Ne lomite principe

Centar evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) objavio je svoj novi izveštaj Ne lomite principe o odnosima Beograda i Prištine i putu ka održivoj formalizaciji odnosa.

Izveštaj je nastao kao odgovor na  puno zahteva za više činjenica i uporednih analiza koje smo dobili nakon što smo nedavno objavili otvoreno pismo naše direktorke  Jelene Milić  Albinu Kurtiju, verovatno novom kosovskom premijeru. Pismo je podstaknuto nizom  Kurtijevih izjava o tome kako su “genocid, masakri i masovne grobnice istine Srbije sa kojima Vučić (Aleksandar Vučić, predsednik Srbije) treba da počne da se bavi“. Cilj pisma, a sada i izveštaja,  je da se i njima podstakne preko potrebni skori nastvak dijaloga Beograda i Prištine, ali na osnovu činjenica i u skladu sa novim  lokalnim, regionalnim i geopolitičkim trendovima. Kao inspiracija  za naslov poslužila nam je pesma čuvenog Đorđa Balaševića Ne lomite mi bagrenje. Izveštaj, takođe napisan u prvom licu,  sadrži i dosta autobiografskih elemenata Jelene Milić. Ovaj pristup je takođe izabran, da bi se ukazalo na okolnosti koje se tendenciozno zaboravljaju ili previđaju po automatizmu usled protoka vremena i ustaljenih percepcija, a koje mogu uticati na dinamiku  postizanja, formu i sadržaj formalizacije odnosa.

Inače, posle Kurtija, seriju sličnih činjenično netačnih izjava o procesu kažnjavanja za ratne zločine, odnosu prema tranzicionoj pravdi sa elementima tendencioznog istorijskog revizionizma  dali su potom i drugi visoki kosovski zvaničnici. Nadamo se da ćemo ovim  i njih raskrinkati, i da u tome nećemo ostati usamljeni.

U izveštaju Ne lomite principe  CEAS, između ostalog, ističe sledeće činjenice u vezi sa saradnjom  Srbije  sa međunarodnim sudovima i njihovim najvažnijim odlukama:

„Srbija je i posle  ubistva premijera Đinđića (ubijenog od strane anti-Haških struktura)  nastavila saradnju sa Haškim tribunalom i tokom mandata premijera Vojislava  Koštunice. Hagu su isporučeni šest aktivnih generala vojske i policije i dva predsednika, mahom zbog zločina  počinjenih nad albanskim civilima na Kosovu. A zatim i Ratko Mladić i Radovan Karadžić, vojne i političke glavešine Republike Srpske, a ne Srbije, odgovorne za opsadu Sarajeva i genocid u Srebrenici. Podesećam vas, Srbija je po presudi Stalnog suda pravde kriva za nesprečavanje, a ne za činjenje gencida u Srebrenici.“

CEAS ocenjuje da su kosovski lideri zapravo oni koji se ne drže principa (suočavanja sa nedavnom zločinačkom prošlošću) i kojima nedostaje politička hrabrost i liderstvo:

„Premijer Srbije Zoran Đinđić je simultano mirnim putem u saradnji sa NATO smirivao pobunu Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe na jugu Srbije i oslobađao albanske političke zatvorenike, među njima i Vas, iz srpskih zatvora, u skoro nemogućim domaćim okolnostima... Goran Svilanović, u to vreme Ministar spoljnih poslova savezne vlade, koji je značajno pomogao svim ovim procesima, takođe je platio visoku unutrašnje-političku cenu zbog vođenja ove politike, baš kao i pokojni premijer Đinđić. Tako izgleda pridržavati se dobrih principa i biti lider. Aleksandar Vučić, sadašnji predsednik Srbije, takođe je u teškoj poziciji da održi političku većinu dok traga za kompromisom sa Prištinom koji može biti demokratski potvrđen, ali on ipak istrajava na tom putu. Ne vidimo to isto na Kosovu 2019-2020....Gospodine Kurti, ako postanete vlast na Kosovu, moraćete sarađivati sa Specijalizovanim većima koja su već obavila veliki broj saslušanja. Slede optužnice i izručenja. Videćete šta znači isporučivati kad u sistemu bezbednosti naiđete na otpor izvršenju obaveza i zaveru ćutanja, a društvo Vam ne daje podršku. Tek ćete se suočiti sa izazovima koje Srbija polako ostavlja iza sebe.”

CEAS smatra da nedavna „debata“ o zajedničkoj prošlosti koju su pokrenuli kosovski lideri, puna netačnosti i lažnih analogija, kao i njihove druge preduzete radnje koje su prouzrokovale zastoj u dijalogu Beograda i Prištine, imaju više ozbiljnih posledica, između ostalog:

„Trenutno Vaša radikalnost, a ne zvanični Beograd, Rusiji širom otvara vrata za razne vrste uticaja i opstrukcije stabilizacije i demokratizacije regiona.“

U ovom izveštaju CEAS još jednom naglašava:

"Mi čvrsto verujemo da je dogovor (između Beograda i Prištine) hitan, jer nerešen status crpi ogromnu energiju iz srpskog društva i oduzima mu ne samo energiju, već i medijski prostor, tako da neka druga pitanja, od presudnog značaja za demokratiju Srbije i pristupanje EU, ne dobijaju dovoljno pažnje. Međutim, isto se odnosi i na Kosovo. Građani su i tamo glasali za promenu, očekujući da će se nova vlada boriti protiv korupcije i težiti razvoju ekonomije, ali sve dok nema sporazuma sa Beogradom i statusnog rešenja, nova kosovska vlada neće moći da se usredsredi na rešavanje takvih problema. Nastavak razgovora i postizanje kompromisnog sporazuma u ​​dijalogu Beograda i Prištine je hitno pitanje za obe strane. "

Ne lomite principe

Preuzimanje dokumenta:

IZVEŠTAJ