Obuka i licenciranje privatnog obezbeđenja u Srbiji

Predlog praktične politike

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 26. novembra 2013. godine Zakon o privatnom obezbeđenju kao i Zakon o detektivskoj delatnosti čime je oblast privatnog obezbeđenja uvedena u legalne tokove. Međutim, proces usvajanja predviđenih devet podzakonskih akata  koje je trebalo usvojiti u roku od šest meseci, odnosno do 6. maja 2014. godine, probio je sve moguće rokove, pa su tako do kraja februara 2015. usvojena četiri pravilnika: Pravilnik o bližim uslovima koje moraju da ispune pravna i fizička lica za sprovođenje stručne obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, Pravilnik o programima i načinu sprovođenja obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, Pravilnik o boji i sastavnim delovima uniforme službenika obezbeđenja  i Pravilnik o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava.

Nastavak

10 razloga za NATO

Analiza Jelene Milić, CEAS direktora - 10 razloga za NATO.

Analiza je dostupna ovde.

"Karika koja nedostaje - Reforma sistema bezbednosti, ’vojna neutralnost’ i EU integracije u Srbiji - Kako da EU najbolje iskoristi svoj uticaj da zagovara održive reforme”

Izveštaj

CEAS vam predstavlja Studiju: "Karika koja nedostaje - Reforma sistema bezbednosti, ’vojna neutralnost’ i EU integracije u Srbiji - Kako da EU najbolje iskoristi svoj uticaj da zagovara održive reforme”, koja analizira trenutnu situaciju u sistemu bezbednosti Srbije; mehanizme koje Evropska unija poseduje kako bi omogućila Srbiji sprovođenje održivih reformi u sistemu bezbednosti, sa posebnim osvrtom na Poglavlje 31 i političke kriterijume; mapu potreba i ključnih oblasti u kojima je potrebno sprovesti reforme, uz konkretne zaključke i preporuke za sve relevantne aktere. Studija je pripremljena na osnovu opsežnog istraživanja, konsultacija i intervjua sa relevantnim akterima sprovedenim u Beogradu i Briselu poput predstavnika Ministarstva odbrane Republike Srbije, Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, relevantnih skupštinskih odbora, NATO kancelarije za vezu u Beogradu, OEBS Misije u Srbiji, Generalnog direktorata za proširenje Evropske komisije, Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) i sedišta NATO.

Nastavak

Zaštita uzbunjivača u Srbiji

Izveštaj

Zakon o zaštiti uzbunjivača ne bi trebalo da je prevashodno antikorupcijski, već Zakon koji pre svega, obezbeđuje poštovanje onih ljudskih prava i prava građana, zagarantovih Ustavom Republike Srbije koja se odnose na slobodu i bezbednost, pravo na mišljenje i izražavanje, pravo na zaštitu podataka, pravo na rad i sl.

Nastavak

Iskonski otpor liberalnim vrednostima - sistem bezbednosti u Srbiji u 2013.

Izveštaj

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji objavio je publikaciju o ljudskim pravima u Srbiji 2013 godine pod nazivom: "Iskonski otpor liberalnim vrednostima".

Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije u imenovanoj publikaciji dala je svoje viđenje sistema bezbednosti u Srbiji 2013 godine, i u IV delu koji nosi naziv - Sistem bezbednosti osvrnula se na zastoj reformi, kadrovska rešenja u sistemu bezbednosti, Ministarstvo odbrane, Bezbednosno - informativnu agenciju, Skupštinske odbore za kontrolu službi bezbednosti, odbranu i unutrašnje poslove. Na kraju je iznela svoj stav o tome šta treba učiniti u sistemu bezbednosti i dala konkretne preporuke.

Nastavak

CEAS analiza Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji

Izveštaj

Centar za evroatlantske studije (CEAS) analizirao je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji. Pored toga što  donošenje ovog Zakona vidimo kao pozitivan iskorak u procesu reforme sistema bezbednosti u Srbiji, smatramo da predmetne izmene postojećeg Zakona nisu dovoljne da u potpunosti demokratizuju nadzor koji u skladu sa svojim ovlašćenjima vrši BIA kao nadležni organ, i verujemo da treba doneti novi Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji ne samo sa aspekta primene posebnih metoda i sredstava rada kojima zadire u Ustavom zagarantovana prava i slobode građana, već i sa aspekta nužnog i neophodnog redefinisanja delokruga i zadataka službi bezbednosti RS – pre svega kako bi se postigao neophodan sklad između principa zakonitosti i principa efikasnosti, i kako bi se, smatramo, u velikoj meri otklonile mogućnosti eventualnih zloupotreba ovlašćenja.

Nastavak