Policijske i vojne vežbe na Balkanu – u Srbiji Rusi, u okruženju SAD

Bez najave, u četvrtak 20. maja počele su rusko – srpske vojne vežbe na tlu Srbije. Prethodila im je najava srpskog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, data nakon njegove nedavne posete Ruskoj Federaciji, da u Srbiju dolazi i Ruska nacionalne garde - Rosgvardije, na zajedničku vežbu sa policijskim snagama Srbije, za jesen ove godine.

U isto vreme u državama u okruženju Srbije održava se velika, multinacionalna, zajednička vežba pod vođstvom američke vojske dizajnirana da izgradi spremnost i interoperabilnost između američkih, NATO i partnerskih vojski.

“Više nego očigledno je da se Srbija nalazi između čekića i nakovnja“, komentariše bivši ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac.

Šta je Rosgvardija?

Ruska nacionalna garda – Rosgvardija, prema informacijama sa zvanične veb prezentacije, osnovana je 5. aprila 2016. godine, ukazom predsednika Rusije Vladimira Putina, pod čijom je direktnom kontrolom. Sastavljena je od policijskih jedinica za posebne namene.

“Formiranje Rosgvaridije zasniva se na domaćem istorijskom iskustvu funkcionisanja struktura koje su izvršavale zadatke za sprovođenje zakona, kao i zadatke u oblasti javne bezbednosti i odbrane”, navode na sajtu.

Rosgvardija je sastavljena od profesionalnih pripadnika policijskih snaga pod direktnom komandom ruskog predsednika.

Okuplja više policijskih jedinica za specijalne operacije koje su poznatije kao „specnaz“ – termin kojim se zbirno nazivaju vojne, policijske, kao i jedinice za specijalne operacije tajnih službi u Rusiji.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na pitanja RSE o detaljima najavljene vežbe sa Rosgvardijom.

Sam ministar Vulin, po povratku iz Rusije, nije krio impresije:

„To je [...] njihova elitna formacija, broji preko 300.000 ljudi, imaju čitave armije, ali nas uvažavaju kao potpuno ravnopravnog partnera i sa velikim zadovoljstvom su se odazvali našem pozivu. Učićemo, spremaćemo se, vežbaćemo", poručio je ministar Vulin, citira se u saopštenju.

Ruski vojnici stigli u Srbiju

I dok ministar unutrašnjih poslova Srbije Vulin najavljuje vežbu policije sa Rosgvardijom za jesen, u Srbiji je 20. maja, bez najave, počela petodnevna vežba pripadnika Vojske Srbije i Vojske Ruske Federacije.

Najava za ovu petodnevnu srpsko-rusku vojnu vežbu, nazvanu “Zajednički odgovor 2021”, u medije u Srbiji stigla je najpre iz ruskih izvora.

Prema ruskom ministasrtvu odbrane, na zajedničkoj rusko-srpskoj antiterorističkoj vežba koja se održava od 20. do 25. maja u Srbiji, sa ruske strane učestvuje oko 200 vojnika iz 11 jedinica za specijalne operacije, a planirano je testiranje ruskog padobranskog sistema “arbalet”, namenjenog specijalnim jedinicima.

Na fotografijama koje je objavilo rusko ministarstvo odbrane vide se predstavnici i vojna zastava 72. brigade za specijalne operacije Vojske Srbije, koja je locirana u okolini Beograda.

U saopštenju objavljenom 20. maja uveče na sajtu Ministarstva odbrane Srbije navodi se da se vežba, koju definišu kao “obuka” dešava kod Deliblatske peščare u Vojvodini.

Američka vojska počela vežbu u regionu

Ova petodnevna srpsko-ruska vojna vežba u Srbiji, održava se dok u istom trenutku traje velika redovna vežba pod vođstvom američke vojske, a u kojoj učestvuju i NATO snage nazvana “Branilac Evrope 21”, a koja je počela 4. maja. Odvija se na tlu 16 država, od toga i u osam država iz okruženja Srbije.

Prema ranijim informacijama koje je objavilo Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država vežba “Branilac Evrope 21” koja traje do juna ove godine, uključiće 28.000 vojnika u 16 zemalja, koji izvode obuku sa bojevom municijom u balkanskom i crnomorskom regionu, kao i širom Evrope i afričkog područja.

Srbija u ovoj vežbi ne učestvuje. Od zemalja koje je okružuju u ovoj vežbi učestvuju Kosovo, gde je fokus vežbe do 29. maja, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Crna Gora, Severna Makedonija, Rumunija.

Najavljena vežba stavlja Srbiju u fokus Zapada

Bivši ministar odbrane Republike Srbije, Dragan Šutanovac, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa(RSE) ocenjuje da će najavljene vežbe policijskih snaga Srbije sa ruskom Rosgvardijom svakako zainteresovati Zapadne partnere Srbije.

“Pitanje je u kojoj meri je ta vrsta vežbe celihosdna i svrsishodna u odnosu na bezbednosi sistem koji ima Srbija, i da li su te vežbe koje se odnose na borbu protiv terorizma zaista funkcionalne i neophodne na način na koji se predstavljaju, ili bi Srbija trebalo da vežba sa zemljama koje se bave borbom protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima, iligelanom emigracijom, ili trgovinom narkoticima“, rekao je Šutanovac.

Prema njegovim rečima „mi praktično izvodimo vežbe koje nemaju neku funkciju zaštite i podizanja bezbednosti građana u Srbiji“.

“Svedoci smo da Srbija nema nekih terorističkih pretnji, onoliko koliko ih ima od organizovanog kriminala”, navodi ovaj sagovornik.

Sa ocenom bivšeg ministra saglasan je istraživač nevladine organizacije Beogradski centar za bezbednosu politiku, Vuk Vuksanović.

“Zapad sigurno neće gledati stopostotno blagonaklono na takve najave. U prošlosti su znali da to tolerišu kao indivudualne epizode. U većini slučajeva oni koji se na Zapadu bave detaljnije ovim regionom znaju da je to u glavnom samo način Beograda da održi, kakvu takvu, vojnu ekvidistancu između Rusije i Zapada”, objašnjava Vuksanović.

Prema Vuksanovićevim rečima, ovakve vežbe mogu da se tumače i kao pokušaj Beograda da kroz bezbednosnu saradnju sa Moskvom, pokuša da eventualno uceni Zapad.

“To će dosta zavisiti od odnosa Moskve i Zapada jer ukoliko je taj odnos napet, kao što sada jeste, onda se na svako približavanja Beograda i Moskve gleda sa mnogo većom rezervom, i time Beograd rizikuje da privuče neki drugi vid političkog i ekonomskog pritiska Zapada”, kaže Vuksanović.

Ambasada Ukrajine o vežbama Srbije i Rusije

Na vežbe Srbije i Rusije reagovala je i ambasada Ukrajine u Srbije. U pisanoj izjavi za RSE, ambasador Oleksandr Aleksandrovič ocenjuje da Srbija kao suverena i nezavisna zemlja ima pravo da sama bira sa kim će razvijati odnose, odnosno, da najavljene zajedničke vežbe Rusije sa Srbijom, neće remetiti odnose Srbije i Ukrajine.

“Sa naše strane mogu samo da vas uverim da je Ukrajina zainteresovana za aktivizaciju razvoja odnosa sa Srbijom u svim oblastima, uključujući i u bezbednosti i u vojsci i slično”, naveo je ambasador.

Istovremeno, dodao je, Ukrajina može da podeli svoje lično iskustvo u izgradnji odnosa sa Rusijom.

“Naše bezbednosne strukture dugo su u Ruskoj Federaciji videle pouzdanog saveznika kome se može verovati, kome smo dozvolili da zadrži svoju vojnu bazu na našoj teritoriji, mislim na bazu ruske flote na Krimu. Ukrajinska vojska redovno je izvodila zajedničke vojne i bezbednosne vežbe sa, kako smo mi smatrali, našim ‘pouzdanim ruskim prijateljima’, uključujući i na Krimu”, objašnjava ambasador Ukrajine.

Prema njegovim rečima, “Rusija je iskoristila ovakav stav poverenja s naše strane kako bi se pripremila za izdajničku agresiju. Ukrajina je 2014. faktički dobila nož u leđa od onih koji su nas uveravali u bratsko večno prijateljstvo”.

Rusija je 2014. godine aneksirala Krim, uputivši trupe i održavajući referendum koji je najmanje 100 zemalja proglasilo nelegitimnim. U sukobu je od aprila 2014. godine ubijeno više od 13.000 ljudi, a raseljeno više od milion.

Abasador Ukrajine u Srbiji poručio je da su “nezakoniti pokušaj aneksije Autonomne Republike Krim i grada Sevastopolja, kao i otvaranje oružanog sukoba u Donbasu, bili faze u sprovođenju plana Rusije koji je usmeren na uništavanje ukrajinske državnosti”.

On je ponovo apelovao na međunarodnu zajednicu da pojača politički i sankcioni pritisak na Rusiju kako bi primorala ruske vlasti da izvrše deokupaciju ukrajinskih teritorija, oslobode pohapšene, uključujući i političke zatvorenike.

Predstavnici Srbije u Ujedinjenim nacijama (UN) su na Generalnoj skupštini UN u decembru ponovo glasali protiv rezolucije u kojoj se traži od Rusije da što pre prekine "privremenu okupaciju" Krima.

U rezoluciji usvojenoj 7. decembra se, između ostalog, "poziva Rusija kao okupirajuća sila da odmah, potpuno i bezuslovno povuče svoje vojne snage sa Krima i bez odugovlačenja prekine svoju privremenu okupaciju ukrajinske teritorije".

Osim Srbije, protiv su glasale Rusija, Kuba, Belorusija i Kirgistan. Sve zemlje koje se graniče sa Srbijom podržale su rezoluciju, osim Bosne i Hercegovine (BiH) koja je bila uzdržana.

To nije prvi put da je Srbija podržala Rusiju u odbijanju osude zbog aneksije okupiranih teritorija.