Tri bilborda u Beogradu, Srbija*

Otvoreno pismo urednicima Associated Press-a povodom teksta “Srpska opozicija će bojkotovati izbore koji se odžavaju tokom pandemije”

Jelena Milić

Poštovani urednici Associated Press-a,

Sa iskrenom zabrinutošću vam javljam da je i vaš ogranak koji izveštava o mojoj domovini, oboleo od virusa problematičnog izveštavanja. Slobodna sam da vam javno pišem jer imam dosta ličnog i profesionalnog iskustva o kampanjama dezinformacija i defamacija. Pored Bila Bravdera, ja sam jedan od junaka knjige finske novinarke Džesike Aro Putinovi trolovi. O njenom slučaju, nagrađivanju od strane Stejt departmenta, pa uskraćivanju nagrade zbog kritikovanja predsednika Trampa na Tviteru, se još vodi velika rasprava u SAD.

Srbiju je, naime, pored epidemije koronavirusa zadesila i epidemija problematičnog izveštavanja i komentarisanja. Izvor zaraze su i uticajni delovi navodno liberalnog političkog Zapada iz SAD i EU i NVO-a i analitičarske zajednice koju Zapad podržava. Oni sebe, inače, predstavljaju i zagovornicima slobode medija i borcima protiv prerade istorije i dezinformacija koji, po njima, dolaze mahom iz Kine, Rusije i od neodgovornih lokalnih aktera. U Srbiji takve tekstove odmah prenose privatni mediji, mnogobrojni Zapadno sponzorisani portali i drugi koji tvrde da u Srbiji postoji medijski mrak, da su oni poslednji ostaci slobodnog novinarstva ili branioci demokratije u zemlji. Isti su postali skoro jedini sagovornici spomenutih Zapadnih aktera iako njihov minuli rad daje povoda za pitanje šta je cilj njihovog angažmana. Ono šta i sa kim rade daleko je od demokratije, sekularnosti, vladavine prava i transparentnosti i zasigurno ne vodi Srbiju na politički Zapad, što nije teško uočiti ako se prate javno dostupni izvori.

Zaraza se pojavila i u uglednim Zapadnim dnevnicima poput Špigla i Politika, a kulminaciju je dostigla tokom majske online diskusije Komiteta za spoljne poslove američkog Predstavničkog doma u obraćanjima predsedavajućeg Eliota Engela i bivše državne sekretarke Madlen Olbrajt.

Sličan trend postoji od ranije a kriva je počela da raste od kada se ukazala mogućnost postizanja kompromisnog multdimenzionog sporazuma Beograda i Prištine uz pojačan angažman sadašnje američke administracije. Od tada se u zapadnim medijima različitih profila od Vašington Tajmsa, Forin Polisija do Hila, da spomenemo samo neke, pojavila serija tekstova koji deluju da su ih pisale kosovske, ili PR agencije angažovane da brane partikularne finansijsko – političke interese ili deluju protiv sadašnje administracije u Beloj Kući, nego navodno objektivni poznavaoci okolnosti.

Svima im je zajedničko sledeće: skoro uopšte ne navode pozitivne trendove u Srbiji pogotovu one koji se tiču otklona od zločinačke prošlosti i sitemskom približavanju Zapadu u oblasti odbrane i bezbednosti, uključujući i jačanje saradnje sa NATO i približavanje SAD, ili u borbi za sprečavanje negiranja Holokausta i borbi protiv antisemitizma, vraćanju jevrejske imovine oduzete tokom Holokausta i da spomenem samo neke, dok svi prenose iste bizarne incidente koji nisu ni trend, ni zvanična politika; preuveličavaju uticaj Rusije i Kine na vlast bez analize njihovog uticaja oko pitanja Kosova ili zbog većinskog vlasništva ruske državne kompanije nad srpskom industrijom gasa i nafte, koja je to postala za vreme prethodne administracije čiji se pojedinci sada predstavljaju kao jedine demokrate, dok istovremeno ne navode upravo njihove očite veze sa Rusijom; sistemski ne spominju okolnost da 5 zemalja članica EU, 4 članice NATO, više od pola članica UN, od čega dve članice Saveta bezbednosti ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu; tvrde da bi kompromisno rešenje oko novog statusa Kosova koje bi moglo za elemenat imati i korekciju administrativne linije izazvalo nove sukobe na Balkanu, koji je već 20 godina u miru, iako su tu nekoliko hiljada vojnika u misijama KFOR i EUFOR zaduženih za sprovođenje mira, a sve zemlje regiona ili članice NATO ili na putu da postanu, ili jačaju saradnju, sve zemlje su kandidati za članstvo u EU, ili pokušavaju da to postanu; spominju, neretko i uveličane, podatke o broju kosovskih žrtava dok se sudbina 2500 nestalih Srba sa Kosova nikad ne spominje; spočitavaju samo Srbiji pojavljivanje osuđenih ratnih zločinaca u javnosti, dok skoro nikad ne komentarišu angažovanje osuđenih ratnih zločinaca u državne kosovske strukture (O široko prihvaćenom i podržanom opstruiranju institucija koje treba da procesuiraju zločine nad Srbima da i ne govorim, o tome skoro niko ne govori.); bivšeg kosovskog premijera Kurtija predstavljaju kao nepravedno sklonjenog demokratu iako isti delegitimiše Srpsku Listu koja deluje na osnovu Ahtisarijevog plana i kosovskih zakona i “svaku vladu u kojoj je ona”; nazivaju predsednika Vučića diktatorom ili autokratom, a Srbiju hibridnim režimom, ali ne primećuju da se srpski Ustav krši u delu Briselskog sporazuma koji se tiče ukidanja sudstva RS na Kosovu; arbitrano ili sasvim netačno tumače srpske zakone o vanrednom stanju, izborima i drugom; previđaju okolnost da je 400 000 povratnika u Srbiju ušlo u prvim danima epidemije dok kritikuju Srbiju za okretanje za pomoć Kini u tom periodu, previđaju “samo” premijerku Srbije koja dočekuje pomoć kofinansiranu od EU dok kritikuju Srbiju za zahvalnost Kini; kao glavne kritičare stanja demokratiji u Srbiji citiraju ljude koji su kroz rupe u zakonu i usled neodgovornosti biranih pojedinaca svoje interesne zajednice uvlače u parlament i predstavljaju kao opresirane političke stranke i tako u nedogled.

Jednog od njih, Dragana Đilasa, vaš tekst opisuje kao „opozicionog lidera“ u Srbiji uz tvrdnju da će „glavne opozicione stranke bojkotovati predstojeće izbore koji će biti prevara“. Ovo je s razlogom rasrdilo demokratski orijentisane političare, koji se u mnogim aspektima javnih politika razlikuju od vladajuće koalicije pa su uistinu opozicija, a koji će učestvovati u predstojećim izborima. Oni imaju i bolje rejtinge nego spomenuti „lider opozicije“. Podsećam vas i da ni jedna relevantna organizacija koja je bila uključena u praćenje prethodnih izbora u Srbiji nije njihove rezultate dovela u pitanje. Evropska komisija jeste spomenula u svojim izveštajima nedostatke, ali su neki od njih već sada ispravljeni.

Biti opozicijae nije nikakva demokratska vrednosna karakteristika u Srbiji, kao što ni njihov bojkot izbora ne govori mnogo o stanju u Srbiji. U stvari i jedno i drugo su, imajući odsustvo bilo kakve ostvarive politike onih koji to zagovaraju više znak borbe za vlastite interese pod plaštom delanja u cilju javnog interesa.

Suprotno onome što glavni AP sagovornik o Srbiji tvrdi, tokom ove kampanje čula su se različita mišljenja o razlozima zašto je Srbija u teškoj situaciji oko Kosova, najmanje jedna lista se zalaže za članstvo Srbije u NATO, da spomenem oblasti koje sam pratila.

Zvaničnici iste nadležne institucije, Insituta za javno zdravlje Batut, koja s razlogom nikad nije proglasila nepostojeću epidemiju raka izazvanu navodno upotrebom osiromašenog uranijuma tokom NATO bombardovanja SRJ i pored epidemije dezinformacija koja je stizala iz ruskih i njima bliskih srpskih izvora uz blagonaklonost vlasti, nešto čemu se vaš sagovornik nikada nije suprotstavio, sada smatraju da se izbori uz određene mere mogu održati. Oni su se i tokom ovog perioda hrabro suprotstavljali neutemeljenim tvrdnjama neodgovornih pojedinaca, nažalost i lekara iz kriznog štaba, da je virus pušten iz američkih ili da je komičan. Imajući u vidu da je Srbija relativno dobro prošla, smatram ih relevantnijim i kompetentnijim da o tome sude nego vaš sagovornik.

U Beogradu su trenutno možda dva bilborda zahvalnosti kineskom predsedniku koje je postavio jedan tabloid. Od ranije stoji i bilbord sa ruskom i srpskom zastavom. On je reklama gasne kompanija koja je, zahvaljujući naglašavam prethodnim vlastima u kojima je Đilas učestvovao, u ruskom većinskom vlasništvu. Na osnovu njih i o njima, kao i na osnovu izjava i ocena onih koji se neiskreno predstavljaju kao demokrate i jedina opozicija u Srbiji, te na osnovu talasa analiza lokalnih i međunarodnih NVO-a koje nekad vodi oportunizam i tvrdoglavost, pre nego objektivnost, iznešeno je više analiza o Srbiji danas nego na osnovu svega gore navednog.

Šteta bi bila da se veliki potencijal koji bi region odblokirao kada bi se Beograd i Priština dogovorili, ugušio zbog profesionalnih sujeta, površnosti, tvrdoglavosti, partikularnih interesa ili odnosa prema jednoj američkoj administraciji čiji se uticaj ne može staviti u ravan ruskog i kineskog naspram evropskom. Američka politika prema Zapadnom Balkanu u kontinuitetu daje više razloga za optimizam nego za strahove.

Poštovani, nadam se da se epidemija problematičnog izveštavanja o Srbiji, koji čini mi se ima za cilj otežavanje pregovaračke pozicije Beograda, neće širiti. Obratila sam se upravo vama zbog uticaja vaše agencije jer nas čeka istorijski važan period pokušaja formalizacije odnosa Beograda i Prištine, koji bi obe strane jače povezao sa političkim Zapadom, uz podršku i pomoć sadašnje američke admistracije, koji zavisi i od objektivnog izveštavanja.

Srbija će moći da odgovori na otvorena pitanja koja se tiču vladavine prava, stanja u medijima, korupcije, podele vlasti i spoljno-političke orijentacije tek kada se formalizuju odnosi sa Prištinom i to tako da sveobuhvatni multidimenzioni sporazum bude donešen na osnovu činjenica i uvažavanja legitimnih argumenta zvaničnog Beograda. Baš kao i u slučaju Severne Makedonije i Grčke, novi sporazum mora proći demokratsku validaciju u Beogradu i Prištini, verovatno kroz izmene postojećih ustava. Kosovski zvaničnici unisono tvrde da izmene njihovog ustava ne može biti. I američki ustav je menjan amandmanima. Za izmenu našeg ustava verovatno će biti potrebna dvotrećinska većina.

Duboko sam ubeđenja da bi kada bi predsednik Srbije u Vašingtonu 27. juna ove godine priznao Kosovo bez čak i malih kompromisa koji su u interesu države Srbije i Srba sa Kosova za koje postoje vrlo valjani argumenti, oni koji ga zovu autokratom ili diktatorom bili zadovoljni da on svoj politički uticaj u Srbiji iskoristi da priznanje “progura“ kroz parlament, a sagovornik iz teksta, koji inače traži veći pritisak Zapada na vlast u Srbiji dok njegovi bliski saradnici održavaju najtešnje veze sa Rusijom, bi ga optužio za „izdaju“.

Poštovani, na kraju, pozivam vas da se o nekim trendovima u Srbiji o kojima se mnogo manje izveštava i sami uverite tokom predstojeće, osme po redu, Bogradske NATO nedelje, međunarodne konferencije koju organizacija na čijem sam čelu organizuje uz prisustvo visokih NATO, američkih, evropskih i srpskih zvaničnika, te uglednih zapadnih i domaćih analitičara. Verujem da bi ste tom prilikom primetili da građani i institucije uveliko poštuju propisane mere kojima se suzbija epidemija korona virusa. Nadam se da će se moja zemlja na sličan način, i uz vaše izveštavanje, izboriti i sa epidemijom problematičnog izveštavanja. Srbija je mnogo više od par bilborda i političkih manipulanata, mada se nosim mišlju da i mi zakupimo bilbord za NATO WEEK. Njeno približavanje SAD nije zero sum game u odnosu na Prištinu i Zapadni Balkan već win win situacija za sve demokratski nastrojene aktere.

Autorka je direktor Centra za evroatlantske studije iz Beograda, Srbija.