Bezbednosni rizik i Parada ponosa

Autor: Filip Ejdus
Peščanik.net 18.9.2012.

Filip Ejdus

Filip Ejdus

Kada je prošle godine iz bezbednosnih razloga zabranjena Parada ponosa, u jednom delu javnosti ova odluka je doživljena kao “kapitulacija” države pred nasilnim ekstremistima. Ipak, utisak je da je najšira javnost uglavnom prihvatila argument po kome je bezbednost važnija od ustavom zagarantovanog prava na javno okupljanje. Ukoliko se pažljivije analizira bezbednosni diskurs ključnih aktera, moguće je uočiti razliku između dve narativne strategije koja je do sada prolazila neopaženo.

Nastavak

Dolazi li kraj identitetskoj eroziji?

Autor: Dragomir Anđelković
Pravda, 15.9.2012.

Dragomir Andjelkovic

Mlade i sve druge građane država je dužna da vaspita u patriotskom duhu jer je to pitanje njenog opstanka.


Na okupacionoj antisrpskoj kulturnoj politici pojavila se prva značajnija pukotina. Na nama je da se izborimo da ona, malo po malo, bude proširena sve do urušavanja okupacionih struktura. U protivnom ne samo da ćemo ostati tu gde smo već će se nastaviti proces naše identitetske erozije. Zato istupi Branislava Petkovića i Dragana Kolarevića u prilog vođenja patriotske kulturne politike ne smeju da ostanu usamljeni.

   

Nastavak

Slabosti tržišnog fundamentalizma

Autor: Ivica Mladenović
e-novine.com, 15.9.2012.

CEAS

CEAS

Pod "tržišnim fundamentalistima" podrazumevam ideološke predstavnike, danas istorijski prevaziđene i ekonomskom praksom opovrgnute, neolibralne/neokonzervativne ideologije slobodnog tržišta kao cilja po sebi, koji stanje u svim sferama društvenog života tumače kroz tržišne kriterije ekonomske efikasnosti, konkurencije i interese isključivo vladajućih klasa. Miša Brkić je jedan od najistaknutijih javnih delatnika koji na najprizemniji i najprovincijalniji način otelovljuju jedno ovakvo socijaldarvinističko i antihumano stanovište u Srbiji. Gotovo svi tekstovi ovog autora na portalu Peščanika, kao i njegovi javni nastupi uopšte, su dominantno prožeti sakralizacijom privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju i slobodnog tržišta kao vrhovnog sudije ljudskih sudbina

Nastavak

Milanovićeva sramna sloboda

Pescanik.net, 1.9.2012.
Autor: Bojan Tončić

CEAS

CEAS

Nakon izdržanih deset prekratkih godina zatvora, kazne izrečene zbog monstruoznog umišljaja u žrtvovanju šesnaest radnika Radio televizije Srbije, Dragoljub Milanović, bivši direktor državne televizije, je na slobodi. Milanović je nepoštovanjem obavezujuće naredbe Savezne vlade o izmeštanju RTS u Košutnjak i svojom naredbom o radnoj obavezi, zabrani napuštanja zgrade u Aberdarevoj i silaženja u sklonište u vreme vazdušne uzbune poslao u smrt šesnaestoro ljudi, budući da je bombardovanje televizije koju je NATO proglasio za vojni cilj bilo izvesno.

Nastavak

Prioritet novi zakon o BIA

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, za Danas
Danas, 31.8.2012.
Autor: J. Lukač

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja

Rodoljub Šabić

Beograd - Zasad je odnos novih vlasti prema instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti potpuno korektan. Međutim, ima novih pritisaka u vidu kampanja subjekata van vlade - kaže, između ostalog, u razgovoru za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Nastavak

Jan Litavski, istraživač CEAS, piše o kontroverzama vojne neutralnosti Srbije

Tekst je deo elektronskog časopisa Novi vek - liberalni odgovori na globalne izazove

ceas-logo-116CEAS

Srbija je 14. decembra 2006. godine postala članica programa „Partnerstvo za mir” i na taj način otpočela proces institucionalne saradnje sa NATO. Srbija je 26. 12. 2007. godine proglasila vojnu neutralnost, i to u jednoj jedinoj rečenici u Rezoluciji Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. Aprila 2009. godine usvojena je Nacionalna strategije odbrane, a u oktobru iste godine i Nacionalna strategija bezbednosti. Prethodno usvojena politika vojne neutralnosti ni u jednoj od tih strategija ne samo da nije konkretnije razrađena, nego nije čak ni pomenuta.

 

   

Nastavak