IZ MOSKVE BEZ LJUBAVI

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda predstavlja svoju novu analizu – Iz Moskve bez ljubavi -   povodom 16 godina od ubistva premijera Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića, 20-te godišnjice NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije i 70 godina od osnivanja NATO-a – Kremaljske strukture protiv Đinđićevog sna o Srbiji.

Mesec mart je za Srbiju u poslednjih dvadeset godina težak period. To je doba godine kada se sećamo NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) 1999. godine, atentata na pokojnog premijera Đinđića 2003. godine i nasilnih događaja na Kosovu 2004. godine.

Analiza podseća na prave nenasilne metode političke borbe koje je naš pokojni premijer, ubijen u martu 2003. godine, zajedno sa svojim saradnicima i većinom srpskog stanovništva, izabrao kao ključnu strategiju u borbi protiv nemilosrdnog režima Slobodana Miloševića, posebno u periodu 1999-2000. Ova strategija je pomogla Srbiji da započne svoj spor i bolan napredak ka evroatlantskom svetu. Mi poredimo strategiju nenasilne borbe Đinđića i njegovih saveznika sa aktuelnim široko rasprostranjenim protestima u Srbiji nazvanim “1 od 5 miliona” (#1od5miliona i @STOPkrvavim).    

Naša ključna procena je da lideri protesta „1 od 5 miliona“ (#1od5miliona) primenjuju veoma opasne nasilne metode koje sprovodi nekoliko kompromitovanih aktera, koji pritom održavaju brojne veze sa Kremljom i pro-kremaljskim strukturama. Tom prilikom oni ne prezaju od korišćenja sistemske kampanje dezinformacija.

CEAS podseća da se ovi skupovi, sa nasilnim i pro-kremaljskim elementima, odvijaju u političko i bezbednosnom smislu veoma osetljivoj situaciji usled razgovora Beograda i Prištine. Mnogi lokalni i spoljni akteri, državni i nedržavni, bi nažalost imali svoje posebne interese u njihovom neuspehu.

Sredinom marta su protesti prerasli u neprihvatljivu radikalizaciju, koja nas nažalost nije iznenadila. CEAS upozorava na nasilne elemente protesta već nekoliko meseci unazad.

Zbog toga izražavamo zabrinutost za prirodu i ciljeve velikog protesta koji će se održati 13. aprila u Beogradu, kao što je najavilo političko rukovodstvo protesta.  

Način sećanja i tumačenja ovih godišnjica i medijskog pokrivanja aktuelnih protesta  #1od5miliona, kao i onog koji je najavljen za 13. april, su lakmus test za lokalne i međunarodne medije, civilno društvo, akademsku zajednicu, eksperte, stručnjake i međunarodne kreatore politike. 

Ovo je takođe pokazatelj posvećenosti lokalnih političara, u vlasti i opoziciji, ciljevima i interesima kontinuirane demokratizacije Srbije i napretku ka evroatlantskom svetu, naime, ciljevi za koje su se pokojni premijer Đinđić, njegovi saradnici i javnost borili korišćenjem nenasilnih metoda.

Posebno zabrinjavajuća okolnost za Srbiju 2019. godine je činjenica da je zemlja u kojoj živimo danas veoma slična onoj u kojoj je pokojni premijer živeo. Naime, zbog kompleksnih nasleđenih okolnosti s jedne, i brojnih novih izazova sa druge strane, lideri države ne mogu da dozvole sebi, ni sada, a ni tada, da se otvoreno suoče sa određenim trendovima dok u isto vreme nastoje da zadrže Srbiju na pravom putu i za svoje delovanje obezbede većinsku demokratsku podršku.

CEAS smatra da bi Srbija i Kosovo, iz razloga bezbednosti i radi očuvanja onoga što je ostalo od demokratskih institucija, trebalo da postignu, što je pre moguće, sveobuhvatni i multidimenzioni sporazum koji bi približio Srbiju i Kosovo Evroatlantskom svetu, o kojem je sanjao naš pokojni premijer. Nažalost, očigledno je da mnoge lokalne i međunarodne snage pokušavaju da opstruiraju takav sporazum i spremne su da se uključe u provokacije koje bi mogle da se otrgnu kontroli.

CEAS smatra da su na Đinđićevom putu samo oni koji su za miran, sveobuhvatni, multidimenzioni sporazum sa Kosovom i nastavak evropskih integracija Srbije. Đinđićevim strategijama do Đinđićevog sna.

Zbog toga u zaključku analize ponavljamo besmrtne reči pokojnog premijera Đinđića koje smo naveli i na početku: „Mislim da je veća čast ući u istoriju kao generacija koja je Balkan dovela u epohu prosperiteta i mira, i našu zemlju trajno rešila pitanja njenog evropskog pripadništva, nego ući u istoriju kao političari koji su pribavili suverenitet ili međunarodno priznanje za svoju državu.“


Beograd, april 2019

 IZ MOSKVE BEZ LJUBAVI