saradnje sa susednim zemljama istočnog Mediterana u oblasti ugljovodonika, potpisali smo brojne sporazume. Pored sporazuma o razgraničenju EEZ-a sa Egiptom, Izraelom i Libanom, potpisali smo sporazum o istraživanju nalazišta sa Egiptom, a pregovaramo i sa Izraelom i Libanom. Takođe, potpisan je sporazum sa Egiptom o postavljanju podmorskog gasovoda iz nalazišta Afrodita do Egipta. Kipar je u saradnji sa Egiptom, Grčkom, Izraelom, Italijom, Jordanom i Palestinom osnovao Gasni forum istočnog Mediterana, platformu za saradnju u oblasti energetike, u kojoj učestvuju Evropska unija i Svetska banka kao posmatrači i koja se može proširiti priključenjem i drugih mediteranskih zemalja.

 Namerava li Nikozija da aplicira za članstvo u OPEK-u ili „OPEK plus”?

Budući da naša zemlja još nije započela proizvodnju gasa i nafte, prerano je razmatrati mogućnost pridruživanja OPEΚ-u. U ovoj fazi fokusirani smo na naš istraživački program, u saradnji sa nosiocima dozvola za istraživanje u kiparskoj EEZ, i na otkrivanje novih nalazišta.